Sananlaskujen 14
1 Vaimojen viisaus talon rakentaa, mutta hulluus sen omin käsin purkaa.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Joka vaeltaa oikein, se pelkää Herraa, mutta jonka tiet ovat väärät, se hänet katsoo ylen.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 Hullun suussa on ylpeydelle vitsa, mutta viisaita vartioivat heidän huulensa.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Missä raavaita puuttuu, on seimi tyhjä, mutta runsas sato saadaan härkien voimasta.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Uskollinen todistaja ei valhettele, mutta väärä todistaja puhuu valheita.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Pilkkaaja etsii viisautta turhaan, mutta ymmärtäväisen on tietoa helppo saada.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Menet pois tyhmän miehen luota: et tullut tuntemaan tiedon huulia.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Mielevän viisaus on, että hän vaelluksestaan vaarin pitää; tyhmien hulluus on petos.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Hulluja pilkkaa vikauhri, mutta oikeamielisten kesken on mielisuosio.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 Sydän tuntee oman surunsa, eikä sen iloon saa vieras sekaantua.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Jumalattomain huone hävitetään, mutta oikeamielisten maja kukoistaa.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Miehen mielestä on oikea monikin tie, joka lopulta on kuoleman tie.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Nauraessakin voi sydän kärsiä, ja ilon lopuksi tulee murhe.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Omista teistään saa kyllänsä se, jolla on luopunut sydän, mutta itsestään löytää tyydytyksen hyvä mies.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Yksinkertainen uskoo joka sanan, mutta mielevä ottaa askeleistansa vaarin.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 Viisas pelkää ja karttaa pahaa, mutta tyhmä on huoleton ja suruton.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 Pikavihainen tekee hullun töitä, ja juonittelija joutuu vihatuksi.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Yksinkertaiset saavat perinnökseen hulluuden, mutta mielevät tiedon kruunuksensa.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Pahojen täytyy kumartua hyvien edessä ja jumalattomien seisoa vanhurskaan porteilla.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Köyhää vihaa hänen ystävänsäkin, mutta rikasta rakastavat monet.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Syntiä tekee, joka lähimmäistään halveksii, mutta autuas se, joka kurjia armahtaa!
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Eivätkö eksy ne, jotka hankitsevat pahaa? Mutta armo ja totuus niille, jotka hankitsevat hyvää!
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 Kaikesta vaivannäöstä tulee hyötyä, mutta tyhjästä puheesta vain vahinkoa.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Viisasten kruunu on heidän rikkautensa, mutta tyhmäin hulluus hulluudeksi jää.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Uskollinen todistaja on hengen pelastaja, mutta joka valheita puhuu, on petosta täynnä.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 Herran pelossa on vahva varmuus ja turva vielä lapsillekin.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 Herran pelko on elämän lähde kuoleman paulain välttämiseksi.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 Kansan paljous on kuninkaan kunnia, väen vähyys ruhtinaan turmio.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Pitkämielisellä on paljon taitoa, mutta pikavihaisen osa on hulluus.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Sävyisä sydän on ruumiin elämä, mutta luulevaisuus on mätä luissa.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Joka vaivaista sortaa, se herjaa hänen Luojaansa, mutta se häntä kunnioittaa, joka köyhää armahtaa.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 Jumalaton sortuu omaan pahuuteensa, mutta vanhurskas on turvattu kuollessaan.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Ymmärtäväisen sydämeen ottaa majansa viisaus, ja tyhmien keskellä se itsensä tiettäväksi tekee.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Vanhurskaus kansan korottaa, mutta synti on kansakuntien häpeä.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 Taitava palvelija saa kuninkaan suosion, mutta kunnoton hänen vihansa.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
