Sananlaskujen 11
1 Väärä vaaka on Herralle kauhistus, mutta oikia puntari on hänelle otollinen.
Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2 Kussa ylpeys on, siinä on myös ylönkatse; mutta viisaus on nöyräin tykönä.
Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
3 Viattomuus johdattaa siviät, vaan pahuus kukistaa pilkkaajat.
Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4 Ei rakkaus auta vihan päivänä, mutta vanhurskaus vapahtaa kuolemasta.
Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5 Viattoman vanhurskaus tekee hänen tiensä tasaiseksi, mutta jumalatoin lankee jumalattomassa menossansa.
Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6 Jumalisten vanhurskaus pelastaa heitä, vaan väärintekiät käsitetään viekkaudessansa.
Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7 Kuin jumalatoin ihminen kuolee, niin ei ole yhtään toivoa: ja jota väärintekiät odottavat, se tulee tyhjäksi.
Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8 Vanhurskas vapahdetaan vaivasta, ja jumalatoin tuleehänen siaansa.
Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9 Ulkokullatun ihmisen suun kautta petetään hänen lähimmäisensä; vaan vanhurskaat ymmärtävät sen, ja pelastetaan.
Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10 Kaupunki iloitsee, koska vanhurskaan hyvin käy, ja riemuitsee, koska jumalatoin hukkuu.
Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11 Vanhurskasten siunauksen kautta kaupunki korotetaan, vaan jumalattoman suun kautta kukistetaan.
Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12 Joka lähimmäistänsä häpäisee, se on hullu, mutta toimellinen mies on vaiti.
Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13 Panettelia ilmoittaa salaisuuden, vaan jolla on uskollinen sydän, hän salaa sen.
Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14 Jossa ei neuvoa ole, siinä kansa hukkuu; vaan jossa monta neuvonantajaa on, siinä hyvin käy.
Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15 Joka toisen takaa, hän tulee vahinkoon; vaan joka siitä itsensä pitää pois, hän on murheetoin.
Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16 Vaimo, joka otollinen on, pitää kunnian; vaan väkevät pitävät rikkauden.
Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17 Armias mies tekee ruumiillensa hyvää; vaan se, joka julma on, saattaa lihansa murheelliseksi.
Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18 Jumalattoman työ on turha, vaan joka vanhurskautta kylvää, sillä on hyvä palkka.
Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19 Sillä vanhurskaus saattaa elämän, vaan joka pahaa pyytää, hän saattaa kuoleman.
Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20 Petollinen sydän on kauhistus Herralle, Vaan viattoman tie on hänelle otollinen.
Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21 Ei jumalattoimia auta, vaikka kaikki kätensä yhteen pistäisivät, mutta vanhurskaan siemen pelastetaan.
Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22 Kaunis vaimo ilman taidota on niinkuin sika, jolla olis kultainen käädy kuonossa.
Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23 Vanhurskasten himo on ainoastaan hyvä, vaan jumalattomain odotus on kiukku.
Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24 Muutama jakaa omastansa, ja saa enemmän; toinen säästää, jossa ei pitäisi, ja tulee köyhemmäksi.
Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25 Sielu, joka siunaa, tulee rikkaaksi: ja joka juottaa, se myös juotetaan.
Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26 Joka jyvät salaa, häntä kansa kiroilee; mutta joka myy, hänelle tulee siunaus.
Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27 Joka varhain hyvää etsii, hänelle hyvin menestyy; mutta joka pahaa noudattaa, hänelle pahoin tapahtuu.
Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28 Joka rikkauteensa luottaa, hän hukkuu, vaan vanhurskaat viheriöitsevät niinkuin lehti.
Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29 Joka huoneensa murheelliseksi tekee, hän saa tuulen perinnöksi: ja hullun täytyy viisasta palvella.
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30 Vanhurskaan hedelmä on elämän puu: joka viisas on, hän kääntää sielut.
Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31 Koska vanhurskas paljon kärsii, kuinka paljoa enemmin jumalatoin ja syntinen?
Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
