Jobin 27
1 Job jatkoi lausuen julki mietelmiään ja sanoi:
И Јов настави беседу своју и рече:
2 "Niin totta kuin Jumala elää, joka on ottanut minulta oikeuteni, ja Kaikkivaltias, joka on sieluni murehuttanut:
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 niin kauan kuin minussa vielä henkeä on ja Jumalan henkäystä sieramissani,
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 eivät minun huuleni puhu petosta, eikä kieleni vilppiä lausu.
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Pois se! En myönnä teidän oikeassa olevan. Siihen asti kunnes henkeni heitän, en luovu hurskaudestani.
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 Minä pidän kiinni vanhurskaudestani, en hellitä; yhdestäkään elämäni päivästä omatuntoni ei minua soimaa.
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 Käyköön viholliseni niinkuin jumalattoman ja vastustajani niinkuin väärän.
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 Mitä toivoa on riettaalla, kun Jumala katkaisee hänen elämänsä, kun hän tempaa pois hänen sielunsa?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 Kuuleeko Jumala hänen huutonsa, kun ahdistus häntä kohtaa?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 Tahi saattaako hän iloita Kaikkivaltiaasta, huutaa Jumalaa joka aika?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 Minä opetan teille, mitä tekee Jumalan käsi; en salaa, mitä Kaikkivaltiaalla on mielessä.
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Katso, itse olette kaikki sen nähneet; miksi te turhia kuvittelette?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 Tämä on jumalattoman ihmisen osa, Jumalan varaama, tämä on perintöosa, jonka väkivaltaiset Kaikkivaltiaalta saavat.
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 Jos hänellä on paljonkin lapsia, ovat ne miekan omia; eikä hänen jälkeläisillään ole leipää ravinnoksi.
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 Jotka häneltä jäävät, ne saattaa rutto hautaan, eivätkä hänen leskensä pidä itkiäisiä.
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 Jos hän kokoaa hopeata kuin multaa ja kasaa vaatteita kuin savea,
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 kasatkoon: vanhurskas pukee ne päällensä, ja viaton perii hopean.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 Hän rakentaa talonsa niinkuin kointoukka, se on kuin suojus, jonka vartija kyhää.
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 Rikkaana hän menee levolle: 'Ei häviä mitään'; hän avaa silmänsä, ja kaikki on mennyttä.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Kauhut yllättävät hänet kuin tulvavedet, yöllä tempaa hänet mukaansa rajuilma.
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 Itätuuli vie hänet, niin että hän menee menojaan, ja puhaltaa hänet pois paikaltansa.
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 Jumala ampuu häneen nuolensa säälimättä; hänen täytyy paeta hänen kättänsä, minkä voi.
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 Silloin paukutetaan hänelle kämmeniä ja vihelletään hänelle hänen asuinpaikaltansa."
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
