Hiob 29
1 Hiob yi eƒe nuƒoƒo dzi be,
Још настави Јов беседу своју и рече:
2 “O, ale si medi vevie be wòanɔ nam abe ale si wònɔ le ɣleti siwo va yi me la ene, le ŋkeke siwo me Mawu kpɔ tanye,
О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 esi eƒe akaɖi klẽ ɖe nye ta dzi eye eƒe kekeli na mezɔ to blukɔ tsiɖitsiɖi me!
Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4 O, nenye ɖe wòanɔ nam abe nye lãmesẽŋkekewo me ene, esi kadodo kple Mawu kplikplikpli na wòyra nye aƒe,
Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 esi Ŋusẽkatãtɔ la ganɔ kplim ko eye vinyewo ƒo xlãm,
Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 esi nye toƒe nye notsi kpeke ɖeɖe eye amitimi ɖuɖu bababa tso agakpe me nam.
Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 “Ne meyi dua ƒe agbo nu, henɔ anyi ɖe zikpui dzi gli, le dua ƒe ablɔme la,
Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 ɖekakpuiawo kpɔam, heƒoa asa nam eye ame tsitsiwo tsona ɖe tsitrenu,
Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 dumegãwo tɔna ne wole nu ƒom hetsɔa asi ɖoa nu.
Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 Gbɔgblɔ buna ɖe ame ŋkutawo eye woƒe aɖe léna ɖe woƒe nu me.
Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 Ame sia ame si ɖo tom la kafuam eye ame siwo kpɔm la ƒoa nu nyui tso ŋutinye
Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12 elabena mexɔna na hiãtɔ siwo le ɣli dom be woakpe ɖe yewo ŋu kple tsyɔ̃evi si si kpeɖeŋutɔ mele o.
Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 Ame si le kukum la ƒe yayra vaa dzinye eye menana ahosi ƒe dzi kpɔa dzidzɔ.
Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 Metsɔ dzɔdzɔenyenye do abe awu ene eye nuteƒewɔwɔ nye nye awu ʋlaya kple tablanu.
У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Menye ŋku na ŋkuagbãtɔ kple afɔ na tekunɔ.
Око бејах слепом и нога хромом.
16 Menye tɔ na hiãtɔwo eye mexɔa nya ɖe amedzrowo nu.
Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 Meŋea tsyo na ame vɔ̃ɖiwo eye meɖea nu si woda adzoe la le woƒe aɖutame.
И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 “Mebu be, ‘Maku ɖe nye ŋutɔ nye aƒe me, nye ŋkekewo asɔ gbɔ abe ke ene.
Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 Nye kewo aƒo ɖe to, ade tsi gbɔ eye zãmu adza ɖe nye alɔwo dzi zã blibo la.
Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 Nye ŋutikɔkɔe anɔ yeye zum ɣe sia ɣi le ŋunye eye dati anɔ yeye ɖaa le asinyeme.’
Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 “Amewo ɖoa tom henɔa nye asinu kpɔm, nɔa lalam na nye aɖaŋuɖoɖo le ɖoɖoezizi me.
Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 Ne meƒo nu la, womegaƒoa nu o eye nye nyawo gena ɖe woƒe towo me bɔlɔɔ.
После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Wonɔa lalayem abe ale si wolalana na tsidzadza ene eye woxɔa nye nyawo dea wo ɖokui me abe ale si wonoa kelemetsi ene.
Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 Womexɔnɛ sena ne meko nu na wo o, nye mo ƒe kekeli nye nu xɔasi na wo.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 Metiaa mɔ si woato la na wo, menɔa wo dome abe woƒe tatɔ ene eye menɔa wo dome abe woƒe fia le eƒe aʋakɔwo dome ene. Menɔna abe ame si faa akɔ na konyifalawo ene.
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
