Hiob 8
1 Tete Suhitɔ, Bildad ɖo nya ŋu na Hiob be,
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 “Va se ɖe ɣe ka ɣie nànɔ nya siawo gblɔm? Wò nyawo nye yaƒoƒo sesẽ ɖeɖe ko.
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Ɖe Mawu atso afia ŋkunɔa? Ɖe Ŋusẽkatãtɔ la atrɔ nya dzɔdzɔe abua?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Esi viwòwo wɔ nu vɔ̃ ɖe eŋu la, etsɔ wo de asi na tohehe si woƒe nu vɔ̃ dze na.
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 Gake ne àkpɔ Mawu dzi ɖa, aƒo koko na Ŋusẽkatãtɔ la,
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 ekema ne èle dzadzɛe, le dzɔdzɔe, fifia gɔ̃ hã la, atso le tawò eye wòagaɖo wò te, ada wò ɖe teƒe si wòle be nànɔ.
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 Wò gɔmedzedze anɔ sue gake emegbe àdzi asɔ gbɔ ɖe edzi.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 “Bia dzidzime siwo do ŋgɔ, eye nàkpɔe ɖa be nu ka wo fofowo srɔ̃ mahã,
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 elabena míawo la, etsɔviwo míenye, míenya naneke o eye míaƒe ŋkekewo le anyigba dzi le abe vɔvɔli ko ene.
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 Ɖe womafia nu wò, agblɔe na wò oa? Ɖe womagblɔ nya na wò tso woƒe gɔmesese me oa?
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 Ɖe keti miena, tsina ƒlaluu ɖe teƒe si sii mele oa? Ɖe aƒla awɔ nyuie ne mekpɔ tsi oa?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 Esi wogale mumu ko eye womeɖo sisi me haɖe o la, woyrɔna kaba wu gbe si le gbedzi.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Aleae wòvaa emee na ame siwo katã ŋlɔ Mawu be eye nenemae Mawumavɔ̃lawo ƒe mɔkpɔkpɔ tsrɔ̃nae.
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 Nu si ŋu wòɖo dzi ɖo la meɖo ŋusẽ o eye nu si wòde mee la nye yiyiɖɔ.
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 Ede me eƒe ɖɔ eye wòlã, eku ɖe eŋu, gake etso ɖe eƒe asi me.
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 Ɖeko wòle abe ati si wode tsii nyuie le ŋdɔgbe ene ekekea eƒe alɔwo ɖe abɔa me,
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 eƒe kewo blana ɖe agakpe geɖewo ŋu eye wodia teƒe le kpewo dome.
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 Gake ne wohoe le enɔƒe la, teƒe la gbea nu le egbɔ eye wògblɔna be, ‘Nyemekpɔ wò kpɔ o.’
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 Vavã eƒe agbe yrɔna eye atiku bubuwo miena ɖe eteƒe.
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 “Enye nyateƒe be Mawu megbea ame si ŋu fɔɖiɖi mele o alo doa ŋusẽ nu vɔ̃ɖi wɔlawo ƒe asi o.
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 Ke hã la, agana nukoko nayɔ wò nu me fũu, eye wòatsɔ dzidzɔɣli ayɔ wò nuyiwo nu.
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 Ŋukpe alé wò futɔwo eye ame vɔ̃ɖiwo ƒe agbadɔwo maganɔ anyi o.”
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
