Jobin 17
1 "Minun henkeni on rikki raastettu, minun päiväni sammuvat, kalmisto on minun osani.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Totisesti, pilkka piirittää minua ja silmäni täytyy yhä katsella heidän ynseilyänsä.
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Aseta puolestani pantti talteesi; kuka muu rupeaisi kättä lyöden minun takaajakseni?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 Sillä sinä olet sulkenut ymmärrykseltä heidän sydämensä; sentähden sinä et päästä heitä voitolle.
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 Ystäviä kutsutaan osajaolle, mutta omilta lapsilta raukeavat silmät.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 Minut on pantu kansoille sananlaskuksi; silmille syljettäväksi minä olen tullut.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 Minun silmäni on hämärtynyt surusta, ja kaikki minun jäseneni ovat kuin varjo.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Tästä oikeamieliset hämmästyvät, ja viatonta kuohuttaa jumalattoman meno.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 Mutta hurskas pysyy tiellänsä, ja se, jolla on puhtaat kädet, kasvaa voimassa.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 Mutta te kaikki, tulkaa jälleen tänne; en löydä minä viisasta joukostanne.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 Päiväni ovat menneet, rauenneet ovat aivoitukseni, mitä sydämeni ikävöitsi.
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 Yön he tekevät päiväksi; valo muka lähenee pimeydestä.
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 minä sanon haudalle: 'Sinä olet isäni', ja madoille: 'Äitini ja sisareni'.
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 Missä on silloin minun toivoni, ja kuka saa minun toivoani katsella?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
