< Psalmien 37 >

1 Davidin Psalmi. Älä vihastu pahain tähden, ja älä kadehdi pahantekiöitä.
Давут язған күй: — Яманлиқ қилғучилар түпәйлидин өзүңни көйдүрмә, Накәсләргә һәсәт қилма.
2 Sillä niinkuin heinä he pian hakataan pois, ja lakastuvat niinkuin vihoittava ruoho.
Чүнки улар от-чөпләрдәк тезла үзүп ташлиниду, Юмран өсүмлүкләргә охшаш тозуп кетиду.
3 Toivo Herraan ja tee hyvää: asu maassa ja elätä itses vakuudella.
Пәрвәрдигарға таян, тиришип яхшилиқ қил, Зиминда маканлишип яшап, Униң вапа-һәқиқитини озуқ билип һозурлан.
4 Iloitse Herrassa, ja hän antaa sinulle, mitä sinun sydämes halajaa.
«Пәрвәрдигарни хурсәнлигим» дәп билгин, У арзу-тиләклириңгә йәткүзиду.
5 Anna ties Herran haltuun, ja toivo hänen päällensä; kyllä hän sen tekee.
Йолуңни Пәрвәрдигарға аманәт қил; Униңға таян, У чоқум [тилигиңни] иҗабәт қилиду.
6 Ja hän tuo edes vanhurskautes niinkuin valkeuden, ja oikeutes niinkuin puolipäivän.
У һәққанийлиғиңни нурдәк, Адалитиңни чүштики қуяштәк чақнитиду.
7 Tyydy Herraan, ja odota häntä: älä kiivoittele sitä, jonka tie menestyy ja sitä ihmistä, joka vääryyttä tekee.
Пәрвәрдигарниң алдида тинич болуп, Уни сәвирчанлиқ билән күт; Һарамдин ронақ тапқан адәм түпәйлидин, Яман нийәтлири ишқа ашидиған киши түпәйлидин өзүңни көйдүрмә.
8 Lakkaa vihasta ja hylkää tuimuus: älä niin vihastu, ettäs itsekin pahaa teet.
Аччиғиңдин ян, ғәзәптин қайт, Өзүңни көйдүрмә; У пәқәт сени яманлиққа елип бариду.
9 Sillä pahat hävitetään; mutta Herraa odottavaiset perivät maan.
Чүнки яманлиқ қилғучилар зиминдин үзүп ташлиниду; Пәрвәрдигарға тәлмүрүп күткәнләр болса, Зиминға егидарчилиқ қилиду.
10 Vielä vähä hetki on, niin ei jumalatoin olekaan; ja kuin sinä katsot hänen siaansa, niin hän on poissa.
: Көзни жумуп ачқучила, рәзил адәм һалак болиду; Униң маканиға сәпселип қарисаң, у йоқ болиду.
11 Mutta siviät perivät maan, ja iloitsevat suuressa rauhassa.
Бирақ мулайим-мөминләр зиминға мираслиқ қилиду, Вә чәксиз арамбәхшликтин һозурлиниду.
12 Jumalatoin uhkaa vanhurskasta, ja kiristelee hampaitansa hänen päällensä.
Рәзил адәм һәққанийға қәст қилиду; Униңға чишлирини ғучурлитип хирис қилиду;
13 Mutta Herra nauraa häntä; sillä hän näkee hänen päivänsä joutuvan.
Лекин Рәб униңға қарап күлиду; Чүнки [Рәб] униң бешиға келидиған күнни көриду.
14 Jumalattomat vetävät miekkansa ja jännittävät joutsensa, kukistaaksensa raadollista ja köyhää, ja teurastaaksensa hurskaita heidän teissänsä.
Югашлар вә йоқсулларни жиқитиш үчүн, Йоли дурусларни қирип ташлаш үчүн, Рәзилләр қиличини ғилипидин суғуруп елип, Оқясиниң киричини тартип тәйярлиди.
15 Mutta heidän miekkansa pitää käymän heidän sydämeensä; ja heidän joutsensa pitää särkymän.
Лекин қиличи болса өз жүригигә санҗилиду, Оқялири сундуруветилиду.
16 Se vähä, mikä vanhurskaalla on, on parempi kuin monen jumalattoman suuret tavarat.
Һәққанийлардики «аз», Көплигән яманларниң байлиқлиридин әвзәлдур.
17 Sillä jumalattoman käsivarsi pitää rikottaman; mutta Herra vahvistaa vanhurskaat.
Чүнки рәзилләрниң биләклири сундурулиду; Лекин Пәрвәрдигар һәққанийларни йөләйду;
18 Herra tietää hurskasten päivät, ja heidän perimisensä pysyy ijankaikkisesti.
Пәрвәрдигар көңли дурусларниң күнлирини билиду; Уларниң мираси мәңгүгә болиду.
19 Ei he tule häpiään pahalla ajalla; ja nälkävuosina pitää heillä kyllä oleman.
Улар еғир күнләрдә йәргә қарап қалмайду; Қәһәтчиликтиму улар тоқ жүриду.
20 Sillä jumalattomat hukkuvat, ja Herran viholliset, ehkä he olisivat niinkuin ihana niitty, niin heidän pitää kuitenkin niinkuin savu katooman.
Бирақ рәзилләр һалак болиду; Пәрвәрдигар билән қаршилашқучилар чимәнзардики гүл-гиядәк тозуп кетиду; Улар түгәйду; Ис-түтүндәк тарқилип түгәйду.
21 Jumalatoin ottaa lainan ja ei maksa; mutta hurskas on laupias ja runsas.
Рәзил адәм өтнә елип қайтурмайду; Амма һәққаний адәм меһриванлиқ билән өтнә бериду;
22 Sillä hänen siunattunsa perivät maan; mutta hänen kirottunsa pitää hävitettämän.
Чүнки [Пәрвәрдигар] рәхмәт қилғанлар зиминға егә болиду, Бирақ униң ләнитигә учриғанлар үзүп ташлиниду;
23 Herralta senkaltaisen miehen vaellus hallitaan; ja hänen tiensä kelpaa hänelle.
Мәртанә адәмниң қәдәмлири Пәрвәрдигар тәрипидиндур; [Рәб] униң йолидин хурсән болиду.
24 Jos hän lankee, niin ei häntä hyljätä; sillä Herra tukee hänen kätensä.
У тейилип кәтсиму, жиқилип чүшмәйду; Чүнки Пәрвәрдигар униң қолини тутуп йөләп туриду.
25 Minä olin nuori, ja vanhennuin, ja en ikänä nähnyt vanhurskasta hyljätyksi, enkä hänen siemenensä kerjäävän leipää.
Мән яш едим, һазир қерип қалдим; Лекин һәққанийларниң ташливетилгәнлигини, Яки пәрзәнтлириниң нан тилигәнлигини әсла көргән әмәсмән;
26 Hän on aina laupias, ja lainaa mielellänsä; ja hänen siemenensä on siunattu.
У күн бойи мәрт-меһриван болуп өтнә бериду; Униң әвлатлириму хәлиққә бәрикәт йәткүзиду.
27 Vältä pahaa, ja tee hyvää, ja pysy ijankaikkisesti.
Яманлиқни ташлаңлар, яхшилиқ қилиңлар, Мәңгү яшайсиләр!
28 Sillä Herra rakastaa oikeutta, ja ei hylkää pyhiänsä: ne kätketään ijankaikkisesti; mutta jumalattomain siemen pitää hävitettämän.
Чүнки Пәрвәрдигар адаләтни сөйиду, У Өз мөмин бәндилирини ташлимайду; Улар мәңгүгә сақлиниду; Лекин рәзилләрниң әвлатлири үзүп ташлиниду.
29 Hurskaat perivät maan, ja asuvat siinä ijankaikkisesti.
Һәққанийлар йәр-җаһанға егә болиду, Әбәдил-әбәткичә униңда макан тутуп яшайду.
30 Vanhurskaan suu puhuu viisautta, ja hänen kielensä opettaa oikeutta.
Һәққаний адәмниң ағзи даналиқ җакалайду; Униң тили адил һөкүмләрни сөзләйду;
31 Hänen Jumalansa laki on hänen sydämessänsä; ja ei hänen askeleensa livisty.
Қәлбидә Худаниң [муқәддәс] қануни туриду; Униң қәдәмлири тейилип кәтмәс.
32 Jumalatoin väijyy vanhurskasta, ja etsii häntä tappaaksensa;
Рәзилләр һәққаний адәмни пайлап жүриду; Улар уни өлтүргидәк пәйтни издәп жүриду.
33 Mutta ei Herra jätä häntä hänen käsiinsä, ja ei tuomitse häntä, koska hän tuomitaan.
Лекин Пәрвәрдигар уни дүшмәнниң чаңгилиға чүшүрмәйду; Яки һөкүмдә уни гунаға пүтмәйду.
34 Odota Herraa, ja kätke hänen tiensä, niin hän sinun korottaa, ettäs perit maan: ja sinä saat nähdä jumalattomat hävitettävän.
Пәрвәрдигарни тәлмүрүп күт, Униң йолини чиң тутқин; У сениң мәртивәңни көтирип, зиминға егә қилиду, Рәзилләр һалак қилинғанда, Сән буни көрисән.
35 Minä näin jumalattoman, sangen jalon ja valtiaan, joka levitti itsensä, ja vihotti niinkuin viheriäinen laakeripuu.
Мән рәзил адәмниң зомигәрлик қиливатқинини көрдүм, У худди айниған барақсан япйешил дәрәқтәк ронақ тапқан.
36 Ja hän meni pois, ja katso ei hän enää ollut; ja minä kysyin häntä, ja ei häntä mistään löydetty.
Бирақ у өтүп кәтти, Мана, у йоқ болди; Мән уни издисәмму, у тепилмайду.
37 Ole viatoin, ja pidä sinus oikein; sillä senkaltaiset viimein menestyvät;
Мукәммәл адәмгә нәзәр сал, Дурус инсанға қара! Чүнки бундақ адәмниң ахир көридиғини арамбәхш хатирҗәмлик болиду.
38 Mutta väärät pitää ynnä hukkuman, ja jumalattomat pitää viimein hävitettämän.
Итаәтсизләр болса бирликтә һалак болишиду; Уларниң келәчики үзүлиду;
39 Mutta Herra auttaa vanhurskaita: hän on heidän väkevyytensä tuskan ajalla.
Бирақ һәққанийларниң ниҗатлиғи Пәрвәрдигардиндур; У еғир күнләрдә уларниң күчлүк панаһидур.
40 Ja Herra auttaa heitä ja päästää heitä: hän pelastaa heitä jumalattomista ja vapahtaa heitä; sillä he uskalsivat häneen.
Пәрвәрдигар ярдәм қилип уларни сақлайду; У уларни рәзилләрдин сақлап қутқузиду; Чүнки улар Уни башпанаһи қилиду.

< Psalmien 37 >