Jobin 41
1 Voitko onkia koukulla Leviatanin ja siimaan kietoa sen kielen?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Voitko kiinnittää kaislaköyden sen kuonoon ja väkäraudalla lävistää siltä posken?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Rukoileeko se sinua paljon, tahi puhutteleeko se sinua lempeästi?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Tekeekö se liiton sinun kanssasi, että saisit sen olemaan orjanasi ainaisesti?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Voitko leikkiä sillä niinkuin lintusella tahi sitoa sen tyttöjesi pidellä?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 Hierovatko pyyntikunnat siitä kauppaa, jakavatko sen kauppamiesten kesken?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Voitko iskeä sen nahan täyteen ahinkaita ja sen pään kala-ahraimia?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Laskehan vain kätesi sen päälle, niin muistat sen ottelun; et sitä toiste yritä!
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Katso, siinä toivo pettää; jo sen näkemisestä sortuu maahan."
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 "Ei ole niin rohkeata, joka sitä ärsyttäisi. Kuka sitten kestäisi minun edessäni?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Kuka on minulle ensin antanut jotakin, joka minun olisi korvattava? Mitä kaiken taivaan alla on, se on minun.
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 En saata olla puhumatta sen jäsenistä, en sen voimasta ja sorjasta rakenteesta.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Kuka voi riisua siltä päällysvaatteen, kuka tunkeutua sen kaksinkertaisten purimien väliin?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 Kuka on avannut sen kasvojen kaksoisoven? Sen hammasten ympärillä on kauhu.
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 Sen ylpeytenä ovat uurteiset selkäkilvet, kiinnitetyt lujalla sinetillä.
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 Ne käyvät tarkoin toinen toiseensa, niin ettei ilma välitse pääse.
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 Ne ovat toisiinsa liitetyt, pysyvät kiinni erkanematta.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 Sen aivastus on kuin valon välähdys, sen silmät ovat kuin aamuruskon silmäripset.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 Sen kidasta lähtee tulisoihtuja, sinkoilee säkeniä.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 Sen sieramista käy savu niinkuin kihisevästä kattilasta ja kaislatulesta.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 Sen puhallus polttaa kuin tuliset hiilet, ja sen suusta lähtee liekki.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 Sen kaulassa asuu voima, ja sen edellä hyppii kauhistus.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 Sen pahkuraiset lihat ovat kiinteät, ovat kuin valetut, järkkymättömät.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 Sen sydän on valettu kovaksi kuin kivi, kovaksi valettu kuin alempi jauhinkivi.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 Kun se nousee, peljästyvät sankarit, kauhusta he tyrmistyvät.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 Jos sen kimppuun käydään miekoin, ei miekka kestä, ei keihäs, ei heittoase eikä panssari.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 Sille on rauta kuin oljenkorsi, vaski kuin lahopuu.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 Ei aja sitä pakoon nuoli, jousen poika, akanoiksi muuttuvat sille linkokivet.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Kuin oljenkorsi on sille nuija, keihästen ryskeelle se nauraa.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 Sen vatsapuolessa on terävät piikit, se kyntää mutaa leveälti kuin puimaäes.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 Se panee syvyyden kiehumaan kuin padan, tekee meren voidekattilan kaltaiseksi.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 Sen jäljessä polku loistaa, syvyydellä on kuin hopeahapset.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 Ei ole maan päällä sen vertaista; se on luotu pelottomaksi.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 Se katsoo ylen kaikkea, mikä korkeata on; se on kaikkien ylväitten eläinten kuningas."
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
