Lododowo 13
1 Vi nyanu ɖoa to fofoa ƒe amehehe, ke fewuɖula metsɔa ɖeke le mokaname me o.
智慧之子，聽從父親的教訓；輕狂的人，不聽任何人規勸。
2 Ame ƒe nu ƒe kutsetsee wòtsɔna ɖua nu nyuiwoe, ke nuteƒemawɔlawo ƒe dzi tsi dzi ɖe nu vlo wɔwɔ ŋuti.
義人必飽嘗自己口舌的果實，惡人的慾望只有飽食強暴。
3 Ame si dzɔa eƒe nuyiwo ŋuti la dzɔa eƒe agbe ŋuti, ke ame si kea nu kabakaba la atsrɔ̃.
謹口慎言，方能自保性命；信口開河，終必自取滅亡。
4 Nu dzroa kuviatɔ vevie gake mekpɔa naneke o, ke vevidonula ƒe didiwo vaa eme nɛ.
懶人雖常盼望，卻一無所得；勤勞的人，卻常如願以償。
5 Ame dzɔdzɔe léa fu alakpanya, ke ame vɔ̃ɖiwo ya hea ŋukpe kple vlododo vɛ.
義人憎惡謊言，惡人令人可憎可惡。
6 Dzɔdzɔenyenye dzɔa ŋutsu fɔmaɖila ƒe agbe ŋuti, ke vɔ̃ɖivɔ̃ɖi léa nu vɔ̃ wɔla ƒua anyi.
正義保衛行為正直的人，邪惡卻使罪人滅亡。
7 Ame aɖe wɔna abe kesinɔtɔe wònye ene, evɔ naneke mele esi o, ame bubu wɔa eɖokui ame dahee, evɔ kesinɔnu geɖe le esi.
有人自充富人，其實一貧如洗；有人佯作窮人，其實腰纏萬貫。
8 Ame ƒe kesinɔnuwo ate ŋu aƒle eƒe agbe ta gake ame dahe mesea ŋɔdzidoname aɖeke o.
富人的錢財只是性命的贖價，窮人卻沒有這樣的威脅。
9 Ame dzɔdzɔe ƒe kekeli klẽna nyuie, ke wotsia ame vɔ̃ɖi ƒe akaɖi.
義人的光明，必要高升；惡人的燈火，勢必熄滅。
10 Dzre sɔŋ ko dada hena vɛ, ke nunya tsoa aƒe ɖe ame siwo sea aɖaŋu la gbɔ.
傲慢只有引起爭端，虛心受教的人纔有智慧。
11 Ga si wokpɔ to mɔ fitifiti dzi la nu va yina, ke ame si dia ga vivivi la wɔnɛ be wòdzina ɖe edzi.
儻來之物，容易消逝；經久積存，日漸增多。
12 Mɔkpɔkpɔ si woɖe ɖa la nana dzi léa dɔ, ke didi si va eme la nye agbeti.
希望遲不兌現，令人心神煩惱；願望獲得滿足，像株生命樹。
13 Ame si doa vlo amehehe la xɔa eŋufetu, ke ame si ɖoa to sedede la xɔa eteƒeɖoɖo.
誰輕視法令，必遭滅亡；誰敬畏誡命，必得安全。
14 Nunyala ƒe nufiafia nye agbevudo, eye wòɖea ame tso ku ƒe mɔkawo me.
智慧人的教訓是生命的泉源，人可賴以脫免死亡的羅網。
15 Gɔmesese nyui hea amenuveve vanɛ, ke nuteƒemawɔlawo ƒe mɔ dzi sesẽna.
明哲的規勸，使人蒙恩，殘暴人的舉止，粗魯蠻橫。
16 Nunyala ɖe sia ɖe wɔa nu kple gɔmesese, ke bometsila ɖea eƒe bometsitsi fiana.
精明的人，常按理智行事；愚昧的人，只自誇其糊塗。
17 Dɔtsɔla vɔ̃ɖi gena ɖe dzɔgbevɔ̃e me, ke dɔtsɔla si wɔa nuteƒe la hea dɔyɔyɔ vanɛ.
奸妄的使者，使人陷於災禍；忠誠的使者，給人帶來安和。
18 Ame si do toku amehehe la, ahedada kple ŋukpe vaa edzi, ke wodea bubu ame si lɔ̃a mokaname ŋuti.
拒絕規勸的，必遭貧苦羞辱；接受懲戒的，反要受人尊敬。
19 Didi si vaa eme la vivina na luʋɔ, ke vɔ̃tsitsri nye ŋunyɔ na bometsilawo.
願望獲得滿足，能使心靈愉快；遠離邪惡，卻為愚昧人所深惡。
20 Ame si zɔna kple nunyala la, dzea nunya, ke ame si dzea xɔ̃ bometsilawo la gena ɖe fuwɔame me.
與智慧人往來，可成智慧人；與愚昧人作伴，必受其連累。
21 Dzɔgbevɔ̃e tia vɔ̃wɔla yome gake dzɔgbenyui nye ame dzɔdzɔe ƒe fetu.
惡運追蹤罪人，義人卻得善報。
22 Ame nyui gblẽa domenyinu ɖi na via ƒe viwo, ke woɖoa ame vɔ̃ɖi ƒe kesinɔnuwo ɖi na ame dzɔdzɔewo.
善人為子子孫孫留下產業，罪人的財富是為義人積蓄。
23 Ame dahe ƒe agble wɔa nuku geɖe, ke amebaba kplɔnɛ dzonae.
窮人開墾的田地，生產大量食物；誰若缺乏正義，定不免於滅亡。
24 Ame si vea nu le ameƒoti gbɔ la léa fu via, ke ame si lɔ̃a via la kpɔa egbɔ be yehee nyuie.
不肯使用棍杖的人，實是恨自己的兒子；真愛兒子的人，必時加以懲罰。
25 Ame dzɔdzɔe ɖua nu ɖia ƒo, ke dɔ wua ame vɔ̃ɖi ya.
義人必得飽食，惡人無以果腹。
