Jobin 19
1 Job vastasi ja sanoi:
А Јов одговори и рече:
2 "Kuinka kauan te vaivaatte minun sieluani ja runtelette minua sanoillanne?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Jo kymmenenkin kertaa olette minua häväisseet, häpeämättä te minua rääkkäätte.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Olenko todella hairahtunut, yöpyykö hairahdukseni minun luonani?
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Tahi voitteko todella ylvästellä minua vastaan ja todistaa minun ansainneen häpeäni?
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Tietäkää siis, että Jumala on tehnyt minulle vääryyttä ja on kietonut minut verkkoonsa.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Katso, minä huudan: 'Väkivaltaa!' enkä saa vastausta; huudan apua, mutta ei ole mitään oikeutta.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Hän on aidannut tieni, niin etten pääse ylitse, ja on levittänyt pimeyden poluilleni.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Hän on riisunut minulta kunniani ja ottanut kruunun minun päästäni.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Hän repi minut maahan joka puolelta, niin että olen mennyttä, ja hän tempasi irti toivoni niinkuin puun.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Hän päästi vihansa syttymään minua vastaan ja piti minua vihollisenansa.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Hänen sotajoukkonsa tulivat yhdessä ja tekivät tiensä minua vastaan ja leiriytyivät minun majani ympärille.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 Veljeni hän on minusta loitontanut; tuttavani ovat minusta aivan vieraantuneet.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Läheiseni ovat minusta luopuneet, ja uskottuni ovat unhottaneet minut.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Ne, jotka talossani majailevat, ja palvelijattareni pitävät minua muukalaisena, minä olen tullut vieraaksi heidän silmissään.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Minä kutsun palvelijaani, eikä hän vastaa; minun suuni täytyy nöyrästi rukoilla häntä.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Hengitykseni on vastenmielinen vaimolleni, hajuni on äitini pojista ilkeä.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Poikasetkin halveksivat minua; kun nousen, niin he puhuvat minusta pilkkojaan.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Kaikki seuratoverini inhoavat minua, ja ne, joita minä rakastin, ovat kääntyneet minua vastaan.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Luuni ovat tarttuneet nahkaani, ihooni, eikä minusta ole enää kuin ikenet jäljellä.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Armahtakaa minua, armahtakaa, te, minun ystäväni, sillä Jumalan käsi on minuun koskenut.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Miksi vainoatte minua niinkuin Jumala, ettekä saa kylläänne minun lihastani?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Oi, jospa minun sanani kirjoitettaisiin muistiin, jospa ne piirrettäisiin kirjaan,
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 rautataltalla ja lyijyllä hakattaisiin kallioon ikuisiksi ajoiksi!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Mutta minä tiedän lunastajani elävän, ja viimeisenä hän on seisova multien päällä.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Ja sittenkuin tämä nahka on yltäni raastettu ja olen ruumiistani irti, saan minä nähdä Jumalan.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Hänet olen minä näkevä apunani; minun silmäni saavat nähdä hänet-eikä vieraana. Munaskuuni hiukeavat sisimmässäni.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Kun sanotte: 'Kuinka vainoammekaan häntä!' -minusta muka löydetään asian juuri-
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 niin peljätkää miekkaa, sillä viha on kohtaava miekanalaisia pahoja töitä, tietääksenne, että tuomari on."
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
