< Luka 2 >
1 Le ɣeyiɣi siawo me la, Kaisaro Augusto, ame si nye fia le Roma dukɔa nu la de se be woaxlẽ ame siwo katã le fiaɖuƒe la me.
一天,凯撒·奥古斯都颁发命令,要对罗马帝国所有民众进行一次人口登记。
2 (Esiae nye amexexlẽ gbãtɔ si va eme esi Kirenio nye mɔmefia le Siria le ɣe ma ɣi.)
自从居里纽斯担任叙利亚总督以来,这还是首次人口普查。
3 Wodi tso ame sia ame si be wòayi eya ŋutɔ ƒe dedu me be woaŋlɔ eŋkɔ le afi ma.
众人回到自己的城市进行登记。
4 Esi wònye be Yosef tso fiaƒome me ta la, ele nɛ be wòayi Betlehem le Yudea, afi si nye Fia David ƒe dedu me. Le esia ta wòdze mɔ tso Nazaret si le Galilea la me.
约瑟是大卫王的后人,于是他离开加利利的拿撒勒,前往犹太的大卫之城伯利恒。
5 Ekplɔ Maria, ame si ŋugbe wodo nɛ ɖe asi hena ŋkɔŋɔŋlɔ; ke fu nɔ eƒo le ɣe ma ɣi me.
他与订立婚约的玛利亚一同前往,此时玛利亚即将分娩。
6 Esi woɖo Betlehem la, Maria ƒe ŋkeke de be wòadzi vi,
他们来到目的地后,玛利亚的产期也到了,
7 ale wòdzi ŋutsuvi si nye via gbãtɔ. Exatsa ɖevi la ɖe abadzivɔ me, eye wòkɔe mlɔ lãwo ƒe nuɖunu me, elabena womekpɔ dzeƒe le amedzrodzeƒe si le kɔƒea me la o.
诞下她的长子,但因为客栈中没有空房间,他们只能用布包好婴儿,放在马槽中。
8 Gbe ma gbe la, alẽkplɔla aɖewo nɔ gbedzi le kɔƒea gbɔ nɔ woƒe alẽwo ŋu dzɔm le zã me.
当晚在伯利恒附近,有几名牧羊人正在看守羊群。
9 Kasia mawudɔla aɖe va do ɖe wo dome kpoyii, eye teƒe si wotsi tsitre ɖo la klẽ kple Aƒetɔ la ƒe ŋutikɔkɔe, eye wovɔ̃ ŋutɔ,
主派来的天使现身于他们面前,周身环绕着主的荣光,这让他们吓得魂飞魄散!
10 gake mawudɔla la de dzi ƒo na wo gblɔ be, “Migavɔ̃ o! Dzidzɔnya gãtɔ kekeake si miese kpɔ o lae meva be magblɔ na mi kple ame bubuwo siaa!
天使说:“不要怕!看!我为你们带来了好消息,这也会让所有人感受到真正的喜悦。
11 “Ɛ̃, le nyateƒe me la, wodzi ɖela si nye Kristo, Aƒetɔ la na mí egbea le David ƒe du la me.
就在今天,在这大卫之城,你们的救世主已经诞生,他就是主基督。
12 Ale esia anye dzesi na mi be miakpɔ ɖevi aɖe si woxatsa abadzivɔ ɖe eŋu, eye wotsɔe mlɔ lãwo ƒe nuɖunu me.”
当你们在马槽内看到一个被布包裹的婴孩,就代表你们找到他了。”
13 Kasia dziƒoʋakɔ gã aɖewo va kpe ɖe mawudɔla ɖeka ma ŋu, eye wonɔ Mawu kafum le gbɔgblɔm be,
这时忽然出现了很多来自天堂的生命,开始赞美上帝。
14 “Woakafu Mawu si le dziƒo ʋĩi, eye ŋutifafa ava anyigba dzi; anɔ anyi kple ame siwo katã wɔa eƒe lɔlɔ̃nu.”
“赞颂天堂的上帝,人间令他喜悦之人都将获得安宁!”
15 Esi mawudɔlawo dzo le wo gbɔ yi dziƒo la, alẽkplɔlawo gblɔ na wo nɔewo be, “Mina míayi Betlehem aɖakpɔ nukunu gã si dzɔ, si Aƒetɔ la na míenya la ɖa.”
众天使离开他们返回天堂。牧人彼此说:“我们去伯利恒吧,看看主所说的事情,哪些已经成真。”
16 Alẽkplɔlawo ɖe abla yi kɔƒea me eye woyi afi si Yosef kple Maria nɔ. Wokpɔ vidzĩ la hã, wokɔe mlɔ lãwo ƒe nuɖunu me vavã.
于是他们匆忙赶去,找到了玛利亚、约瑟和放在马槽里的婴孩。
17 Esi Alẽkplɔlawo kpɔe la, wogblɔ nu siwo katã dzɔ la kple nya siwo katã mawudɔla la gblɔ na wo le ɖevi la ŋu la na ame sia ame.
在亲眼目睹这一切后,他们就将天使关于这婴儿的讲述告诉其他人。
18 Woƒe nya la wɔ nuku na ame siwo katã see la ŋutɔ.
对牧羊人所说的这些事,所有人都感到惊奇万分。
19 Ke Maria ya ɣla nya siawo katã ɖe eƒe dzi me, eye wòbua wo ŋu zi geɖe.
玛利亚将所发生的一切牢记心中,反复思量。
20 Ale alẽkplɔlawo gatrɔ yi woƒe alẽwo gbɔ le gbea dzi, eye wokafu Mawu, be mawudɔlawo va kpɔ yewo ɖa, eye gawu la, wokpɔ vidzĩ la, abe ale si wògblɔ na wo la ene.
牧羊人因亲眼见到天使所言成真,于是便赞美和感谢上帝,回去继续看管他们的羊群。
21 Esi vidzĩ la xɔ ŋkeke enyi la, wowɔ aʋatsotsokɔnu nɛ, eye wona ŋkɔe be Yesu. Esia nye ŋkɔ si mawudɔla la gblɔ da ɖi be woatsɔ nɛ hafi wofɔ eƒe fu gɔ̃ hã.
婴儿诞生后第八天,需要进行割礼,将他起名为耶稣,这也是玛利亚尚未怀胎之时,天使为其提供的名字。
22 Ke esi wowu ŋutikɔklɔŋkekeawo nu le Mose ƒe seawo nu la, Yosef kple Maria kɔ vidzĩ la yi gbedoxɔ me le Yerusalem be woakɔe aɖo Mawu ƒe ŋkume
按摩西律法,玛丽和月色还需要进行净化仪式。这一天,约瑟和玛利亚带孩子去耶路撒冷,打算将其展示给主。
23 (elabena woŋlɔe ɖe Aƒetɔ la ƒe seawo me be, “Nenye be ame aɖe ƒe vi gbãtɔ nye ŋutsuvi la, ele be wòatsɔe ade asi na Aƒetɔ la”).
就像主的律法所述:“所有长子婴儿都应先献给主。”
24 Yesu dzilawo na nunana si wòle be woana abe ale si Mawu ƒe se la gblɔ ene be, ele be woana akpakpa eve alo ahɔnɛ sue eve.
随后他们进行了献祭,因为上帝的律法还说:应献祭“一对斑鸠或两只雏鸽。”
25 Ke ŋutsu aɖe le Yerusalem si ŋkɔe nye Simeon la hã nɔ gbedoxɔ la me gbe ma gbe. Ame sia nye ame ɖɔʋu aɖe si vɔ̃a Mawu ŋutɔ, enɔ Israel ƒe akɔfafa lalam eye Gbɔgbɔ Kɔkɔe le eya amea dzi.
在耶路撒冷有一人名叫西蒙,时刻遵循正道行事,非常虔诚。他期待能看到以色列的希望,希望圣灵降临于他。
26 Gbɔgbɔ Kɔkɔe la ɖee fiae be maku akpɔ o, va se ɖe esime wòkpɔ Aƒetɔ la ƒe Kristo.
圣灵曾向他显现,告诉他在有生之年必会见到主的基督。
27 Gbɔgbɔ la zi edzi be wòayi gbedoxɔ la me gbe ma gbe. Esi Maria kple Yosef wova be yewoatsɔ Yesu, ɖevi la aɖo Mawu ŋkume le se la ƒe kɔa nu la,
他遵循圣灵的指引来到神庙,这时耶稣的父母抱着孩子走进来,打算按照律法献上婴儿。
28 Simeon nɔ afi ma xoxo, eye wòxɔ ɖevi la ɖe eƒe abɔwo me henɔ Mawu kafum gblɔ be,
西蒙用双臂抱住耶稣,一边感谢上帝,一边说:
29 “Aƒetɔ Ŋusẽkatãtɔ, azɔ àte ŋu ado mɔ wò dɔla le ŋutifafa me, elabena mekpɔe abe ale si nèdo ŋugbee nam la ene.
“主啊,我的主人,现在可以按照你的承诺,让你的仆人离开了!
30 Elabena nye ŋkuwo kpɔ wò ɖeɖe,
因为我已亲眼见到
31 si nèdzra ɖo le dukɔwo katã ƒe ŋkume.
你为所有人准备的救赎。
32 Eyae nye kekeli kple nyaɖeɖefia na ame siwo menye Yudatɔwo o, eye wòanye ŋutikɔkɔe na Israel wò dukɔ hã!”
他就是将你显现给全世界的光,是你以色列子民的荣耀。”
33 Maria kple Yosef ƒe nu ku, eye woƒe mo wɔ yaa le nya siwo katã gblɔm Simeon nɔ le Yesu ŋu ta.
西蒙的话让耶稣的父母很震惊。
34 Simeon yra wo, eye wògblɔ na dadaa Maria be, “Woɖo ɖevi sia anyi na ame geɖewo ƒe anyidzedze kple dodoɖedzi le Israel, eye abe dzesi si ŋu woagblɔ nya ɖo ene,
西蒙向他们祝福,对耶稣的母亲玛利亚说:“这孩子必定会让很多以色列人倒下,也让很多人崛起。他就是上帝的信号,但很多人都会反对他,
35 ale be ame geɖewo aɖe woƒe susuwo ɖe go afia, ke wò la, yi aƒo ɖe wò luʋɔ le eta.”
这也揭露了他们心中的想法。对你而言,这感觉就像被刀剑刺穿。”
36 Nyɔnu nyagblɔɖila aɖe si woyɔna be Ana hã nɔ gbedoxɔ la me gbe ma gbe. Enye Fanuel si tso Yuda ƒe ƒome si woyɔna be Aser me la ƒe vi. Exɔ ƒe geɖe ŋutɔ, eye wònɔ anyi kple srɔ̃a ƒe adre tso eƒe ɖetugbime,
亚拿是耶路撒冷的一位年事已高的女先知,是亚什部落法内利的女儿,曾有过一段七年的婚姻。
37 eye wònye ahosi si xɔ ƒe blaenyi-vɔ-ene sɔŋ. Nyɔnu sia medzona le gbedoxɔ la me gbeɖe o. Enɔa afi sia zã kple keli nɔa Mawu subɔm henɔa gbedodoɖa kple nutsitsidɔ dzi atraɖii.
丈夫去世后,她便独自寡居,如今已八十四岁,经常会到神庙中膜拜、禁食和祷告。
38 Nyɔnu sia zɔ va do ɖe Maria kple Yosef gbɔ esime Simeon nɔ nu ƒom na wo, eye wode asi akpedada me na Mawu. Azɔ eyi ɖaɖe gbeƒã Kristo la na ame siwo katã nɔ mɔ kpɔm na Yerusalem ƒe ɖeɖe la.
此刻她刚好走近他们,于是开始赞美上帝,然后向所有期待上帝拯救耶路撒冷的众人,讲述耶稣的事情。
39 Esi Yosef kple Maria wu nu siwo katã wòle be woawɔ le Yerusalem abe ale si Mawu ƒe se la bia tso wo si ene nu la, wotrɔ va aƒe le Nazaret si le Galilea.
耶稣的父母完成了上帝律法要求的一切,于是就返回加利利,回到位于拿撒勒的家中。
40 Ɖevi la tsi le afi sia le nunya, ŋusẽ kple sidzedze me. Ame sia ame nya be eƒe nunya kɔ sãa, eye Mawu kɔ eƒe yayra ɖe edzi fũu.
婴儿逐渐长大,愈发强壮和睿智,因为他已获得上帝的赐福。
41 Yesu dzilawo yia Yerusalem ƒe sia ƒe hena Ŋutitotoŋkekenyui la ɖuɖu.
每年逾越节,耶稣的父母都会去耶路撒冷。
42 Esi Yesu xɔ ƒe wuieve la, woyi ŋkeke la ɖuƒe le kɔnyinyi la nu.
在他十二岁那年,他们按着惯例再次去参加这个节日。
43 Esi azã la wu enu la, edzilawo dze mɔ trɔ yina Nazaret, gake Yesu ɖevi la tsi Yerusalem. Edzilawo zɔ mɔ ŋkeke ɖeka, gake womedii o,
节日结束后本应该回家,但年幼的耶稣仍留在耶路撒冷,他父母却没有意识到这一点,
44 elabena wobu be eya kple woƒe ƒometɔwo kple xɔlɔ̃ bubuwo do megbe. Ke esi fiẽ ɖo, eye womekpɔe o la, wode asi edidi me le woƒe ƒometɔwo kple ame nyanyɛwo dome.
以为他在返回家园的人群之中。一天后,他们开始在亲戚朋友中寻找他。
45 Wodii ʋuu, gake womekpɔe o, ale wotrɔ yi Yerusalem be yewoadii le afi ma.
但一直没有找到,于是就回到耶路撒冷继续寻找。
46 Wodii le afi ma ŋkeke etɔ̃ hafi va ke ɖe eŋu le gbedoxɔ la me le sefialagãwo dome wònɔ biabia sesẽwo me dzrom kpli wo.
三天后,才发现他在神庙里,身边是几位宗教老师。他一面听他们说的话,一面向他们提出问题。
47 Amewo katã ƒe nu ku le eƒe nunya kple nugɔmesese ta.
所有听过他讲话的人,都对他深刻的理解和回答而惊讶万分。
48 Edzilawo menya nu si woagblɔ esi wokpɔe o. Mlɔeba la, dadaa gblɔ nɛ be, “Vinye, nu ka ta nèwɔ nu sia ƒomevi ɖe mía ŋu ɖo? Mí kple fofowò míetsi dzodzodzoe nɔ diwòm le afi sia afi.”
看到眼前这一切,他父母非常不解。他母亲说:“孩子,你怎么能这样对我们?你看,我和你父亲如此担心你,到处找你!”
49 Yesu, ɖevi la ɖo eŋu be, “Nu ka ta wòle be miadim ɖo? Mienya be ele be manɔ Gbedoxɔ la me, afi si nye Fofonye ƒe aƒe me oa?”
耶稣回答:“你们为什么找我?难道你们不知道,我应该在这里,在我父的家中?”
50 Edzilawo mese nya si wògblɔ na wo la gɔme o.
但他父母并不理解他这番话。
51 Ale Yesu trɔ yi Nazaret kpli wo, eye wònaa bubu edzilawo nyuie ŋutɔ. Ke dadaa tsɔ nya siawo katã ɣla ɖe eƒe dzi me.
于是他就顺从父母之意回到拿撒勒,但他母亲把这一切都记在心上。
52 Yesu tsi ɖe edzi le nunya kple tsitsi kple amenuveve le Mawu kple amewo gbɔ me.
耶稣的智慧和力量不断增长,上帝和民众都喜欢他。