< Lododowo 23 >
1 Ne ènɔ kplɔ̃ ŋu be yeaɖu nu kple fia la, lé ŋku ɖe nu si wotsɔ ɖo akɔwò me la ŋu nyuie
你若与官长坐席, 要留意在你面前的是谁。
2 eye tsɔ hɛ ɖo wò ve dzi ne ènye nutsuɖula.
你若是贪食的, 就当拿刀放在喉咙上。
3 Mègadzro eƒe nuɖuɖu kpeɖiwo o elabena nuɖuɖu ma nye beble.
不可贪恋他的美食, 因为是哄人的食物。
4 Mègaku kutri vivivo, agbɔdzɔ ɖokuiwò be yeakpɔ hotsui o, dze nunya nàlé avu ɖokuiwò.
不要劳碌求富, 休仗自己的聪明。
5 Kasia wò ŋku nabe yeato kesinɔnuwo dzi la, wo nu va yi xoxo elabena woato aʋala godoo eye woadzo adzo ayi ɖe dziƒo ʋĩi abe hɔ̃ ene.
你岂要定睛在虚无的钱财上吗? 因钱财必长翅膀,如鹰向天飞去。
6 Mègaɖu ŋutsu nuvela ƒe nuɖuɖu o, eye eƒe nuɖuɖu kpeɖiwo megadzro wò o,
不要吃恶眼人的饭, 也不要贪他的美味;
7 elabena enye ame si le ga si wòagblẽ ɖe nua ɖaɖa ŋuti la ŋu bum. Egblɔ na wò be, “Ɖu nu, nàno nu” gake megblɔe tso eƒe dzi me o.
因为他心怎样思量, 他为人就是怎样。 他虽对你说,请吃,请喝, 他的心却与你相背。
8 Àdzɔ nu sue si nèɖu la hã eye àtsɔ wò kafukafunya siwo nègblɔ la hã ada ahee.
你所吃的那点食物必吐出来; 你所说的甘美言语也必落空。
9 Mègaƒo nu ɖe bometsila ƒe to me o, elabena ado vlo wò nunyanyawo.
你不要说话给愚昧人听, 因他必藐视你智慧的言语。
10 Mègaɖe blemaliƒokpewo ɖa alo age ɖe tsyɔ̃eviwo ƒe agble me o
不可挪移古时的地界, 也不可侵入孤儿的田地;
11 elabena ŋusẽtɔe nye wo ta ʋlila; eye awɔ avu kpli wò ɖe wo nu.
因他们的救赎主大有能力, 他必向你为他们辨屈。
12 Tsɔ wò dzi ku ɖe nufiame ŋu eye wò towo natrɔ ɖe gɔmesese ŋu.
你要留心领受训诲, 侧耳听从知识的言语。
13 Mègagbe tohehe na ɖevi o, ne èƒoe kple ati la, mele kuku ge o.
不可不管教孩童; 你用杖打他,他必不至于死。
14 Tsɔ ameƒoti he to nɛ eye àɖe eƒe luʋɔ tso ku me. (Sheol )
你要用杖打他, 就可以救他的灵魂免下阴间。 (Sheol )
15 Vinye, ne wò dzi dze nunya la, ekema nye hã nye dzi akpɔ dzidzɔ
我儿,你心若存智慧, 我的心也甚欢喜。
16 eye nye ememe ke atso aseye ne wò nuyiwo gblɔ nu si le dzɔdzɔe.
你的嘴若说正直话, 我的心肠也必快乐。
17 Mègana wò dzi naʋã ŋu nu vɔ̃ wɔlawo o, ke boŋ tsɔ dzo ɖe Yehowavɔvɔ̃ ŋu.
你心中不要嫉妒罪人, 只要终日敬畏耶和华;
18 Vavã, mɔkpɔkpɔ le asiwò hena etsɔ si gbɔna eye wò mɔkpɔkpɔ mazu dzodzro o.
因为至终必有善报, 你的指望也不致断绝。
19 Vinye, ɖo tom ne nàdze nunya eye na wò dzi nanɔ mɔ dzɔdzɔetɔ dzi.
我儿,你当听,当存智慧, 好在正道上引导你的心。
20 Mègade ha kple ame siwo nye waintsunolawo alo lã geɖe ɖulawo o.
好饮酒的,好吃肉的, 不要与他们来往;
21 Elabena ahatsunolawo kple nutsuɖulawo la, ahee wodana eye alɔ̃ tsu dɔdɔ nana wonɔa awu vuvuwo me.
因为好酒贪食的,必致贫穷; 好睡觉的,必穿破烂衣服。
22 Ɖo to fofowò, ame si dzi wò eye mègado vlo dawò ne eku nyagã o.
你要听从生你的父亲; 你母亲老了,也不可藐视她。
23 Ƒle nyateƒe la eye mègadzrae o; ƒle nunya, amehehe kple gɔmesese.
你当买真理; 就是智慧、训诲,和聪明也都不可卖。
24 Ame dzɔdzɔe fofo atso aseye geɖe eye ame si si vi nyanu le la akpɔ dzidzɔ le eŋu.
义人的父亲必大得快乐; 人生智慧的儿子,必因他欢喜。
25 Dawò kple fofowò nekpɔ dzidzɔ eye nyɔnu si dzi wò la netso aseye!
你要使父母欢喜, 使生你的快乐。
26 Vinye, tsɔ wò dzi nam eye wò ŋkuwo nenɔ nye mɔwo ŋu
我儿,要将你的心归我; 你的眼目也要喜悦我的道路。
27 elabena gbolo la, ʋe globoe wònye eye srɔ̃nyɔnu ahasitɔ la, vudo xaxɛ wònye.
妓女是深坑; 外女是窄阱。
28 Ede xa ɖi abe adzodala ene eye wòdzia ŋutsu ahasitɔwo ƒe xexlẽme ɖe edzi.
她埋伏好像强盗; 她使人中多有奸诈的。
29 Ame kae le hũu ɖem? Ame kae le veve sem? Ame kae le nu xam? Ame kae le eƒe nuteɖeamedziwo gblɔm? Ame kae xɔ abi yakatsyɔ? Ame ka ƒe ŋkue biã abe ʋu ene?
谁有祸患?谁有忧愁? 谁有争斗?谁有哀叹? 谁无故受伤?谁眼目红赤?
30 Ame siwo tsia wainze te la tɔe, ame siwo yina ɖaɖɔa wain si wotɔtɔ kpɔ la tɔe.
就是那流连饮酒、 常去寻找调和酒的人。
31 Mègaɖɔ wain kpɔ ne ebiã dzẽe, ne ele fu tsɔm le kplu me, ne eto vetome heɖiɖi ɖe dɔ me o!
酒发红,在杯中闪烁, 你不可观看, 虽然下咽舒畅, 终久是咬你如蛇,刺你如毒蛇。
32 Le nuwuwu la, eɖua ame abe da ene eye wònyɔa aɖi abe ƒli ene.
33 Wò ŋkuwo akpɔ nu tutɔ manyatalenuwo eye wò susu anɔ nu baɖabaɖawo susum.
你眼必看见异怪的事; 你心必发出乖谬的话。
34 Ànɔ abe ame si mlɔ atsiaƒu gbana dzi alo ame si mlɔ abala dzi ene.
你必像躺在海中, 或像卧在桅杆上。
35 Àgblɔ be, “Woxlã nu ɖem gake nyemexɔ abi o! Woƒom gake mevem o! Ɣe ka ɣi gɔ̃ manyɔ ne magadi ahayomemɔ?”
你必说:人打我,我却未受伤; 人鞭打我,我竟不觉得。 我几时清醒,我仍去寻酒。