Psalmowo 147
1 Mikafu Yehowa. Aleke mehenyoe be woadzi kafukafuha na míaƒe Mawu la o! Aleke wòhevivina, eye wòdze be woakafui!
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Yehowa gbugbɔ tso Yerusalem du la, eye wòkplɔ Israel ƒe aboyomewo gbɔe.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Eda gbe le ame siwo ƒe dzi gbã la ŋu, eye wòbla woƒe abiwo na wo.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Eyae ɖo xexlẽme na ɣletiviwo, eye wòyɔa ɖe sia ɖe ƒe ŋkɔ.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Gãe nye míaƒe Aƒetɔ la, eye eƒe ŋusẽ tri akɔ ŋutɔ, seɖoƒe meli na eƒe gɔmesese o.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Yehowa kpɔa ame siwo bɔbɔa wo ɖokui la dzi, ke etsɔ ame vɔ̃ɖi ya xlã ɖe anyigba.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Midzi ha na Yehowa kple akpedada, eye miƒo ha na míaƒe Mawu la kple kasaŋku.
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Etsɔa lilikpo xea yamee, eye wònana tsi dzana ɖe anyigba la dzi hewɔnɛ be gbe miena ɖe togbɛwo dzi.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Enaa nuɖuɖu nyiwo kple akpaviã siwo le xɔxlɔ̃m nɛ.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Eƒe dzidzɔ mele sɔ ƒe ŋusẽ me loo, alo amegbetɔ ƒe afɔ me o;
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 ke boŋ Yehowa ƒe dzidzɔkpɔkpɔ le ame siwo vɔ̃nɛ la me, ame siwo tsɔa woƒe mɔkpɔkpɔ dana ɖe eƒe lɔlɔ̃ si meʋãna o la dzi.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 O! Yerusalem, do Yehowa ɖe dzi, O! Zion, kafu wò Mawu la,
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 elabena eyae glã wò agbowo ƒe gametiwo, eye wòyra ame siwo le mewò.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Ena ŋutifafa le wò liƒowo dzi, eye wòtsɔ mɔlu nyuitɔ ɖi ƒo na wòe.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Eɖo eƒe sedede ɖe anyigba la dzi, eye eƒe nya kaka kple du ɖo teƒewo.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Ekaka tsikpe abe ɖetifu ene, eye wòkaka afu abe dzofi ene.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Eɖo kpetsi ɖe anyigba abe kpekui ene. Ame ka ate ŋu anɔ te ɖe wò ya fafɛ la nu?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Edɔ eƒe nya ɖa, eye wòlolo wo. Ede ŋusẽ eƒe yawo me, eye tsiwo de asi sisi me.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Eɖe eƒe nya fia Yakob eye wòɖe eƒe sewo kple sededewo fia Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Mewɔ esia na dukɔ bubu aɖeke o, eye womenya eƒe sewo o. Mikafu Yehowa.
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
