Sananlaskujen 13
1 Viisas poika kuulee isän kuritusta, mutta pilkkaaja ei ota nuhdetta kuullaksensa.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 Suunsa hedelmästä saa nauttia hyvää, mutta uskottomilla on halu väkivaltaan.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 Joka suistaa suunsa, se säilyttää henkensä, mutta avosuinen joutuu turmioon.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 Laiskan sielu haluaa, saamatta mitään, mutta ahkerain sielu tulee ravituksi.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 Vanhurskas vihaa valhepuhetta, mutta jumalattoman meno on iljettävä ja häpeällinen.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Vanhurskaus varjelee nuhteettomasti vaeltavan, mutta jumalattomuus syöksee syntisen kumoon.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 Toinen on olevinaan rikas, omistamatta mitään, toinen olevinaan köyhä, vaikka on tavaraa paljon.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 Rikkautensa saa mies antaa henkensä lunnaiksi, mutta köyhän ei tarvitse uhkauksia kuunnella.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 Vanhurskasten valo loistaa iloisesti, mutta jumalattomien lamppu sammuu.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 Ylpeys tuottaa pelkkää toraa, mutta jotka ottavat neuvon varteen, niillä on viisaus.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Tyhjällä saatu tavara vähenee, mutta joka vähin erin kokoaa, se saa karttumaan.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Pitkä odotus tekee sydämen sairaaksi, mutta täyttynyt halu on elämän puu.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Joka sanaa halveksii, joutuu sanan pantiksi; mutta joka käskyä pelkää, saa palkan.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 Viisaan opetus on elämän lähde kuoleman paulain välttämiseksi.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Hyvä ymmärrys tuottaa suosiota, mutta uskottomien tie on koleikkoa.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Jokainen mielevä toimii taitavasti, mutta tyhmä levittää hulluutta.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 Jumalaton sanansaattaja suistuu turmioon, mutta uskollinen lähetti on kuin lääke.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Köyhyys ja häpeä kuritusta vierovalle, kunnia nuhdetta noudattavalle!
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 Tyydytetty halu on sielulle suloinen, pahan karttaminen tyhmille kauhistus.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Vaella viisasten kanssa, niin viisastut; tyhmäin seuratoverin käy pahoin.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Syntisiä vainoaa onnettomuus, mutta vanhurskaat saavat onnen palkakseen.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 Hyvä jättää perinnön lastensa lapsillekin, mutta syntisen tavara talletetaan vanhurskaalle.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Köyhien uudiskyntö antaa runsaan ruuan; mutta moni tuhoutuu, joka ei oikeudessa pysy.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 Joka vitsaa säästää, se vihaa lastaan; mutta joka häntä rakastaa, se häntä ajoissa kurittaa.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 Vanhurskas saa syödä kylläksensä, mutta jumalattomain vatsa jää vajaaksi.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
