Hiob 31
1 “Mebla nu kple nye ŋku be megakpɔ ɖetugbi aɖeke ahiãdzetɔe o.
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 Elabena nu kae nye amegbetɔ tɔ gome tso Mawu si le dziƒo la gbɔ kple eƒe domenyinu tso Ŋusẽkatãtɔ si le dziƒo ʋĩi la gbɔ?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Ɖe menye gbegblẽ wònye na ame vɔ̃ɖiwo kple dzɔgbevɔ̃e na nu tovo wɔlawo oa?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Ɖe mekpɔ nye mɔwo eye wòxlẽ nye afɔɖeɖe ɖe sia ɖe oa?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 “Nenye be mezɔ le aʋatsokaka me alo nye afɔ ɖe abla ɖe amebeble ŋuti la,
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 ekema Mawu nedam le nudanu nyuitɔ dzi eye wòanya be nyemeɖi fɔ o.
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 Nenye be nye afɔ tra le mɔ la dzi, nenye be nye dzi kplɔ nu si nye ŋkuwo kpɔ la ɖo alo nye asiwo ƒo ɖi la,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 ekema ame bubuwo neɖu nu siwo meƒã eye woneho nye nukuwo le bo dzi.
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 “Ne nyɔnu aɖe flu nye dzi alo mede xa ɖe nye aƒelika ƒe ʋɔtru nu la,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 ekema srɔ̃nye netu bli na ŋutsu bubu eye ŋutsu bubuwo nedɔ kplii.
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 Elabena esia anye ŋukpenanu kple nu vɔ̃ si dze na ʋɔnudɔdrɔ̃.
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 Enye dzo si bina hena gbegblẽ, eye wòaho nye nukuwo akɔ ɖi.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 “Ne nyemetso afia nyui na nye dɔlaŋutsuwo kple dɔlanyɔnuwo ne wotsɔ nya ɖe ŋunye o la,
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 nu ka mawɔ ne Mawu bia gbem? Ŋuɖoɖo ka mana ne eyɔm be mana akɔnta?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Ɖe menye ame si wɔm ɖe vidzidɔ me lae wɔ woawo hã oa? Ɖe menye eya koe wɔ mí ame evea katã ɖe mía dadawo ƒe dɔ me oa?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 “Nenye be mete hiãtɔwo woƒe didiwo alo mena nu te ahosiwo ƒe ŋkuwo ŋu,
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 nenye be nye ɖeɖe meɖu nye abolo heku ŋɔ tsyɔ̃evi la, eya ko woagblɔ nya aɖe,
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 evɔ la tso nye ɖekakpuime ke, menyi tyɔẽviwo abe fofo ene eye tso nye ɖevime ke, mefia mɔ ahosiwo.
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 Ne mekpɔ ame aɖe wòle tsɔtsrɔ̃m le avɔmanɔamesi ta alo hiãtɔ si mekpɔ awu ne wòado o
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 eye eƒe dzi meyram be metsɔ avɔ si wowɔ kple nye alẽwo ƒe fu nɛ be wòade dzo lãme nɛ o,
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 ne mekɔ nye asi dzi ɖe tsyɔ̃evi ŋu, evɔa menya be woxɔa nye nya le ʋɔnu la,
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 ekema na be nye abɔ nage le abɔgba ŋu eye wòaŋe le ekpeƒe.
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 Elabena gbegblẽ si tso Mawu gbɔ la le ŋɔ dzim nam, eye vɔvɔ̃ na eƒe atsyɔ̃ mana mawɔ nu mawo o.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 “Nenye ɖe meɖo dzi ɖe sika ŋu alo megblɔ na sika nyuitɔ be, ‘Wòe nye nye sitsoƒe,’
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 nenye ɖe mekpɔ dzidzɔ le nye kesinɔnu gbogboawo ta, nu siwo nye alɔ wɔ dɔ kpɔ,
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 nenye ɖe mede bubu ɣe ŋuti le ale si wòle keklẽm alo ɣleti le ale si wòle yiyim kple atsyɔ̃,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 ale be woflu nye dzi le adzame eye metsɔ nye asi wɔ dzesi na wo be melɔ̃ wo, de bubu wo ŋu la,
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 ekema esiawo hã anye nu vɔ̃ siwo wòle be woahe ayi ʋɔnu, elabena adze ƒãa be nyemeto nyateƒe na Mawu le dziƒo o.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 “Nenye ɖe mekpɔ dzidzɔ le nye futɔ ƒe dzɔgbevɔ̃e me dzedze ŋu alo dzɔ dzi le hiã siwo tui ta la, eya ko magblɔ nya aɖe.
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 Gake nyemeɖe mɔ na nye nu be wòawɔ nu vɔ̃ to ɖiŋudodo na eƒe agbe me o.
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 Nenye ɖe ame siwo le aƒenye me la se megblɔ kpɔ be, ‘Ame kae meɖu Hiob ƒe abolo ɖi ƒo kpɔ o?’ la, anye ne enye nya bubu
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 elabena mele na amedzro aɖeke be wòatsi mɔto adɔ o elabena nye ʋɔtru le ʋuʋu ɖi ɣe sia ɣi na mɔzɔlawo.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 Nenye ɖe meɣla nye nu vɔ̃ abe ale si amewo wɔna ene, be meɣla nye dzidada ɖe nye dzi me,
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 elabena mevɔ̃ na ameha la ŋutɔ eye mevɔ̃ na dukɔ la ƒe vlododo ale gbegbe be, mezi ɖoɖoe hegbe gododo ɖe gota la, anye ne enye nya bubu kura.
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 “O, ɖe ame aɖe le asinye aɖo tom ɖe! Kpɔ ɖa mede asi ɖokuinyetaʋlinyawo te, azɔ la, Ŋusẽkatãtɔ la neɖo eŋu nam, ame si le nunye tsom la hã neŋlɔ nunyetsonyawo ɖe agbalẽ dzi.
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 Vavã malée ɖe nye abɔta eye maɖɔe ɖe ta abe fiakuku ene.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 Mana nutsotsoe tso nye afɔɖeɖe ɖe sia ɖe ŋuti eye mate ɖe eŋu abe fiavi ene.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 “Nenye ɖe nye anyigba fa avi ɖe ŋutinye eye eƒe boliƒowo yɔ kple aɖatsi,
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 nenye be meɖu eƒe kutsetsewo femaxee alo mena dɔwɔla siwo le agblea dzi la ƒe gbɔgbɔ gbã gudugudugudu la,
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 ekema aŋɔkawo nemie nam ɖe lu teƒe eye gbe wuwluiwo nemie ɖe ƒo teƒe.” Esiae nye Hiob ƒe nyawo ƒe nuwuwu.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
