Psalmien 108

1 Psalmi, Davidin veisu. Jumala! minun sydämeni on valmis: minä veisaan ja kiitän, niin myös minun kunniani.

Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.

2 Nouse, psaltari ja kantele; minä nousen varhain.

Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

3 Sinua, Herra, minä kiitän kansain seassa: minä veisaan sinulle kiitosta sukukunnissa.

Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.

4 Sillä sinun armos on suuri ylitse taivasten, ja sinun totuutes hamaan pilviin asti.

Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.

5 Korota sinuas, Jumala, taivasten ylitse ja kunnias kaiken maan ylitse,

Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!

6 Että sinun rakkaat ystäväs vapaaksi tulisivat; auta oikialla kädelläs, ja kuule minun rukoukseni.

Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

7 Jumala on puhunut pyhässänsä, siitä minä iloitsen: minä jaan Sikemin, ja mittaan Sukkotin laakson.

Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

8 Gilead on minun, Manasse on myös minun, ja Ephraim on minun pääni väkevyys: Juuda on minun päämieheni;

Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.

9 Moab on minun pesinastiani, minä venytän kenkäni Edomin päälle: Philistealaisten ylitse minä iloitsen.

Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."

10 Kuka vie minua vahvaan kaupunkiin? kuka vie minua Edomiin?

Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

11 Etkös sinä, Jumala, joka meitä heittänyt olet pois? Ja etkös mene ulos, Jumala, meidän sotaväkemme kanssa?

Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

12 Saata meille apua tuskissamme; sillä ihmisten apu on turha.

Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.

13 Jumalassa me tahdomme urhoollisia töitä tehdä; ja hän polkee meidän vihollisemme alas.

Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.