Jobin 36
1 Elihu jatkoi puhettaan ja sanoi:
Још говори Елијуј и рече:
2 "Maltahan vähän, niin julistan sinulle, sillä vielä on minulla Jumalan puolesta puhuttavaa.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 Minä noudan tietoni kaukaa ja osoitan Luojani oikeuden;
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 sillä totisesti, sanani eivät ole valhetta-mies, jolla on täydellinen tieto, on edessäsi.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Katso, Jumala on voimallinen, mutta ei halveksu ketään; väkevä on hänen ymmärryksensä voima.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 Hän ei pidä jumalatonta elossa, vaan hankkii kurjille oikeuden.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 Hän ei käännä silmiänsä pois hurskaista, vaan antaa heidän istua kuningasten kanssa valtaistuimella ikuisesti; he kohoavat korkealle.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 Ja jos niinkin käy, että heidät kytketään kahleisiin, sidotaan kurjuuden köysillä,
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 niin hän sillä ilmaisee heille, mitä he ovat tehneet ja mitä rikkoneet pöyhkeilemisellään,
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 avaa heidän korvansa nuhtelulle ja käskee heitä kääntymään pois vääryydestä.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 Jos he kuulevat ja alistuvat, niin saavat viettää päivänsä onnessa ja ikävuotensa ihanasti.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 Mutta jos eivät kuule, niin he syöksyvät surman peitsiin ja menehtyvät ymmärtämättömyyteensä.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 Mutta jumalattomat pitävät vihaa, he eivät apua huuda, kun hän on heidät vanginnut.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 Heidän sielunsa kuolee nuoruudessa, heidän elämänsä loppuu niinkuin haureellisten pyhäkköpoikain.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 Kurjan hän vapahtaa hänen kurjuutensa kautta ja avaa hänen korvansa ahdistuksella.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 Sinutkin houkutteli ahdingosta pois avara tila, jossa ei ahtautta ollut, ja lihavuudesta notkuvan ruokapöydän rauha.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 Ja niin kohtasi sinua kukkuramäärin jumalattoman tuomio; tuomio ja oikeus on käynyt sinuun kiinni.
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Älköön kärsimyksen polte houkutelko sinua pilkkaamaan, älköönkä lunastusmaksun suuruus viekö sinua harhaan.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Voiko huutosi auttaa ahdingosta tahi kaikki voimasi ponnistukset?
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Älä halaja yötä, joka siirtää kansat sijoiltansa.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Varo, ettet käänny vääryyteen, sillä se on sinulle mieluisampi kuin kärsimys.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Katso, Jumala on korkea, valliten voimassansa; kuka on hänen kaltaisensa opettaja?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Kuka määrää hänen tiensä, ja kuka sanoo: 'Sinä teit väärin'?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Muista sinäkin ylistää hänen töitänsä, joiden kiitosta ihmiset veisaavat;
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 kaikki ihmiset ihailevat niitä, kuolevaiset katselevat niitä kaukaa.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Katso, Jumala on suuri, emme häntä käsitä, hänen vuottensa luku on ilman määrää.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 Hän kokoaa vedenpisarat; ne vihmovat virtanaan sadetta,
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 jota pilvet vuodattavat, valuttavat ihmisjoukkojen päälle.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 Kuka ymmärtää pilvien leviämiset, kuka hänen majansa jyrinän?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Katso, hän levittää niiden päälle leimauksensa ja peittää meren pohjat.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 Sillä niin hän tuomitsee kansat, niin hän antaa runsaan ravinnon.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 Hän peittää molemmat kätensä leimauksilla ja lähettää ne ahdistajan kimppuun.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 Hänet ilmoittaa hänen jylinänsä, jopa karjakin hänen tulonsa."
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
