Lododowo 29
1 Ame si woka mo na zi gede gake wògbe lia kɔ la, atsrɔ̃ zi ɖeka kpata xɔnamemanɔŋutɔe.
人屢次受責罰，仍然硬着頸項； 他必頃刻敗壞，無法可治。
2 Ne ame dzɔdzɔewo le dzi ɖum la, amewo dzɔa dzi; ke ne dziɖuɖu ge ɖe ame vɔ̃ɖiwo ƒe asi me la, amewo ŋena.
義人增多，民就喜樂； 惡人掌權，民就歎息。
3 Ame si lɔ̃a nunya la hea dzidzɔ vɛ na fofoa, ke ame si dze xɔ̃ gbolowo la gblẽa eƒe ga dome.
愛慕智慧的，使父親喜樂； 與妓女結交的，卻浪費錢財。
4 To afia nyui tsotso me fia hea dedinɔnɔ vɛ na dukɔ, ke fia si klẽa ŋu ɖe zãnuxɔxɔ ŋu la gbãa du.
王藉公平，使國堅定； 索要賄賂，使國傾敗。
5 Ame si do fuflugba na ehavi la le ɖɔ ɖom na eya ŋutɔ ƒe afɔ.
諂媚鄰舍的， 就是設網羅絆他的腳。
6 Ame vɔ̃ɖi ƒe nu vɔ̃ denɛ mɔ me, ke ame dzɔdzɔe adzi ha atso aseye.
惡人犯罪，自陷網羅； 惟獨義人歡呼喜樂。
7 Ame dzɔdzɔewo tsɔa ɖe le afiatsotso na hiãtɔwo me gake ame vɔ̃ɖiwo ya metsɔa ɖeke le eme o.
義人知道查明窮人的案； 惡人沒有聰明，就不得而知。
8 Fewuɖulawo dea ʋunyaʋunya du me, ke nunyalawo tsia dziku nu.
褻慢人煽惑通城； 智慧人止息眾怒。
9 Nunyala yi ʋɔnudrɔ̃ƒe kple bometsila, bometsila le adã fiam, le fewu ɖum eye ŋutifafa meli o.
智慧人與愚妄人相爭， 或怒或笑，總不能使他止息。
10 Hlɔ̃dolawo lé fu ŋutsu nuteƒewɔla eye wodina be yewoawu dzi dzadzɛ tɔ.
好流人血的，恨惡完全人， 索取正直人的性命。
11 Bometsila ɖea eƒe dziku katã fiana, ke nunyala ɖua eɖokui dzi.
愚妄人怒氣全發； 智慧人忍氣含怒。
12 Ne dziɖula ɖo to beblenyawo la, eƒe dɔnunɔlawo katã zua ŋutasẽlawo.
君王若聽謊言， 他一切臣僕都是奸惡。
13 Nu ɖeka sia le hiãtɔ kple ameteɖetola siaa si, Yehowae wɔ ŋku na wo ame evea.
貧窮人、強暴人在世相遇； 他們的眼目都蒙耶和華光照。
14 Ne fia drɔ̃ ʋɔnu na hiãtɔ ɖe dzɔdzɔenyenye dzi la, eƒe fiazikpui anɔ dedie ɣe sia ɣi.
君王憑誠實判斷窮人； 他的國位必永遠堅立。
15 Ameƒoti si wotsɔna ɖɔa ame ɖoe la fiaa nunya ame, gake ɖevi si womehe o la dea ŋukpe mo na dadaa.
杖打和責備能加增智慧； 放縱的兒子使母親羞愧。
16 Ne ame vɔ̃ɖiwo le dzi ɖum la, nu vɔ̃ hã dea dzi, ke ame dzɔdzɔewo akpɔ woƒe anyidzedze.
惡人加多，過犯也加多， 義人必看見他們跌倒。
17 Ne èhe viwò ŋutsuvi la, ekema àkpɔ ŋutifafa eye wòahe dzidzɔ vɛ na wò luʋɔ.
管教你的兒子，他就使你得安息， 也必使你心裏喜樂。
18 Afi si ɖeɖefia mele o la, amewo wɔa woƒe lɔlɔ̃nu; ke woayra ame si léa sea me ɖe asi.
沒有異象，民就放肆； 惟遵守律法的，便為有福。
19 Numenya ɖeɖe mate ŋu aɖɔ dɔla ɖo o, togbɔ be ese egɔme hã la, mawɔ ɖe edzi o.
只用言語，僕人不肯受管教； 他雖然明白，也不留意。
20 Èkpɔ ame si ƒoa nu blablablaa? Mɔkpɔkpɔ geɖe li na bometsila wu eya amea gɔ̃ hã.
你見言語急躁的人嗎？ 愚昧人比他更有指望。
21 Ne ŋutsu aɖe wɔ vi na eƒe subɔviŋutsu tso eƒe ɖevime la, ahe nuxaxa vɛ le nuwuwua.
人將僕人從小嬌養， 這僕人終久必成了他的兒子。
22 Ŋutsu dɔmedzoetɔ dea dzre amewo dome eye ame si doa dziku kabakaba la wɔa nu vɔ̃ geɖe.
好氣的人挑啟爭端； 暴怒的人多多犯罪。
23 Ŋutsu si dana la ɖua ŋukpe, ke wobua ŋutsu si bɔbɔa eɖokui ɖe anyi le gbɔgbɔ me.
人的高傲必使他卑下； 心裏謙遜的，必得尊榮。
24 Ame si wɔ ɖeka kple fiafitɔ la nye eya ŋutɔ ƒe futɔ; wonana wòkaa atam eye mekpɔ mɔ akɔ nu le edzi o.
人與盜賊分贓，是恨惡自己的性命； 他聽見叫人發誓的聲音，卻不言語。
25 Vɔvɔ̃ si le ame aɖe me lae nyea mɔ nɛ, ke ame si ka ɖe Yehowa dzi la nɔa dedie.
懼怕人的，陷入網羅； 惟有倚靠耶和華的，必得安穩。
26 Ame geɖewo dina be yewoado ɖe dziɖula ŋkume, aƒo nu kplii gake Yehowa gbɔ ame ƒe afiatsotso tsona.
求王恩的人多； 定人事乃在耶和華。
27 Nu gbegblẽ wɔla nye ŋunyɔ na ame dzɔdzɔe eye nu dzɔdzɔe wɔla nye ŋunyɔ na ame vɔ̃ɖi.
為非作歹的，被義人憎嫌； 行事正直的，被惡人憎惡。
