Lododowo 11
1 Yehowa tsri nudanu amebatɔ, ke nudakpe si de blibo la nye eƒe dzidzɔ.
上主深惡假秤，卻喜愛法碼準確。
2 Dada doa ŋgɔ na ŋukpeɖuɖu, ke ɖokuibɔbɔ hea nunya vɛ.
傲慢來到，恥辱隨後而至；智慧只與謙遜人相處。
3 Ame dzɔdzɔewo ƒe ta me nyui ɖoɖo kplɔa wo, ke nuteƒemawɔlawo la, woƒe dzi me eve susu tsrɔ̃a wo.
正直的人，以正義為領導；背義的人，必為邪惡所毀滅。
4 Kesinɔnu nye nu dzodzro le dzikudogbe, ke dzɔdzɔenyenye ɖea ame tso ku me.
在上主盛怒之日，財富毫無用途；只有正義，能救人免於死亡。
5 Ame maɖifɔwo ƒe dzɔdzɔenyenye taa mɔ dzɔdzɔe ɖe wo ŋgɔ, ke ame vɔ̃ɖiwo ƒe vɔ̃wɔwɔ hea wo ƒua anyi.
完人的正義，為他修平道路；惡人必因自己的邪惡而顛仆。
6 Ame dzɔdzɔewo ƒe nu dzɔdzɔe wɔwɔ ɖea wo, ke didi vlowo zua mɔ ɖea nuteƒemawɔlawo.
正直的人，將因自己的正義而獲救；奸詐的人，反為自己的惡計所連累。
7 Ne ame vɔ̃ɖi ku la, eƒe mɔkpɔkpɔ tsrɔ̃na, nu siwo katã wòle mɔ kpɔm na tso eƒe ŋusẽ me la zua tofloko.
惡人一死，他的希望盡成泡影；同樣，奸匪的期待也全然消失。
8 Woɖea ame dzɔdzɔe tso fu me eye wòvaa ame vɔ̃ɖi la dzi boŋ.
義人得免患難，惡人反來頂替。
9 Mawumavɔ̃la tsɔa eƒe nu gblẽa ehavi domee, ke woɖea ame dzɔdzɔe la to sidzedze me.
假善人以口舌，傷害自己的近人；義人因有知識，卻得以保全。
10 Ne nu dze edzi na ame dzɔdzɔe la, du blibo kpɔa dzidzɔ, ke ne ame vɔ̃ɖi tsrɔ̃ la, wodoa dzidzɔɣli.
幾時義人幸運，全城歡騰；幾時惡人滅亡，歡聲四起。
11 To dzɔdzɔetɔ ƒe yayra dzi wodoa du ɖe dzi, ke wotsrɔ̃nɛ to ame vɔ̃ɖi ƒe nu dzi.
義人的祝福，使城市興隆；惡人的口舌，使城市傾覆。
12 Ame manyanu doa vlo ehavi, ke ŋutsu nugɔmesela léa eƒe aɖe.
嘲弄自己朋友的人，毫無識趣；有見識的人，必沉默寡言。
13 Amenyagblɔla ʋua go nya ɣaɣla, ke ame ɖɔʋu ɣlaa nya.
往來傳話的人，必洩露秘密；心地誠樸的人，方能不露實情。
14 Dukɔ aɖe dzea anyi, ne mɔfiala meli o, ke dziɖuɖu vana to aɖaŋuɖola geɖewo dzi.
人民缺乏領導，勢必衰弱；人民的得救，正在於謀士眾多。
15 Ame si de megbe na ame bubu la akpe fu, ke ame si gbe akpesisi abe ŋugbedodo ƒe dzesi ene la anɔ dedie.
為外人作保的，必自討苦吃；厭惡作保的，必自享安全。
16 Wodea bubu nyɔnu dɔmenyotɔ ŋu, ke ŋutsu ŋutasẽlawo ƒe asi sua kesinɔnu ko dzi.
淑德的婦女，必為丈夫取得光榮；惱恨正義的婦女，正是一恥辱的寶座；懶散的人失落自己的財物，勤謹的人反取得財富。
17 Ŋuistu dɔmenyotɔ wɔa nyui na eɖokui, gake ŋutsu ŋutasẽla hea hiã vaa eɖokui dzii.
為人慈善，是造福己身；殘酷的人，反自傷己命。
18 Woxea fetu si me beble le la na ame vɔ̃ɖi, ke ame si ƒã dzɔdzɔenyenye ƒe ku la axa nu geɖe.
惡人所賺得的工資，是空虛的；播種正義者的報酬，纔是真實的。
19 Ame si nye dzɔdzɔetɔ vavã la, akpɔ agbe, ke ame si ti nu vɔ̃ɖi yome la yia eƒe ku me.
恒行正義，必走向生命；追求邪惡，必自趨喪亡。
20 Yehowa tsri ame siwo ƒe dzi daa alakpa, ke ame siwo fɔɖiɖi mele woƒe mɔwo ŋu o la ƒe nu nyoa eŋu.
上主憎惡心邪的人，喜悅舉止無瑕的人。
21 Maka ɖe esia dzi na mi be, womagbe tohehe na ame vɔ̃ɖi la o, ke woana ablɔɖe ame dzɔdzɔewo.
惡人始終不能逃避懲罰，義人的後裔必獲得拯救。
22 Abe ale si sikaŋɔtigɛ nɔa ha ƒe ŋɔtimee ene la, nenema kee nye nyɔnu dzetugbe si meɖoa ŋu ɖo o.
女人美麗而不精明，猶如套在豬鼻上的金環。
23 Ame dzɔdzɔewo ƒe didiwo vaa eme na wo nyuie, ke ame vɔ̃ɖiwo ƒe mɔkpɔkpɔ wua nu le dziku me.
義人的心願必獲善報；惡人的希望終歸破滅。
24 Ame ɖeka naa nu faa gake egakpɔa geɖe ɖe edzi, ame bubu vea nu le nu si wòle be wòana la ŋu gake ahe ko wòdana.
有人慷慨好施，反更富有；有人過於吝嗇，反更貧窮。
25 Nu adze dzi na ame si na nu faa, ame si na amewo ƒe dzi dze eme la, woana eya ŋutɔ hã ƒe dzi nadze eme.
慈善為懷的人，必得富裕；施惠於人的人，必蒙施惠。
26 Ame si tsɔ bli ɣla la amewo aƒo fi adee gake yayra ava ame si lɔ̃ be yeadzra etɔ la dzi.
屯積糧食的人，必受人民咀咒；祝福卻降在賣糧食者的頭上。
27 Ame si ti nyui yome la, amewo adi nyui nɛ gake vɔ̃ vana na ame si le vɔ̃ dim.
慕求美善的，必求得恩寵；追求邪惡的，邪惡必臨其身。
28 Ame si tsɔ eƒe mɔkpɔkpɔ da ɖe eƒe kesinɔnuwo dzi la adze anyi gake ame dzɔdzɔe awɔ mlɔmlɔmlɔ abe gbe dama ene.
信賴自己財富的人，必至衰落；義人卻茂盛有如綠葉。
29 Ame si he dzɔgbevɔ̃e va eƒe ƒome dzi la, ya anye eƒe domenyinu eye bometsila anye subɔla na nunyala.
危害自己家庭的，必承受虛幻；愚昧的人，必作心智者的奴隸。
30 Ame dzɔdzɔe ƒe kutsetse nye agbeti, eye ame si ɖea luʋɔwo la, nunyalae.
義人的果實是生命樹，智慧的人能奪取人心。
31 Ne ame dzɔdzɔewo xɔ wo tɔ gome le anyigba dzi la, ekema aleke wòahanɔ na mawumavɔ̃lawo kple nu vɔ̃ wɔlawo!
看義人在地上還遭受報復，惡人和罪人更將如何﹖
