Lododowo 10
1 Solomo ƒe lododowo: Ɖevi si nya nu la nana fofoa kpɔa dzidzɔ, ke ɖevi si tsi bome la hea nuxaxa vɛ na dadaa.
智慧的兒子使父親喜樂；愚昧的兒子，使母親憂愁。
2 Kesinɔnu si wokpɔ to mɔ fitifitiwo dzi la menye viɖe aɖeke o, gake dzɔdzɔnyenye ɖea ame tso ku me.
不義之財，毫無益處；惟有正義，救人脫免死亡。
3 Yehowa menaa dɔ wua ame dzɔdzɔewo o, ke egblẽa ame vɔ̃ɖiwo ƒe didiwo me.
上主不忍義人受飢，卻使惡人大失所望。
4 Asi si wɔa kuvia la nana ame ɖoa ko gake asi si doa vevi nu la hea kesinɔnu vɛ.
游手好閒，使人貧窮；勤奮工作，使人富有。
5 Ame si ƒoa nukuwo nu ƒu le dzomeŋɔli la nye vi nyanu, ke ame si dɔa alɔ̃ le nuŋeɣi la, vi ŋukpenuwɔlae.
夏季貯蓄的，是明智的孩童；秋收酣睡的是無恥的兒子。
6 Yayra anye fiakuku anɔ ame dzɔdzɔe ƒe ta ke ŋutasesẽ yɔa ame vɔ̃ ƒe nu me.
上主的祝福在義人頭上，災禍卻使惡人啞口無言。
7 Ŋkuɖoɖo ame dzɔdzɔe dzi anye yayra, ke ame vɔ̃ɖiwo ƒe ŋkɔ aƒaƒã.
義人受人懷念祝福，惡人卻必身敗名裂。
8 Ame si nunya le dzi me na la xɔa sededewo, ke bometsila, nukpoloeƒola, atsrɔ̃.
心靈智慧的人，必接受命令；饒舌的愚的人，必自招喪亡。
9 Ame si ŋu fɔɖiɖi mele o la zɔna le dedinɔnɔ me, ke asi atu ame si toa mɔ gɔglɔ̃wo dzi.
走正路的，行路穩妥；走邪路的，終必敗露。
10 Ame si tea ŋku ɖe ame kple dziku la hea nuxaxa vɛ, eye bometsila, nukpoloeƒola, atsrɔ̃.
暗中擠眼的人，必引人煩惱；坦然規勸的人，必促進和平。
11 Ame dzɔdzɔe ƒe nu nye agbevudo, ke ŋutasesẽ yɔa ame vɔ̃ɖi ƒe nu me.
義人的口，是生命的泉源；惡人的口，是殘暴的淵藪。
12 Fuléle hea mama vɛ, gake lɔlɔ̃ tsyɔa dzidadawo katã dzi.
仇恨引起爭端，愛情遮掩一切過失。
13 Nunya le nugɔmeselawo ƒe nuyi dzi, ke ameƒoti adze dzime na numanyalawo.
有見識的口唇上，可找著智慧；棍杖只是為打缺乏智慧者的脊背。
14 Nunyalawo dzraa gɔmesese ɖo, ke bometsila ƒe nu hea gbegblẽ vɛ.
智慧的人，隱諱自己的學問；愚昧人的口，招致逼近的喪亡。
15 Kesinɔtɔwo ƒe kesinɔnuwo nye du si ŋu wotɔ glikpɔ sesẽ ɖo, ke hiãtɔwo ƒe ahedada nye woƒe gbegblẽ.
富人的財富，是他自己的堅城；窮人的零落，卻是他們的貧乏。
16 Ame dzɔdzɔe ƒe dɔwɔfetu hea agbe vɛ nɛ, gake ame vɔ̃ɖi ƒe viɖe hea tohehe vɛ nɛ.
義人的薪金，用以維持生活；惡人的收入，卻只用來犯罪。
17 Ame si ɖo to amehehe la le agbemɔ fiam gake ame si gbea ɖɔɖɔɖo la kplɔa ame bubuwo tranae.
誰遵守勸告，必走向生命之路；誰輕視規勸，必自誤入迷途。
18 Ame si ɣla fuléle ɖe eƒe dzi me la, alakpanuyi le esi eye ame si nɔa ame ŋu gblẽm la, bometsilae.
撒謊的唇舌，必暗藏仇恨；散播謠言的，必是愚昧人。
19 Afi si nya geɖe le la, nu vɔ̃ megbea afi ma nɔnɔ o, ke ame si lé eƒe aɖe la, nunyalae.
多言難免無過，明智的人必約束自己的唇舌。
20 Ame dzɔdzɔe ƒe aɖe le abe klosalo nyuitɔ ene, ke viɖe mele ame vɔ̃ɖi ƒe dzi ŋu o.
義人的舌，貴若純金；惡人的心，賤似草芥。
21 Ame dzɔdzɔe ƒe nuyi hea nunyiame vɛ na ame geɖewo, gake bometsilawo kuna le simadzemadze ta.
義人的唇舌教育群眾，愚人必因缺乏心智而死亡。
22 Yehowa ƒe yayra hea kesinɔnu vɛ, eye metsɔa fukpekpe aɖeke kpena ɖe eŋu o.
使人致富的，是上主的祝福；營營的辛勞，卻無補於事。
23 Bometsila kpɔa dzidzɔ le nu tovo wɔwɔ ŋu, ke ame si sea nu gɔme la, nunyae nye eƒe dzidzɔ.
愚昧人樂於作惡，明哲人樂於求智。
24 Nu si vɔ̃m ame vɔ̃ɖi le lae ava tui, ke nu si dim dzɔdzɔetɔ le la, eyae woanae.
惡人畏懼的，反向他侵襲；義人的希望，終獲得應允。
25 Ne ahomya ƒo va yi la, ame vɔ̃ɖi la maganɔ anyi o, ke ame dzɔdzɔe ya anɔ te sesĩe ɖaa.
暴風雨一過，惡人不復存在；義人卻根深蒂固。
26 Abe ale si aha tsitsi nɔna na aɖu eye dzudzɔ nɔna na ŋku ene la, nenema kuviatɔ le na ame siwo dɔ dɔe.
懶漢之於派遣他的人，就如醋之於牙，煙之於目。
27 Yehowavɔvɔ̃ nana agbe didina. Ke ame vɔ̃ɖi ƒe agbenɔƒewo le kpuie.
敬畏上主，將延年益壽；惡人的歲月，必要短縮。
28 Ame dzɔdzɔe ƒe viɖee nye dzidzɔ gake ame vɔ̃ɖiwo ƒe mɔkpɔkpɔ zua dzodzro.
義人的期待，終歸是喜樂；惡人的希望，終歸是失望。
29 Yehowa ƒe mɔ nye sitsoƒe na ame dzɔdzɔe, ke enye gbegblẽ na nu tovo wɔlawo.
上主的道路，是正人君子的保障；為作惡的人，卻是滅亡。
30 Womaho ame dzɔdzɔe la akpɔ gbeɖe o gake ame vɔ̃ɖi ya manɔ anyigba la dzi o.
義人永不會動搖，惡人決不會久留地上。
31 Nunya dona tso dzɔdzɔetɔ la ƒe nu me, gake woalã alakpaɖe la ɖa.
義人的口，散播智慧；邪惡的舌，必被剷除。
32 Ame dzɔdzɔe ƒe nuyiwo nya nya dzeto gbɔgblɔ, gake ame vɔ̃ɖi ƒe nu gblɔa nya tovowo.
義人的唇，常吐雅言；惡人的口，只說邪惡。
