Lododowo 14
1 Nyɔnu nyanu tua eya ŋutɔ ƒe xɔ, ke nyɔnu bometsila ya tsɔa eya ŋutɔ ƒe asi vuvua xɔ si wòtu la kɔna ɖe anyi.
智慧的婦女，足以興家；愚昧的婦女，親手將家拆毀。
2 Ame si ƒe zɔzɔme ŋu fɔɖiɖi mele o la vɔ̃a Yehowa, ke ame siwo ƒe mɔ le gɔdɔ̃gɔdɔ̃ la doa vloe.
履行正路的人，敬畏上主；愛走曲徑的人，輕視上主。
3 Bometsila ƒe nuƒo nana ameƒoti dzea eƒe dzimegbe, ke nunyala ƒe nuyi kpɔa eta.
愚昧人口中，有傲慢的根苗；智慧人的唇舌，是自己的保障。
4 Ne nyiwo meli o la, nyikpo me ɖia gbɔlo, ke woxaa nuku geɖe to nyitsu ƒe ŋusẽ me.
沒有耕牛，沒有五穀；耕牛愈雄壯，收穫愈豐富。
5 Ɖasefo nyateƒetɔ meblea ame o, ke aʋatsoɖasefo ya trɔa alakpa kɔna ɖi glẽglẽglẽ.
忠實的證人，決不說謊；虛偽的證人，謊言連篇。
6 Fewuɖula dia nunya gake mekpɔa ɖeke o, ke gɔmesese vana na ame si si sidzedze le la bɔbɔe.
輕狂人求智，只屬徒然；明智人求知，卻很容易。
7 Te ɖa le bometsila gbɔ elabena màkpɔ gɔmesese le eƒe nu me o.
你應遠離愚昧的人，由他口中決得不到明哲。
8 Ayedzelawo ƒe nunyae nye be woabu ta me le woƒe mɔwo ŋu, ke bometsilawo ƒe bometsitsie nye alakpa.
明智人的智慧，在於審察自己的行徑；愚昧人的昏愚，在於自欺欺人。
9 Bometsilawo le alɔme ɖem le nuvɔ̃ŋutivɔsa ŋuti, ke ŋudzedzekpɔkpɔ le dzɔdzɔetɔwo dome.
罪孽住在愚昧人中，恩愛與正直人為伍。
10 Dzi ɖe sia ɖe nya eya ŋutɔ ƒe vevesese eye ame aɖeke hã mate ŋu ama eƒe dzidzɔ kplii o.
心頭的愁苦，唯有自己知；心中的喜樂，他人無分享。
11 Woatsrɔ̃ ame vɔ̃ɖiwo ƒe aƒe, ke ame dzɔdzɔewo ƒe agbadɔ anɔ anyi ɖaa.
邪僻人的家庭，必遭破壞；正直人的帳幕，卻要興隆。
12 Mɔ aɖe li, si le dzɔdzɔe le ame ƒe ŋkume, ke le nuwuwua la, ekplɔa ame yia ku mee.
有些道路，看來正直；走到盡頭，卻是死路。
13 Le nukoko gɔ̃ hã me la, dzi ase veve eye dzidzɔkpɔkpɔ awu nu le nuxaxa me.
連在歡笑中，心亦有感傷；歡笑的結局，往往是痛苦。
14 Woaxe fe na tosẽlawo le woƒe mɔwo ta eye nenema ke ame nyui hã axɔ eƒe fetu.
變心的人，必自嘗其果；良善的人，必得其善報。
15 Susu wodzoetɔ xɔa nya sia nya dzi sena, ke nunyala dea ŋugble le eƒe afɔɖeɖewo ŋuti.
幼稚的人，有話必信；明智的人，步步謹慎。
16 Nunyala léa fu vɔ̃ eye wòvɔa Yehowa, ke bometsila doa dziku kabakaba eye wòwɔa nu dzimagbɔɖitɔe.
智慧人戒避邪惡，愚昧人驕矜自負。
17 Ame si doa dɔmedzoe kabakaba la wɔa bometsinuwo eye wòléa fu ayedzela.
易怒的人，做事昏愚；慎思的人，事事含忍。
18 Susu wodzoetɔwo ƒe domenyinue nye bometsitsi, ke wotsɔa sidzedze ɖɔna na nunyalawo.
愚昧的人，以愚昧為基業；明智的人，以知識為冠冕。
19 Ame vɔ̃ɖiwo adze klo ɖe ame nyuiwo ŋkume eye nenema ke nu tovo wɔlawo awɔ le ame dzɔdzɔewo ƒe agbonu.
歹徒將伏在善人面前，惡人將跪在義人門前。
20 Ame dahewo ƒe aƒelikawo ke hã ƒoa asa na wo, ke xɔlɔ̃ geɖe nɔa kesinɔtɔwo si.
貧窮的人，為親朋所厭；富貴的人，則高朋滿座。
21 Ame si do vlo ehavi la wɔ nu vɔ̃, ke woayra ame si nyo dɔ me na hiãtɔ.
藐視近人，便是犯罪；憐憫苦人，纔是有福。
22 Ame siwo ɖoa nu vɔ̃ɖi la traa mɔ ke ame siwo wɔa ɖoɖo ɖe nu nyui wɔwɔ ŋu la xɔa lɔlɔ̃ kple nuteƒewɔwɔ ƒe teƒeɖoɖo.
陰謀邪惡的人，豈非走入歧途﹖策劃行善的人，必獲慈惠忠誠。
23 Kutrikuku ɖe dɔwɔna ŋu hea viɖe vɛ, ke nukpoloeƒoƒo ɖeɖe hea ame yia ahedada mee.
一切勞苦皆有利益；只有閒談，引人貧窮。
24 Nunyalawo ƒe kesinɔnue nye woƒe fiakuku, gake bometsilawo ƒe bometsinuwɔwɔ hea bometsitsi vanɛ.
智慧人的冠冕，是他們的機智；愚昧人的冠冕，是他們的糊塗。
25 Ɖasefo nyateƒetɔ ɖea ame geɖewo ƒe agbe, ke aʋatsoɖasefo nye ameblela.
忠實的見證，救人性命；作假證的人，危害他人。
26 Ame si vɔ̃a Yehowa la, mɔ sesẽ aɖe le esi eye wòanye bebeƒe na viawo.
敬畏上主，是穩固的靠山；為他的子孫，也是個避難所。
27 Yehowa vɔvɔ̃e nye agbe ƒe vudo eye wòɖea ame tso ku ƒe mɔkawo me.
敬畏上主，是生命的泉源，使人脫免死亡的羅網。
28 Ame xexlẽme gbogbo nye fia ƒe ŋutikɔkɔe, ke ne amewo mele du aɖe me o la, gbegblẽ vaa dumegã dzi.
人民眾多，是君王的光榮；庶民缺少，是王侯的沒落。
29 Sidzedze gã aɖe sua ŋutsu dzigbɔɖitɔ si, ke ŋutsu si doa dziku kabakaba la, ɖea eƒe bometsitsi fiana.
緩於發怒的人，必甚有見識；脾氣暴躁的人，必大顯愚昧。
30 Dzi si me ŋutifafa le la nana agbe ŋutilã gake ŋubiã nana ƒuwo ƒaƒãna.
心平氣和，使身體康健；心懷嫉忌，使骨骸腐蝕。
31 Ame si tea ame dahewo ɖe anyi la doa vlo wo Wɔla, ke ame si nyoa dɔ me na hiãtɔ la dea bubu Mawu ŋuti.
欺壓窮人的，就是凌辱他的造主；憐恤苦人的，就是尊敬他的造主。
32 Ne dzɔgbevɔ̃e dzɔ la, ame vɔ̃ɖiwo yia to, ke le ku me ke hã la, ame dzɔdzɔewo kpɔa sitsoƒe.
惡人因自己的邪惡，必被毀滅；義人因自己的正義，有所憑藉。
33 Ame si si sidzedze su la, nunya tsoa aƒe ɖe eƒe dzi me, eye le bometsilawo dome gɔ̃ hã la, enana wodzea si ame si ƒomevi wònye.
智慧居於哲人的心中，愚人的懷中一無所見。
34 Dzɔdzɔenyenye doa dukɔ ɖe dzi, ke nu vɔ̃ nye ŋukpe na dukɔmeviwo.
正義能以興邦立國，罪惡卻使人民衰落。
35 Dɔla nyanu ƒe nu nyoa fia ŋu, ke eƒe dɔmedzoe vaa dɔla ŋukpenanuwɔla dzi.
明哲的臣僕，蒙受君王的寵幸；無用的臣僕，必遭君王的盛怒。
