Sananlaskujen 15
1 Leppeä vastaus taltuttaa kiukun, mutta loukkaava sana nostaa vihan.
Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2 Viisasten kieli puhuu tietoa taitavasti, mutta tyhmäin suu purkaa hulluutta.
Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3 Herran silmät ovat joka paikassa; ne vartioitsevat hyviä ja pahoja.
Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4 Sävyisä kieli on elämän puu, mutta vilpillinen kieli haavoittaa mielen.
Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5 Hullu pitää halpana isänsä kurituksen, mutta joka nuhdetta noudattaa, tulee mieleväksi.
Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6 Vanhurskaan huoneessa on suuret aarteet, mutta jumalattoman saalis on turmion oma.
У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7 Viisasten huulet kylvävät tietoa, mutta tyhmäin sydän ei ole vakaa.
Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8 Jumalattomien uhri on Herralle kauhistus, mutta oikeamielisten rukous on hänelle otollinen.
Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9 Jumalattoman tie on Herralle kauhistus, mutta joka vanhurskauteen pyrkii, sitä hän rakastaa.
Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10 Kova tulee kuritus sille, joka tien hylkää; joka nuhdetta vihaa, saa kuoleman.
Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol h7585)
12 Pilkkaaja ei pidä siitä, että häntä nuhdellaan; viisasten luo hän ei mene.
Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13 Iloinen sydän kaunistaa kasvot, mutta sydämen tuskassa on mieli murtunut.
Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14 Ymmärtäväisen sydän etsii tietoa, mutta tyhmien suu hulluutta suosii.
Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15 Kurjalle ovat pahoja kaikki päivät, mutta hyvä mieli on kuin alituiset pidot.
Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16 Parempi vähä Herran pelossa kuin paljot varat levottomuudessa.
Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17 Parempi vihannesruoka rakkaudessa kuin syöttöhärkä vihassa.
Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18 Kiukkuinen mies nostaa riidan, mutta pitkämielinen asettaa toran.
Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19 Laiskan tie on kuin orjantappurapehko, mutta oikeamielisten polku on raivattu.
Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20 Viisas poika on isällensä iloksi, mutta tyhmä ihminen halveksii äitiänsä.
Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21 Hulluus on ilo sille, joka on mieltä vailla, mutta ymmärtäväinen mies kulkee suoraan.
Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22 Hankkeet sortuvat, missä neuvonpito puuttuu; mutta ne toteutuvat, missä on runsaasti neuvonantajia.
Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23 Miehellä on ilo suunsa vastauksesta; ja kuinka hyvä onkaan sana aikanansa!
Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol h7585)
25 Ylpeitten huoneen Herra hajottaa, mutta lesken rajan hän vahvistaa.
Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26 Häijyt juonet ovat Herralle kauhistus, mutta lempeät sanat ovat puhtaat.
Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27 Väärän voiton pyytäjä hävittää huoneensa, mutta joka lahjuksia vihaa, saa elää.
Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28 Vanhurskaan sydän miettii, mitä vastata, mutta jumalattomien suu purkaa pahuutta.
Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29 Jumalattomista on Herra kaukana, mutta vanhurskasten rukouksen hän kuulee.
Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30 Valoisa silmänluonti ilahuttaa sydämen; hyvä sanoma tuo ydintä luihin.
Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31 Korva, joka kuuntelee elämän nuhdetta, saa majailla viisaitten keskellä.
Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32 Joka kuritusta vieroo, pitää sielunsa halpana; mutta joka nuhdetta kuuntelee, se saa mieltä.
Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33 Herran pelko on kuri viisauteen, ja kunnian edellä käy nöyryys.
Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
