Jobin 28
1 "Hopeallakin on suonensa ja löytöpaikkansa kullalla, joka puhdistetaan;
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 rauta otetaan maasta, ja kivestä sulatetaan vaski.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 Tehdään loppu pimeydestä, ja tutkitaan tyystin kivi, jonka synkkä pilkkopimeä peittää.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Kaivos louhitaan syvälle maan asujain alle; unhotettuina he riippuvat siellä ilman jalan tukea, heiluvat kaukana ihmisten ilmoilta.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 Maasta kasvaa leipä, mutta maan uumenet mullistetaan kuin tulen voimalla.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Sen kivissä on safiirilla sijansa, siellä on kultahiekkaa.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 Polkua sinne ei tiedä kotka, eikä haukan silmä sitä havaitse.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 Sitä eivät astu ylväät eläimet, ei leijona sitä kulje.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 Siellä käydään käsiksi kovaan kiveen, ja vuoret mullistetaan juuriaan myöten.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 Kallioihin murretaan käytäviä, ja silmä näkee kaikkinaiset kalleudet.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 Vesisuonet estetään tihkumasta, ja salatut saatetaan päivänvaloon.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 Mutta viisaus-mistä se löytyy, ja missä on ymmärryksen asuinpaikka?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Ei tunne ihminen sille vertaa, eikä sitä löydy elävien maasta.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 Syvyys sanoo: 'Ei ole se minussa', ja meri sanoo: 'Ei se ole minunkaan tykönäni'.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Sitä ei voida ostaa puhtaalla kullalla, eikä sen hintaa punnita hopeassa.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 Ei korvaa sitä Oofirin kulta, ei kallis onyks-kivi eikä safiiri.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Ei vedä sille vertoja kulta eikä lasi, eivät riitä sen vaihtohinnaksi aitokultaiset kalut.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 Koralleja ja kristalleja ei sen rinnalla mainita, ja viisauden omistaminen on helmiä kalliimpi.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 Ei vedä sille vertoja Etiopian topaasi, ei korvaa sitä puhdas kulta.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Mistä siis tulee viisaus ja missä on ymmärryksen asuinpaikka?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Se on peitetty kaiken elävän silmiltä, salattu taivaan linnuiltakin.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Manala ja kuolema sanovat: 'Korvamme ovat kuulleet siitä vain kerrottavan'.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 Jumala tietää tien sen luokse, hän tuntee sen asuinpaikan.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 Sillä hän katsoo maan ääriin saakka, hän näkee kaiken, mitä taivaan alla on.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 Kun hän antoi tuulelle voiman ja määräsi mitalla vedet,
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 kun hän sääti lain sateelle ja ukkospilvelle tien,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 silloin hän sen näki ja ilmoitti, toi sen esille ja sen myös tutki.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 Ja ihmiselle hän sanoi: 'Katso, Herran pelko-se on viisautta, ja pahan karttaminen on ymmärrystä'."
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
