Hiob 30
1 “Ke azɔ la, ame siwo menye xoxo na, ame siwo fofowo manyɔ ŋui be womade ha kple nye lãkplɔvuwo gɔ̃ hã o la ɖua fewu le ŋutinye.
А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2 Nu ka woƒe alɔkpa sesẽ la wɔ nam, esi ŋusẽ vɔ le wo ŋu?
А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3 Hiã kple dɔwuame na wowɔ ɖeƒomevie hele tsatsam le dzogbe kple kuɖiɖinyigbawo dzi le zã me.
Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4 Le gbe me woda amagbewo eye woƒe nuɖuɖue nye dɔli ƒe ke.
Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5 Woɖe wo ɖa le wo nɔvi amegbetɔwo ƒe ha me eye wodo ɣli ɖe wo ta abe fiafitɔwo wonye ene.
Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6 Wozi wo dzi be woanɔ tɔʋu siwo mie la me, agakpewo tome kple do siwo woɖe ɖe anyigba la me.
Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7 Wole xɔxlɔ̃m le gbe me eye woƒo ta kpli ɖe avekawo te.
По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8 Wonya wo le anyigba la dzi abe ame ɖigbɔ̃wo kple yakamewo ƒe dzidzimeviwo ene.
Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9 “Ke azɔ la, wo viŋutsuwo kpa ha dem, heɖu fewu le ŋunye le ha la me eye mezu lodonu le wo dome.
И њима сам сада песма, и постах им прича.
10 Wonyɔa ŋum, henɔa adzɔge nam eye woɖea ta ɖe mo nam faa.
Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11 Esi azɔ Mawu lã nye datika, hewɔ fum la, wowɔa nu si dze wo ŋu la le ŋkunye me.
Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12 Wo detɔwo tso ɖe ŋutinye le nye ɖusime, woɖo mɔwo ɖi na nye afɔ eye woƒu woƒe aʋakpowo ɖe ŋunye.
С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13 Wogbã nye mɔ, edze edzi na wo be wogblẽ donyeme eye ame aɖeke mekpe ɖe wo ŋu gɔ̃ hã o.
Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14 Wolũ ɖe dzinye abe gli gbagbã mee woto ene eye wozɔ to gbagbãƒewo va ƒo ɖe dzinye.
Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15 Ŋɔdzidodowo nye tsyɔ dzinye, wonya nye bubu ɖe nu abe ale si ya lɔa nu ɖe nue ene eye nye dedinɔnɔ bu abe lilikpo ene.
Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16 “Azɔ nye agbe nu va le yiyim eye hiãŋkekewo lém.
И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17 Zã ŋɔa nye ƒuwo eye nye vevesese manyagblɔ nu metsona o.
Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18 Mawu tsyɔ eƒe ŋusẽ triakɔ la dzinye abe avɔ ene, eye wòle awu ɖe ve nam.
Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19 Ekɔm ƒu gbe ɖe ba me eye mezu ke kple dzofi.
Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20 “O Mawu, mefa avi yɔ wò gake mètɔ nam o, metsi tsitre gake ɖeko nèkpɔm dũu.
Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21 Ètrɔ dze dzinye nublanuimakpɔmakpɔtɔe eye nètsɔ wò alɔkpa sesẽ ɖu dzinyee.
Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22 ȃom tsa, hena ya lɔm ɖe nu eye nènyamam le ahom la me.
Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23 Menya be àhem ayi ku me, teƒe si woɖo ɖi na kodzogbeawo katã.
Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24 “Vavãe, ame aɖeke medoa asi ɖa léa ame si gbã gudugudu ne ele ɣli dom be woaxɔ na ye le eƒe xaxa me o.
Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25 Ɖe nyemefa avi ɖe ame siwo ɖo xaxa me la ŋu oa? Ɖe nye luʋɔ mexa nu ɖe ame dahewo ŋuti oa?
Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26 Gake esi mekpɔ mɔ na nyui la, vɔ̃ tum, esi mekpɔ mɔ na kekeli la, viviti koe va nam.
Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27 Dzoxɔxɔ si le edzi yim le menye la metɔna o, fukpekpeŋkekewo kpe akɔ kplim.
Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28 Nye amea menyɔ tsiɖitsiɖitsiɖi le yiyim gake menye ɣee ɖum o, metsi tsitre ɖe ameha la titina hedo ɣli bia kpekpeɖeŋu.
Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29 Meva zu nɔviŋutsu na amegãxiwo kple hati na golowo.
Брат постах змајевима и друг совама.
30 Nye ŋutigbalẽ nyɔ tsiɖitsiɖitsiɖi hele fofom le ŋutinye eye asrã dze dzinye kple dzoxɔxɔ gã aɖe.
Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31 Nye kasaŋku do konyifagbe eye nye dze le avigbe dom.
Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
