Lododowo 21
1 Fia la ƒe dzi le Yehowa ƒe asi me; efiaa mɔe wòtoa afi sia afi si wòlɔ̃ la abe ale si woɖea toƒe na tsi si si tso tsidzɔtsoƒe ene.
君王的心在上主手裏，有如水流，可隨意轉移。
2 Ŋutsu ƒe mɔwo katã dzea eŋu gake Yehowae daa dziwo kpɔ.
人對自己的行為，都自覺正直；但審察人心的，卻是上主。
3 Nu dzɔdzɔe kple nu si le eteƒe wɔwɔ doa dzidzɔ na Yehowa wu vɔsa.
秉公行義，比獻祭獻更悅上主。
4 Ŋku gã kple dzi si me dada le lae nye ame vɔ̃ɖiwo ƒe akaɖi, evɔ wòhenye nu vɔ̃.
傲慢的眼睛，驕傲的心靈，惡人的炫耀，無非是罪惡。
5 Vevidonula ƒe ɖoɖoɖowo hea viɖe vɛ nenema kee dzitsitsi hea ahedada vɛ.
熟思的人，必足以致富；草率的人，必貧困纏身。
6 Kesinɔnu si wotsɔ alakpaɖe kpɔe la nu va yina kaba abe ƒuƒu ene eye wònye mɔ si ŋu aɖi vɔ̃ɖi le.
以謊言偽語騙得的財寶，是浮雲輕煙，死亡的羅網。
7 Ame vɔ̃ɖiwo ƒe ŋutasẽnuwɔwɔ ahe wo adzoe elabena wogbe be yewomawɔ nu nyui o.
惡人的暴戾，必殃及自身，因他們不肯去履行正義。
8 Fɔɖila ƒe mɔ le gɔdɔ̃gɔdɔ̃ gake fɔmaɖila ƒe nuwɔwɔ le dzɔdzɔe.
惡人的道路，歪曲邪僻；正人的行為，正直適中。
9 Enyo be woanɔ dzogoe dzi le xɔta wu be woanɔ xɔ ɖeka me kple srɔ̃nyɔnu dzrewɔla.
寧願住在屋頂的一角，不願與吵婦同居一室。
10 Nu vɔ̃ɖi wɔwɔ dzroa ame vɔ̃ɖi vevie, mekpɔa nublanui na ehavi o.
惡人的心靈，只求邪惡；對自己友伴，毫不關懷。
11 Ne wohe to na fewuɖula la, bometsilawo dzea nunya; ne wofia nu nunyala la, sidzedze sua esi.
輕狂人遭受處罰，幼稚者將得明智；智慧人接受教訓，更增加自己知識。
12 Dzɔdzɔetɔ la ɖea ŋku ɖe ame vɔ̃ɖi ƒe aƒe ŋu, eye wòhea gbegblẽ vaa ame vɔ̃ɖi la dzi.
正義的上主監視惡人的家，且使惡人們都陷於災禍中。
13 Ne ame aɖe do toku ame dahe ƒe ɣlidodo la, ne eya hã do ɣli la, ame aɖeke masee nɛ o.
誰對窮人的哀求，充耳不聞，他呼求時，也不會得到應允。
14 Nunana si wona le adzame la faa dziku nu eye zãnu si woɣla ɖe awu ʋlaya te hafi tsɔ vɛ la léa avu dziku helĩhelĩ.
暗中相送的饋贈，可平息忿怒；投入懷中的禮物，可平息狂怒。
15 Afia nyui tsotso hea dzidzɔ vɛ na ame dzɔdzɔe, ke ehea ŋɔdzi vɛ na vɔ̃ wɔlawo.
秉公行義，能叫義人喜樂；但為作惡的人，卻是恐懼。
16 Ŋutsu si tra tso gɔmesese ƒe mɔ dzi la va dzudzɔna le ame kukuwo ƒe ha me.
凡遠離明智道路的人，必居於幽靈的集會中。
17 Ame si lɔ̃a agbeɖuɖu la azu hiãtɔ eye ame si lɔ̃a wain kple ami la makpɔ hotsui o.
貪愛享樂的人，必遭受窮困；喜愛酒油的人，必不會致富。
18 Ame vɔ̃ɖi zua avulénu ɖe ame dzɔdzɔe teƒe eye nenema ke nuteƒemawɔla ɖea nuteƒewɔla nu.
惡人必將為義人作贖金，敗類也將替君子作代價。
19 Enyo be nànɔ dzogbe wu be nànɔ anyi kple srɔ̃nyɔnu dzrewɔla kple dɔmedzoedola.
與好爭易怒的女人同居，倒不如獨自住在曠野裏。
20 Nuɖuɖu vivi kple ami bɔ ɖe nunyala ƒe aƒe me fũu, gake bometsila ɖua nu sia nu si le esi.
珍貴的寶藏和油，積藏在智者家裏；但糊塗愚昧的人，卻將之消耗淨盡。
21 Ame si tia dzɔdzɔenyenye kple lɔlɔ̃ la, tia agbe, dzidzedze kple bubu.
追求正義和仁慈的人，必將獲得生命與尊榮。
22 Nunyala dze kalẽtɔ ƒe du dzi eye wòmu mɔ sesẽ si ŋu wole dzi ɖom ɖo la ƒu anyi.
智者必登上勇士的城邑，攻破城邑所憑倚的保壘。
23 Ame si kpɔa eƒe nu kple eƒe aɖe dzi la, ɖea eɖokui tso dzɔgbevɔ̃e me.
誰謹守自己的口舌，心靈必能免受煩惱。
24 Ŋutsu dadala, ɖokuiŋudzela, si wɔa nu tovo kple dada la, eyae woyɔna be, “Fewuɖula.”
高傲的人名叫「狂人」，他行事必極端蠻橫。
25 Kuviatɔ ƒe nudzodzro ahe ku vɛ nɛ, elabena eƒe asiwo gbe be yewomawɔ dɔ o.
怠惰人的手不肯操作，必為他的願望所扼殺。
26 Ele nu dzrom ŋkeke blibo la, ke ame dzɔdzɔe la nana faa, eye metea ame o.
貪婪的人，終日貪婪；正義的人，廣施不吝。
27 Ame vɔ̃ɖi ƒe vɔsa nye ŋunyɔnu, kaka wòahanye be etsɔe vɛ kple susu vɔ̃ɖi.
惡人的祭獻，已是可憎；若懷惡而獻，更將如何﹖
28 Aʋatsoɖasefo atsrɔ̃ eye ame si ɖoa toe la atsrɔ̃ gbidigbidi.
作假見證的人，必要滅亡；但善於聽的人，纔可常言。
29 Ame vɔ̃ɖi ɖoa mo kplala ɖi, ke dzɔdzɔetɔ léa ŋku ɖe eƒe mɔwo ŋu.
邪惡的人，常裝腔作勢；正直的人，卻舉止檢點。
30 Nunya, gɔmesese kple ɖoɖo aɖeke meli si adze edzi o, ne etsi tsitre ɖe Yehowa ŋu.
任何智慧、才略或計謀，都不能與上主相對抗。
31 Woblaa akpa na sɔ ɖe aʋakpegbe ŋu, gake Yehowa ƒe asimee dziɖuɖu ya le.
招兵買馬，是為作作戰之日；但是勝利，卻由上主指使。
