Sananlaskujen 16
1 Ihmisen ovat mielen aivoittelut, mutta Herralta tulee kielen vastaus.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 Kaikki miehen tiet ovat hänen omissa silmissään puhtaat, mutta Herra tutkii henget.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Heitä työsi Herran haltuun, niin sinun hankkeesi menestyvät.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 Kaiken on Herra tehnyt määrätarkoitukseen, niinpä jumalattomankin onnettomuuden päivän varalle.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Jokainen ylpeämielinen on Herralle kauhistus: totisesti, ei sellainen jää rankaisematta.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Laupeudella ja uskollisuudella rikos sovitetaan, ja Herran pelolla paha vältetään.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Jos miehen tiet ovat Herralle otolliset, saattaa hän vihamiehetkin sovintoon hänen kanssansa.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Parempi vähä vanhurskaudessa kuin suuret voitot vääryydessä.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 Ihmisen sydän aivoittelee hänen tiensä, mutta Herra ohjaa hänen askeleensa.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 Kuninkaan huulilla on jumalallinen ratkaisu; hänen suunsa ei petä tuomitessaan.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Puntari ja oikea vaaka ovat Herran, hänen tekoaan ovat kaikki painot kukkarossa.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Jumalattomuuden teko on kuninkaille kauhistus, sillä vanhurskaudesta valtaistuin vahvistuu.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Vanhurskaat huulet ovat kuninkaille mieleen, ja oikein puhuvaa he rakastavat.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 Kuninkaan viha on kuoleman sanansaattaja, mutta sen lepyttää viisas mies.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 Kuninkaan kasvojen valo on elämäksi, ja hänen suosionsa on kuin keväinen sadepilvi.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 Parempi kultaa on hankkia viisautta, kalliimpi hopeata hankkia ymmärrystä.
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 Oikeamielisten tie välttää onnettomuuden; henkensä saa pitää, joka pitää vaelluksestansa vaarin.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Kopeus käy kukistumisen edellä, ylpeys lankeemuksen edellä.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Parempi alavana nöyrien parissa kuin jakamassa saalista ylpeitten kanssa.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 Joka painaa mieleensä sanan, se löytää onnen; ja autuas se, joka Herraan turvaa!
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 Jolla on viisas sydän, sitä ymmärtäväiseksi sanotaan, ja huulten suloisuus antaa opetukselle tehoa.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Ymmärrys on omistajalleen elämän lähde, mutta hulluus on hulluille kuritus.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 Viisaan sydän tekee taitavaksi hänen suunsa ja antaa tehoa hänen huultensa opetukselle.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Lempeät sanat ovat mesileipää; ne ovat makeat sielulle ja lääkitys luille.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 Miehen mielestä on oikea monikin tie, joka lopulta on kuoleman tie.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 Työmiehen nälkä tekee työtä hänen hyväkseen, sillä oma suu panee hänelle pakon.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 Kelvoton mies kaivaa toiselle onnettomuutta; hänen huulillaan on kuin polttava tuli.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 Kavala mies rakentaa riitaa, ja panettelija erottaa ystävykset.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 Väkivallan mies viekoittelee lähimmäisensä ja vie hänet tielle, joka ei ole hyvä.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Joka silmiänsä luimistelee, sillä on kavaluus mielessä; joka huulensa yhteen puristaa, sillä on paha valmiina.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Harmaat hapset ovat kunnian kruunu; se saadaan vanhurskauden tiellä.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 Pitkämielinen on parempi kuin sankari, ja mielensä hillitseväinen parempi kuin kaupungin valloittaja.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 Helmassa pudistellen arpa heitetään, mutta Herralta tulee aina sen ratkaisu.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
