< Lododowo 26 >
1 Abe ale si sno dzanae le dzomeŋɔli alo tsi dzanae le nuŋeɣi ene la, nenemae bubu medze bometsila o.
夏天落雪,收割时下雨,都不相宜; 愚昧人得尊荣也是如此。
2 Abe ale si atsutsrɔe dzonae alo sagbadrɛ saa agbae ene la, nenemae ɖiŋu si wodo na ame ɖe madzɔmadzɔ dzi la tsia yamee.
麻雀往来,燕子翻飞; 这样,无故的咒诅也必不临到。
3 Sɔƒoka li na sɔ, numega li na tedzi nenemae ameƒoti li na bometsila ƒe dzimegbe!
鞭子是为打马,辔头是为勒驴; 刑杖是为打愚昧人的背。
4 Mègaɖo nya ŋu na bometsila le eƒe bometsitsi nu o, ne menye nenema o la, wò ŋutɔ hã ànɔ abe eya amea ene.
不要照愚昧人的愚妄话回答他, 恐怕你与他一样。
5 Ɖo nya ŋu na bometsila le eƒe bometsitsi nu, ne menye nenema o la ava bu eɖokui nunyalae le eɖokui gbɔ.
要照愚昧人的愚妄话回答他, 免得他自以为有智慧。
6 Dudede asi na bometsila le abe ame ŋutɔ ƒe afɔ lalã alo dzɔgbevɔ̃e nono ene.
借愚昧人手寄信的, 是砍断自己的脚,自受损害。
7 Abe ale si atatututɔ ƒe afɔ nɔa yamee ene la, nenemae lododo le le bometsila ƒe nu mee.
瘸子的脚空存无用; 箴言在愚昧人的口中也是如此。
8 Abe ale si wotsɔa kpe dea akafomee ene la, nenemae bubudede bometsila ŋu le.
将尊荣给愚昧人的, 好像人把石子包在机弦里。
9 Abe ale si ŋuti nɔna le ahamula ƒe asimee ene la, nenemae lododo nɔna le bometsila ƒe nu mee.
箴言在愚昧人的口中, 好像荆棘刺入醉汉的手。
10 Ame si daa aŋutrɔ bometsila dzodzro la le abe ame si dɔa dɔ ame si le eme tsom la ene.
雇愚昧人的,与雇过路人的, 就像射伤众人的弓箭手。
11 Abe ale si avu trɔna gayia nu si wòdzɔ gbɔe ene la, nenemae bometsila gawɔa bometsinu si wòwɔ va yi.
愚昧人行愚妄事,行了又行, 就如狗转过来吃它所吐的。
12 Èkpɔ ame aɖe si nye nunyala le eya ŋutɔ ŋkume kpɔa? Mɔkpɔkpɔ geɖe li na bometsila wu eya amea.
你见自以为有智慧的人吗? 愚昧人比他更有指望。
13 Kuviatɔ gblɔna be, “Dzata le mɔa dzi, dzata si le gbe tem ŋɔdzitɔe la le tsatsam le ablɔwo me!”
懒惰人说:道上有猛狮, 街上有壮狮。
14 Abe ale si ʋɔtru trona le eƒe megbega mee ene la, nenemae kuviatɔ nɔa tɔtrɔm le eƒe aba dzii.
门在枢纽转动, 懒惰人在床上也是如此。
15 Kuviatɔ tsɔ eƒe asi de nuɖugba me gake kuvia ɖoe ale gbegbe be, edede nu me zu dɔ nɛ.
懒惰人放手在盘子里, 就是向口撤回也以为劳乏。
16 Kuviatɔ nye nunyala le eya ŋutɔ ƒe ŋkume, wu ame adre siwo ɖoa nya ŋu nunyatɔe.
懒惰人看自己比七个善于应对的人更有智慧。
17 Ame si le eme tsom gake de nu dzrenya si metsɔ egbɔ o me la le abe ame si lé towo kple eve na avu ene.
过路被事激动,管理不干己的争竞, 好像人揪住狗耳。
18 Abe ale si aɖaʋatɔ daa akakati bibi alo aŋutrɔ si ŋu aɖi le la ene la,
人欺凌邻舍,却说: 我岂不是戏耍吗? 他就像疯狂的人抛掷火把、利箭, 与杀人的兵器。
19 nenemae nye ame si ble ehavi eye emegbe wògblɔ nɛ be, “Fefem ko mele!”
20 Ne nake meli o la, dzo tsina; ne sakplitɔ meli o la, dzre kena.
火缺了柴就必熄灭; 无人传舌,争竞便止息。
21 Abe ale si aka léa dzo eye nake doa dzo ene la, nenema ŋutsu dzretɔ ƒlɔa dzre ɖoe.
好争竞的人煽惑争端, 就如余火加炭,火上加柴一样。
22 Amenyagblɔla ƒe nyawo vivina abe nuɖuɖu vivi si woka de nu me la ene; eyina ɖe ame ƒe dɔgbowo me ke.
传舌人的言语,如同美食, 深入人的心腹。
23 Abe ale si wofaa sikatsi ɖe anyikplu ŋu ene la, nenema nuyi xɔdzo si ŋu dzi vɔ̃ɖi kpe ɖo la le.
火热的嘴,奸恶的心, 好像银渣包的瓦器。
24 Ame baɖa tsɔa eƒe nuyi trɔa eɖokui bubue, gake eɣlaa beble ɖe eƒe dzi me.
怨恨人的,用嘴粉饰, 心里却藏着诡诈;
25 Togbɔ be eƒe nyawo nya le sesem hã la, mègaxɔ edzi se o elabena ŋunyɔnu adre le eƒe dzi me.
他用甜言蜜语,你不可信他, 因为他心中有七样可憎恶的。
26 Eƒe susu baɖa aɣla ɖe beble megbe, gake woaʋu go eƒe vɔ̃ɖivɔ̃ɖi le amehawo dome.
他虽用诡诈遮掩自己的怨恨, 他的邪恶必在会中显露。
27 Ne ame aɖe ɖe ʋe la, eya ŋutɔ age adze eme eye ame si amli kpe la, kpe si wòmli la age adze eya ŋutɔ dzi.
挖陷坑的,自己必掉在其中; 滚石头的,石头必反滚在他身上。
28 Alakpaɖe léa fu ame siwo ŋuti wòle abi demii, eye nu si blea ame la hea gbegblẽ vɛ.
虚谎的舌恨他所压伤的人; 谄媚的口败坏人的事。