Sananlaskujen 19
1 Parempi on köyhä, joka nuhteettomasti vaeltaa, kuin huuliltansa nurja, joka on vielä tyhmäkin.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 Ilman taitoa ei ole intokaan hyväksi, ja kiirehtivän jalka astuu harhaan.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 Ihmisen oma hulluus turmelee hänen tiensä, mutta Herralle hän sydämessään vihoittelee.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Tavara tuo ystäviä paljon, mutta vaivainen joutuu ystävästänsä eroon.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 Väärä todistaja ei jää rankaisematta, ja joka valheita puhuu, se ei pelastu.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Monet etsivät ylhäisen suosiota, ja kaikki ovat anteliaan ystäviä.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 Köyhä on kaikkien veljiensä vihattu, vielä vierotumpi ystävilleen. Tyhjiä sanoja hän saa tavoitella.
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 Joka mieltä hankkii, se sieluansa rakastaa; joka ymmärryksen säilyttää, se onnen löytää.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 Väärä todistaja ei jää rankaisematta, ja joka valheita puhuu, se hukkuu.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Ei sovi tyhmälle hyvät päivät, saati sitten palvelijalle hallita ruhtinaita.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 Ymmärrys tekee ihmisen pitkämieliseksi, ja hänen kunniansa on antaa rikos anteeksi.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 Kuninkaan viha on kuin nuoren leijonan kiljunta, mutta hänen suosionsa on kuin kaste ruoholle.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 Tyhmä poika on isänsä turmio, ja vaimon tora on kuin räystäästä tippuva vesi.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 Talo ja tavara peritään isiltä, mutta toimellinen vaimo tulee Herralta.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Laiskuus vaivuttaa sikeään uneen, ja veltto joutuu näkemään nälkää.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 Joka käskyt pitää, saa henkensä pitää; joka ei teistänsä välitä, on kuoleman oma.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 Joka vaivaista armahtaa, se lainaa Herralle, ja hän maksaa jälleen hänen hyvän tekonsa.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Kurita poikaasi, kun vielä toivoa on; ethän halunne hänen kuolemaansa.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 Rajuluontoinen joutuu sakkoihin: vain yllytät, jos yrität apuun.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Kuule neuvoa, ota kuritus varteen, että olisit vasta viisaampi.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 Monet ovat miehen mielessä aivoitukset, mutta Herran neuvo on pysyväinen.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 Ihaninta ihmisessä on hänen laupeutensa, ja köyhä on parempi kuin valhettelija.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 Herran pelko on elämäksi: saa levätä yönsä ravittuna, eikä mikään paha kohtaa.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 Laiska pistää kätensä vatiin, mutta ei saa sitä viedyksi suuhunsa jälleen.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 Lyö pilkkaajaa, niin yksinkertainen saa mieltä, ja jos ymmärtäväistä nuhdellaan, niin hän käsittää tiedon.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 Joka isäänsä pahoin pitelee ja ajaa äitinsä pois, se on kunnoton ja rietas poika.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Jos herkeät, poikani, kuulemasta kuritusta, niin eksyt pois tiedon sanoista.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 Kelvoton todistaja pitää oikeuden pilkkanaan, ja jumalattomien suu nielee vääryyttä.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Tuomiot ovat valmiina pilkkaajille ja lyönnit tyhmien selkään.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
