Lododowo 27
1 Mègaƒo adegbe le etsɔ si gbɔna ŋu o elabena mènya nu si ŋkeke la ahe vɛ o.
不要为明日自夸， 因为一日要生何事，你尚且不能知道。
2 Na ame bubu nakafu wò, ke menye wò ŋutɔ wò nu o, ame bubu newɔe, menye wò ŋutɔ wò nuyiwo o.
要别人夸奖你，不可用口自夸； 等外人称赞你，不可用嘴自称。
3 Kpe nye nu kpekpe eye ke nye agba kpekpe gake bometsila ƒe dzikudoname kpena wu wo ame evea.
石头重，沙土沉， 愚妄人的恼怒比这两样更重。
4 Dziku la ŋutasẽlae eye dɔmedzoe la agbodzelae, ke ame ka ate ŋu anɔ te ɖe ŋuʋaʋã nu?
忿怒为残忍，怒气为狂澜， 惟有嫉妒，谁能敌得住呢？
5 Mokaname le ame dome nyo wu lɔlɔ̃ si woɣla.
当面的责备强如背地的爱情。
6 Àte ŋu aka ɖe xɔlɔ̃ ƒe abideameŋu dzi gake ketɔ ƒe nugbugbɔ dzina ɖe edzi.
朋友加的伤痕出于忠诚； 仇敌连连亲嘴却是多余。
7 Ƒoɖila doa vlo anyitsi, ke hena dɔwuitɔ la, nu veve gɔ̃ hã vivina nɛ.
人吃饱了，厌恶蜂房的蜜； 人饥饿了，一切苦物都觉甘甜。
8 Ame si tra tso eƒe aƒe me la le abe xevi si bu eƒe atɔmemɔ ene.
人离本处飘流， 好像雀鸟离窝游飞。
9 Ami ʋeʋĩ kple dzudzɔdonu ʋeʋĩ doa dzidzɔ na dzi, xɔlɔ̃ ƒe nunyoamenu tsoa eƒe aɖaŋuɖoɖo vavãwo me.
膏油与香料使人心喜悦； 朋友诚实的劝教也是如此甘美。
10 Mègagblẽ xɔ̃wò alo fofowò xɔlɔ̃ ɖi o, eye mègayi nɔviwò ƒe aƒe me ne dzɔgbevɔ̃e ƒo go wò o, anyo na wò be nàyi hawòvi si tsɔ ɖe gbɔwò la gbɔ wu nɔviwò si le adzɔge.
你的朋友和父亲的朋友， 你都不可离弃。 你遭难的日子，不要上弟兄的家去； 相近的邻舍强如远方的弟兄。
11 Vinye, dze nunya eye nàhe dzidzɔ vɛ na nye dzi; ekema mate ŋu aɖo nya ŋu na ame si ado vlom.
我儿，你要作智慧人，好叫我的心欢喜， 使我可以回答那讥诮我的人。
12 Nunyala kpɔ dzɔgbevɔ̃e gbɔna eye wòɣla eɖokui gake bometsila le yiyim eye wòkpe fu ɖe eta.
通达人见祸藏躲； 愚蒙人前往受害。
13 Xɔ avɔ le ame si da megbe na amedzro la si, tsɔe de awɔba me, ne eda megbe na nyɔnu ahasitɔ.
谁为生人作保，就拿谁的衣服； 谁为外女作保，谁就承当。
14 Ne ŋutsu aɖe le eƒe aƒelika yram kple ɣli le ŋdi kanya la, woatsɔe abe ɖiŋudodo ene.
清晨起来，大声给朋友祝福的， 就算是咒诅他。
15 Srɔ̃nyɔnu dzrewɔla le abe tsitrɔnu si le ɖuɖum madzudzɔmadzudzɔe le tsidzagbe ene.
大雨之日连连滴漏， 和争吵的妇人一样；
16 Asiɖoɖo edzi le abe asiɖoɖo ya dzi ene alo asitsɔtsɔ ku ami ene.
想拦阻她的，便是拦阻风， 也是右手抓油。
17 Abe ale si ga nyrea ga ene la, nenema kee ame nyrea amee.
铁磨铁，磨出刃来； 朋友相感也是如此。
18 Ame si lé be na eƒe gboti nyuie la aɖu eƒe tsetsea eye woade bubu ame si kpɔ eƒe aƒetɔ dzi la ŋu.
看守无花果树的，必吃树上的果子； 敬奉主人的，必得尊荣。
19 Abe ale si ame ƒe mo dzena le tsi dzii ene la, nenema ame ƒe dzi ɖea eƒe nɔnɔme fianae.
水中照脸，彼此相符； 人与人，心也相对。
阴间和灭亡永不满足； 人的眼目也是如此。 (Sheol h7585)
21 Sonu li na klosalo, eye dzokpo li na sika, gake wodoa ame kpɔ to kafukafu si wotsɔ nɛ la dzi.
鼎为炼银，炉为炼金， 人的称赞也试炼人。
22 Togbɔ be èto bometsila le to me, ètoe kple tati abe bli ene hã la, màte ŋu aɖe eƒe bometsitsi ɖa le eŋu o.
你虽用杵将愚妄人与打碎的麦子一同捣在臼中， 他的愚妄还是离不了他。
23 Ka ɖe edzi be wò alẽhawo ƒe nɔnɔme le nyanya na wò eye wò ŋku le wò lãhawo ŋu ɖaa;
你要详细知道你羊群的景况， 留心料理你的牛群；
24 elabena kesinɔnuwo menɔa anyi ɖikaa o eye fiakuku hã menɔa anyi hena dzidzimewo katã o.
因为资财不能永有， 冠冕岂能存到万代？
25 Ne woƒo gbe eye gbe mumu mie ɖe eteƒe, ne wolã gbe siwo le togbɛwo dzi ƒo ƒui la,
干草割去，嫩草发现， 山上的菜蔬也被收敛。
26 ekema alẽviawo ana avɔ wò eye gbɔ̃wo anye ga si nàtsɔ aƒle agblee.
羊羔之毛是为你作衣服； 山羊是为作田地的价值，
27 Gbɔ̃notsi anɔ asiwò fũu be wò kple wò aƒemetɔwo miano eye wòanye nunyiame na wò dɔlanyɔnuwo.
并有母山羊奶够你吃， 也够你的家眷吃， 且够养你的婢女。
