Marko 6
1 Le esia megbe la, Yesu kple eƒe nusrɔ̃lawo dzo le nuto ma me yi Nazaret si nye ededu me.
耶稣离开那里，与门徒一起回到自己位于拿撒勒的家乡。
2 Le Dzudzɔgbe ŋkeke dzi la, eyi ƒuƒoƒe la ɖafia nu, eye ame geɖe siwo se eƒe nufiafia la ƒe nu ku. Wobia be, “Afi ka ame sia xɔ nu siawo tsoe? Nunya ka tɔgbi wonae be wòte ŋu le nukunu siawo wɔm!
到了安息日那天，他开始在会堂里传道。很多人都来聆听，纷纷称奇：“他从哪里获得的这些思想？他获得了怎样的智慧？他从哪里获得实现奇迹的力量？
3 Alo menye ame siae nye atikpala la oa? Menye Maria ƒe viŋutsu si nɔviwoe nye Yakobo, Yosef, Yuda kple Simɔn, siwo le mía dome, eye nɔvia nyɔnuwo hã le mía dome oa?” Esia na eƒe nu ve dɔme na wo ŋutɔ.
他不是木匠的儿子吗？玛利亚的儿子，雅各、约西、犹大、西门的哥哥，他的妹妹们不是也住在这里？”他们被冒犯了，于是开始拒绝耶稣。
4 Yesu gblɔ na wo be, “Bubu menɔa nyagblɔɖila aɖeke ŋu le eya ŋutɔ ƒe dedu me, amewo dome kple eya ŋutɔ ƒe aƒe me o.”
耶稣对他们说：“先知在任何地方都受人尊敬，但在自己的家乡、在亲朋好友面前却不行。”
5 Le ameawo ƒe dzimaxɔse ta la, mete ŋu wɔ nukunu gãwo le wo dome o, asi ko wòda ɖe dɔléla ʋɛ aɖewo dzi heyɔ dɔ wo.
这让耶稣无法在那里行使神迹，只是给几个病人按手，医好了他们。
6 Ewɔ nuku na Yesu ŋutɔ be wo detɔwo mexɔ edzi se o, ale wòdzo ɖatsa le kɔƒewo me nɔ nu fiam amewo.
他很诧异人们如此缺乏信心。随后，耶稣到周围的乡村继续去教导那里的民众。
7 Yesu yɔ eƒe nusrɔ̃la wuieveawo, eye wòdɔ wo eveve hena ŋusẽ wo be woanya gbɔgbɔ vɔ̃wo do goe le amewo me.
他叫来十二门徒，派他们两人一组出门，同时赐给他们战胜恶灵的力量。
8 Egblɔ na wo be, “Migatsɔ naneke ɖe asi hena mɔzɔzɔ o, negbe atizɔti ko. Migatsɔ nuɖuɖu, mɔzɔkotoku alo ga hã ɖe asi o.
他吩咐他们除了手杖不要带任何随身物品，不要带粮食或口袋，腰袋里不要带钱，
9 Migatsɔ afɔkpa eve alo awu eve teti hã o.
只穿一双鞋，不要带其他衣服。
10 Midze aƒe ɖeka ko me le kɔƒe ɖe sia ɖe me; miganɔ tsatsam tso aƒe me yi aƒe me o.
他对他们说：“无论到哪里，如果有人邀请你到家中，就住在那里，直到离开那个地方。
11 Nenye be kɔƒe aɖe me tɔwo mexɔ mi alo ɖo to mi o la, miʋuʋu ke si lé ɖe afɔƒome na mi la ɖi, eye miadzo. Esia nye ɖase be miegblẽ teƒe la ɖi be nu sia nu si adzɔ ɖe edzi la nadzɔ faa.”
如果人们不欢迎你们，不听你们的，离开那地方时，跺下脚上的灰尘，作为放弃他们的信号。”
12 Nusrɔ̃lawo dze mɔ henɔ nu xlɔ̃m ame sia ame si wodo goe le mɔa dzi la be wòatrɔ dzime.
门徒们开始四处传道，劝人悔改，
13 Wonya gbɔgbɔ vɔ̃wo le amewo me, eye wosi ami na dɔnɔwo heda gbe le wo ŋu.
他们驱赶了许多恶灵，用油涂抹在很多病人的身上，将他们治愈。
14 Fia Herod se Yesu ŋkɔ, elabena ame sia ame nɔ nu ƒom tso nukunu siwo katã wɔm wònɔ la ŋu. Fia la bu be Yohanes Mawutsidetanamelae gagbɔ agbe, elabena amewo le gbɔgblɔm be, “Yohanes Mawutsidetanamelae fɔ, eya ta wòte ŋu le nukunu siawo wɔm ɖo.”
当时耶稣的名声传了出去，希律王也听到了。有人说：“这是施洗约翰，他从死人中复活了，所以会有行使神迹的能力。”
15 Ame aɖewo hã bu be Yesue nye Eliya, Mawu ƒe Nyagblɔɖila xoxoawo dometɔ ɖeka, si gava dzɔ, eye ɖewo hã bu be Yesue nye Mawu ƒe Gbeƒãɖela yeye si si ŋusẽ le abe esiwo nɔ anyi va yi la ene.
又有人说：“他是以利亚。”还有人说：“他是先知，就像古时的先知一样。”
16 Ke Herod ya gblɔ kple kakaɖedzi be, “Yohanes, ame si nu metso ta le la kokokoe fɔ tso yɔ me.”
但希律听到这一切，就说：“是约翰，我砍了他的头，他又活了！”
17 Herod sia nye ame si dɔ asrafowo be woalé Yohanes de gaxɔ me. Ewɔ esia le Herod, nɔvia Filipo srɔ̃ si wòxɔ la ta,
因为希律曾亲自派人捉拿约翰，把他丢进监狱。他之所以这样做，是因为他娶了弟弟菲力的妻子希罗底，
18 elabena Yohanes gblɔ na Herod be, “Se meɖe mɔ be nàxɔ nɔviwò srɔ̃ aɖe o.”
但约翰对希律说：“你娶兄弟的妻子，这不合律法。”
19 Le esia ta Herod di vevie be woawu Yohanes, gake fia la meda asi ɖe ɖoɖo sia dzi o,
于是希罗底怀恨在心，想要杀他，但又找不到机会，
20 elabena Herod tsɔ bubu geɖe na Yohanes le eƒe ame ɖɔʋu kple ame kɔkɔenyenye ta, eya ta etsɔe de eya ŋutɔ ƒe dzikpɔkpɔ te. Nenye be Herod kple Yohanes wole dze ɖom la, nya siwo Yohanes gblɔna la ɖea fu na Herod ƒe susu ŋutɔ, gake zi geɖe la, edina kokoko be yeaɖo dze kplii.
因为希律惧怕约翰，知道他是秉承正道的圣人，但也会保护约翰，虽然觉得他的话很不入耳，却仍然喜欢听。
21 Mlɔeba la, Herod va kpɔ mɔnu aɖe si dzi wòato awu Yohanes. Herod ƒe dzigbezã ɖo, eye wòɖo kplɔ̃ na eƒe kpeɖeŋutɔwo, ame siwo nye asrafowo ƒe amegãwo kple ame ŋkuta, siwo tso Galilea la le fiasã la me.
有一天希罗底的机会来了。在希律生日的那一天，他为大臣、千夫长和加利利的重要人物摆设了筵席。
22 Eva dzɔ be Herod ƒe vinyɔnu va ɖu ɣe na ame kpekpeawo. Eƒe ɣeɖuɖu do dzidzɔ na ame sia ame ŋutɔ. Le esia ta fia la gblɔ na nyɔnuvi la be, “Bia nu sia nu si nèdi tso asinye la, mana wò.”
希罗底的女儿进来跳舞，希律和在座的宾客都很高兴。于是国王对女孩说：
23 Eka atam nɛ be, “Nu sia nu si nàbia la, matsɔe na wò; nenye nye fiaɖuƒe la ƒe afã nèbia hã la, mana wò.”
“你想要什么？只管向我求，我一定给你！”他甚至还发誓：“我甚至可以将我王国的一半送给你！”
24 Nyɔnuvi la yi dadaa gbɔ ɖagblɔ nya la nɛ. Dadaa gblɔ nɛ be, “Yi nàbia Yohanes Mawutsidetanamela ƒe ta.”
于是女孩出去问母亲：“我该求什么呢？”希罗底告诉她：“施洗约翰的头！”
25 Nyɔnuvi la gaɖe abla va fia la gbɔ va gblɔ nɛ be, “Mele Yohanes Mawutsidetanamela ƒe ta dim fifi laa, nenɔ agba me woatsɔ vɛ nam.”
她急忙跑到国王面前，对王说：“我想要你立刻把施洗约翰的头放在盘子上，送给我！”
26 Nya sia ve fia la ŋutɔ, gake anye ŋukpe be wòada le atam si wòka la dzi le eƒe ame kpekpeawo ŋkume,
希律王非常烦恼，但因为这是他在众宾客面前说的誓言，所以无法拒绝她。
27 eya ta eɖo asrafo si le eŋu dzɔm la ɖa be wòayi aɖatso ta le Yohanes nu atsɔ vɛ na ye. Asrafo la yi ɖatso ta le Yohanes nu le gaxɔ la me
希律王立刻差遣一个侍卫，让他把约翰的头拿来。侍卫便到监牢里斩了约翰的头，
28 hetsɔ de agba me vɛ na nyɔnuvi la, eye wòtsɔe yi na dadaa.
然后把头放在盘子上，拿来交给那女孩子，女孩又交给她的母亲。
29 Esi Yohanes ƒe nusrɔ̃lawo se nu si dzɔ la, woyi ɖaxɔ eƒe kukua ɖaɖi.
约翰的门徒听闻，便前来领走了他的遗体，葬于坟墓中。
30 Yesu ƒe nusrɔ̃lawo trɔ tso woƒe mɔzɔzɔ la gbɔ, eye wogblɔ nu siwo katã wowɔ, nya siwo katã wogblɔ kple teƒe siwo katã wode la nɛ.
门徒们回来后，聚在耶稣面前，把他们所做之事和所见到的一切告诉耶稣。
31 Yesu se nya siawo keŋ, eye wòɖo aɖaŋu na wo be, “Mina míadzo le amehawo dome vie aɖadi teƒe aɖe anɔ adzudzɔ sẽe.” Elabena ame geɖewo ŋutɔ nɔ wo gbɔ vam henɔ dzodzom, ale be ɣeyiɣi meli woaɖu nu o.
耶稣对他们说：“你们跟我来，到一个安静的地方休息一下。”因为来往的人很多，他们甚至没有时间吃饭。
32 Ale wodzo le teƒe sia kple ʋu heyi teƒe aɖe si zi ɖoɖoe wu,
于是他们上了船，去到一个可以独处的安静地点。
33 gake ame geɖewo gakpɔ wo xoxo, wonya afi si yim wonɔ, eya ta woƒu du dze ŋgɔ na wo, zɔ ƒua nu yi ɖakpe wo esi woɖi le ʋu la me teti ko.
民众看见他们离开，认出了他们。于是周边城市的人们都赶过来，比耶稣他们还先赶到。
34 Abe ale si wònɔna ɖaa ene la, ameha gã aɖe gava kpe Yesu le afi sia. Ameawo ƒe nu wɔ nublanui nɛ ŋutɔ, elabena wole abe alẽha si kplɔla meli na o la ene. Efia nu geɖe siwo wòle be woanya la wo.
耶稣下船后看见众人，立刻心生怜悯，因为他们就像没有牧人的羊群。于是他开始教导他们。
35 Le ɣetrɔ me la, eƒe nusrɔ̃lawo va gblɔ nɛ be, “Teƒe sia tso abo, evɔ zã hã le dodom,
夜深了，门徒前来对耶稣说：“这里是荒郊野外，天色已晚，
36 eya ta gblɔ na ameawo be woayi kɔƒe kple agble siwo te ɖe afi sia ŋu la me aɖadi nuɖuɖu na wo ɖokuiwo.”
你可以让众人散开，到周围的田舍村庄去给自己找点东西吃。”
37 Gake Yesu gblɔ na wo be, “Miawo mina nuɖuɖu wo.” Nusrɔ̃lawo biae be, “Nu ka míana wo? Hafi woate ŋu ana nuɖuɖu ameha sia la, ehiã ga home gã aɖe.”
但是耶稣回答：“你们给他们些吃的吧。”门徒说：“什么？如果给他们所有人准备饼，需要我们用六个月的薪水才行？”
38 Yesu bia wo be, “Nuɖuɖu agbɔsɔsɔ ka sinue le mia si? Miyi miakpɔe ɖa.” Woyi gbɔ va gblɔ nɛ be, “Abolo atɔ̃ kple tɔmelã meme eve koe li.”
耶稣问：“你们现在有多少饼？去看看。”门徒们跑去查看一番，然后对耶稣说“还有五块饼和几条鱼。”
39 Yesu gblɔ na wo be woana ameawo nanɔ anyi ɖe ƒuƒoƒowo me le gbe dama la dzi.
耶稣让众人分组坐在草地上。
40 Ale ameawo nɔ anyi ɖe hatsotso alafawo kple blaatɔ̃wo me.
于是众人坐下来，有的一百人一组，有的五十人一组。
41 Azɔ Yesu tsɔ abolo atɔ̃ la kple tɔmelã meme eve la, eye wòwu mo dzi, heda akpe ɖe wo ta. Eŋe aboloawo me, eye wòtsɔ wo kple tɔmelãwo na nusrɔ̃la ɖe sia ɖe be wòaɖo ameawo ƒe akɔme.
耶稣拿起这五个饼和两条鱼，望着天，感谢天赐食物，然后把饼掰开递给门徒，让他们把饼送给民众，然后又把两条鱼也分给民众。
42 Ameawo ɖu nu la ale gbegbe be woɖi ƒo wu ale si hiã,
众人最终都吃饱了。
43 eye esi nusrɔ̃lawo ƒo ƒu abolo kple tɔmelã kakɛ siwo susɔ la, woyɔ kusi wuieve.
他们把剩下的食物捡起来，装满了十二个篮子。
44 Ke ŋutsu siwo ɖu nua la ƒe xexlẽme anɔ akpe atɔ̃.
这晚共有五千名男人吃了食物，还有他们的家人。
45 Le nuɖuɖu la nana ameawo vɔ megbe teti ko la, Yesu gblɔ na eƒe nusrɔ̃lawo be woage ɖe ʋu la me, akui atso ƒu la ayi Betsaida afi si yeava tu wo le emegbe. Ebe ye ŋutɔ yeado megbe ado mɔ ameha la woayi aƒe me.
随后，耶稣立刻让门徒回到船上，先到湖对岸的伯赛大去，他自己会叫众人散开。
46 Le esia megbe la, Yesu yi togbɛ aɖe dzi be yeado gbe ɖa.
他和众人告别后，就上山祷告。
47 Le zã me esi tɔdziʋua ɖo ƒu la ƒe titina la, eya ɖeka susɔ ɖe gota.
那天晚上，门徒的船还在湖中航行，耶稣独自在岸上。
48 Yesu ɖeka nɔ godzi kpɔ wo ɖa. Ekpɔ be ya sesẽ si nɔ ƒoƒom la nɔ fu ɖem na wo ale gbegbe be ʋua kuku sesẽ na wo ŋutɔ. Anɔ abe fɔŋli ga etɔ̃ me ene la, Yesu zɔ ƒu la dzi ɖo ta wo gbɔ. Ewɔ abe ɖe wòbe yeazɔ to wo ŋu ene,
由于不是顺风，他可以看到门徒们费力摇橹。凌晨时分，耶稣在水面上向门徒们走去，本来可以超过他们，
49 gake wo katã wokpɔe wònɔ zɔzɔm le ƒu la dzi, eya ta wodo vɔvɔ̃ɣli, elabena wobu be ŋɔlie.
但门徒看见他在水面上走，以为是鬼怪。
50 Gake eƒo nu gblɔ na wo enumake be, “Miaƒe dzi nedze eme. Nyee, migavɔ̃ o.”
因为他们看见了他，感到非常恐惧，于是喊叫起来。耶稣立刻对他们说：“放心吧，是我，不要怕！”
51 Azɔ ege ɖe ʋu la me, eye yaƒoƒo la tɔ. Nusrɔ̃lawo katã ƒe nu ku ŋutɔ,
然后他上了船与门徒们在一起，立刻风平浪静。门徒心里十分惊奇，
52 elabena va se ɖe fifia la, womese Yesu ƒe wɔnawo gɔme o. Gawu la, womese nukunu gã si wòwɔ le ɣetrɔ ma hã gɔme o, elabena woƒe dzi me sẽ.
他们此刻仍然感到震惊，因为他们愚钝而坚硬的内心，还不明白这次分饼神迹的含义。
53 Wotso ƒu la va ɖi go ɖe Genesaretnyigba dzi, eye wotɔ ʋu la.
他们渡过海，在革尼撒勒靠岸。
54 Ke esi wodo go le eme la, ame siwo nɔ afi ma la kpɔ Yesu dze sii enumake,
下船后，众人立刻认出耶稣。
55 eya ta woƒu du ɖagblɔe na ame siwo katã le nuto la me be Yesu va ɖo. Ale amewo kɔ dɔnɔwo ɖe abawo dzi va egbɔ.
他们走到大街小巷，把患者放在垫子上，听说耶稣出现在哪里，就把患者抬到哪里。
56 Afi sia afi si Yesu yi le kɔƒewo, duwo kple agbletawo la, wokɔa dɔnɔwo vaa asiwo kple mɔwo toe, eye woɖea kuku nɛ be woaka asi eƒe awu pɛ ko ŋu. Le nyateƒe me la, ame siwo katã ka asi eŋu ko la ƒe lãme sẽna.
无论耶稣在什么地方，无论是村庄、城市或乡野，众人都会把病患放在市场中，请求耶稣允许他们摸他衣服的褶子，摸一下病患就好了。
