Psalmien 146

1 Halleluja! Kiitä Herraa, minun sieluni.

Хвали, душо моја, Господа.

2 Minä kiitän Herraa niinkauvan kuin minä elän, ja Jumalalleni kiitoksen veisaan, niinkauvan kuin minä täällä olen.

Хвалићу Господа за живота свог, певаћу Богу свом док ме је год.

3 Älkäät uskaltako päämiehiin; ihmiset he ovat, ei he voi mitään auttaa.

Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у ког нема помоћи.

4 Sillä ihmisen henki pitää erkaneman, ja hänen täytyy maaksi tulla jälleen: silloin ovat kaikki hänen aivoituksensa hukassa.

Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.

5 Autuas on se, jonka apu Jakobin Jumala on, jonka toivo Herrassa hänen Jumalassansa on;

Благо ономе, коме је помоћник Бог Јаковљев, коме је надање у Господу, Богу његовом,

6 Joka taivaan ja maan, meren ja kaikki, jotka niissä ovat, tehnyt on, joka totuuden pitää ijankaikkisesti;

Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи веру увек,

7 Joka oikeuden saattaa niille, jotka väkivaltaa kärsivät, joka isoovaiset ravitsee. Herra kirvottaa vangitut:

Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дреши свезане,

8 Herra avaa sokian silmät: Herra nostaa kukistetut: Herra rakastaa vanhurskaita.

Господ отвара очи слепцима, подиже оборене, Господ љуби праведнике.

9 Herra varjelee vieraat, ja holhoo orpoja ja leskiä, ja jumalattomain tien hajoittaa.

Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици; а пут безбожнички превраћа.

10 Herra on kuningas ijankaikkisesti, sinun Jumalas, Zion, suvusta sukuun, Halleluja!

Господ је цар довека, Бог твој, Сионе, од колена до колена. Алилуја.