Yeremia 49
1 Nya sia ku ɖe Amonitɔwo ŋuti: Ale Yehowa gblɔe nye esi: “Viŋutsuwo mele Israel si oa? Domenyilawo mele esi oa? Ekema nu ka ta Molek xɔ Gad wòzu etɔ? Nu ka ŋuti eƒe amewo le duwo me?”
關於阿孟子民：上主這樣說：「難道以色列沒有子孫，沒有後嗣﹖為什麼米耳公佔據了加得，而他的人民竟住在加得的城中﹖
2 Ke Yehowa be, “Ŋkekewo li gbɔna, esi mado aʋaɣli ɖe, Amonitɔwo ƒe du, Raba, ŋu. Woagbãe wòazu anyiglago eye kɔƒe siwo ƒo xlãe la, woatɔ dzo wo. Ekema Israel anya ame siwo nyae de gbe la de gbe,” Yehowae gblɔe.
為此，看，時日將到──上主的斷語──我必使阿孟子民的辣巴聽到戰爭的吶喊；她要成為一堆廢墟，她的附屬城市要為火燒盡；以色列終歸要繼承自己的產業──上主說。
3 “O Hesbon, fa avi kple ɣli, elabena wogbã Ai! Mido ɣli, O mi Raba me nɔlawo! Mita akpanya ne miafa konyi; miƒu du tso afii yi afi mɛ le glikpɔtɔtɔ la me, elabena Molek ayi aboyo me, kpe ɖe nunɔlawo kple dumegãwo ŋuti.
赫市朋，哀號罷! 因為破壞者已來近了；辣巴的女郎! 你們該哭泣，穿上苦衣哀傷，割傷自己的身體，因為米耳公要與自己的司祭和公卿，同去充軍。
4 Nu ka ŋuti mietsɔ miaƒe balimewo le adegbe ƒom, adegbe ƒom be kutsetse geɖe do go tso wo me? O vinyɔnu ahasitɔ, èda wò susu ɖe wò kesinɔnuwo dzi eye nègblɔ be, ‘Ame kae adze dzinye?’
失節的女郎! 你為什麼要誇耀你的山谷是富裕的山谷，仗恃你的寶藏說：「有誰敢來與我對抗﹖
5 Mahe ŋɔdzi va dziwò tso ame siwo ƒo xlã wò la gbɔ.” Aƒetɔ lae gblɔe. “Woanya mia dometɔ ɖe sia ɖe ɖa eye ame aɖeke maƒo aʋasilawo nu ƒu o.
看，我從各方給你召來恐怖──我主萬軍上主的斷語──你們必被驅逐，各自奔逃，再沒人來聚集逃散的人。
6 “Gake emegbe la, magaɖo Amonitɔwo ƒe nunyonamewo te.” Yehowae gblɔe.
雖然如此，日後我仍要轉變阿孟子民的命運──上主的斷語。」
7 Ku ɖe Edom ŋuti: Ale Yehowa, Dziƒoʋakɔwo ƒe Aƒetɔ la gblɔe nye esi: “Nunya megale Teman oa? Ɖe aɖaŋudede vɔ le ame ŋkuta sia? Ɖe woƒe nunya lé ɣebia?
關於厄東，萬軍的上主這樣說：「難道在特曼已沒有智慧，聰敏的人已計窮才盡了嗎﹖
8 Mi ame siwo le Dedan, mitrɔ, misi, miyi ɖaɣla ɖe agado goglowo me, elabena mahe gbegblẽ va Esau dzi, ne ɣeyiɣi de be mahe to nɛ.
德丹的居民! 你們該轉身逃遁，藏居深處，因為我要給厄撒烏招來災禍，已到了懲罰他的時候。
9 Ne waintsetsegbelawo va gbe waintsetsewo na wò la, ɖe womagblẽ ʋe aɖewo ɖi oa? Ne fiafitɔwo va le zã me be woafi wò nuwo la, ɖe menye esi sinu woate ŋui la ko woatsɔ adzoe oa?
如果收葡萄的人來到你這裏，決不會留下殘餘；如果盜賊夜間來襲，必要盡力搶取；
10 Gake nye la, maɖe amama Esau, mana eƒe ŋukpeƒe nadze ale be mate ŋu aɣla eɖokui o. Viawo, eƒe ƒometɔwo kple eƒe aƒelikawo atsrɔ̃ eye womaganɔ anyi o.
我就要這樣暴露厄撒烏，揭發他的隱處，使他無法躲藏；他的後裔，必被消滅，不再存於自己的鄰邦中。
11 Migblẽ miaƒe tsyɔ̃eviwo ɖi, maʋli woƒe agbe ta. Miaƒe ahosiwo hã neda woƒe susu ɖe dzinye.”
請留下你的孤兒，我必使他們生存，你的寡婦也可託付給我。
12 Ale Yehowa gblɔe nye esi: “Nenye be ame siwo medze be woano kplu la o la noe la, ekema nu ka wɔ woaɖe asi le miawo ya ŋu tomahemahee? Eya ta miayi tomahemahee o, ke boŋ miano kplu la godoo.”
因為上主這樣說：看，那原來不該飲苦爵的，一定要飲，你要想完全免罰嗎﹖你決不致於免罰，你也該痛飲!
13 Yehowa be, “Meta ɖokuinye ƒe agbe be, Bozra azu aƒedo, ŋɔdzinu, ŋunyɔnu kple ɖiŋudonu eye eƒe duwo katã azu aƒedo tegbetegbee.”
因為，我曾指自己起誓──上主的斷語──波責辣必成為一片荒涼，受人憎恨、侮辱和詛咒；她所有的城市，必要永遠變為荒野。
14 Mexɔ gbedeasi sia tso Yehowa gbɔ: Wodɔ dɔla aɖe ɖe dukɔwo gbɔ be wòagblɔ be, “Miƒo mia ɖokuiwo nu ƒu ne miadze edzi! Mitso, midze aʋa!”
我從上主聽得了一個消息，在萬民間傳開了一個號令：「你們該聯盟向她進攻! 你們該起來交戰! 」
15 “Azɔ mawɔ wò nàzu sue le dukɔwo dome eye maɖi gbɔ̃ wò vevie.
因為，看，我已使你成為萬民中最小的，成為人間最可輕賤的。
16 Ŋɔdzi si le ŋuwò kple dada si le wò dzi me la ble wò, wò si le agakpewo tome, eye nèle togbɛwo tame ke. Togbɔ be nèwɔ wò atɔ ɖe kɔkɔƒe ke abe hɔ̃ ene hã la, mahe wò tso afi ma ke aƒu anyi,” Yehowae gblɔe.
你高居在石縫的隱處，盤據在峻嶺的山巔。你自以為驚異，你心卷的驕傲欺騙了你。即使你像老鷹一樣高結你的巢穴，我也要從那裏將你推下──上主的斷語。
17 “Edom azu ŋɔdzinu, ame siwo katã ato eŋu ava yi la ƒe mo awɔ yaa eye woaɖu fewu le eŋu le abi siwo wòxɔ la ta.
厄東必變成荒野，凡由她那裏經過的人，見了她的種種慘狀，必要唏噓嘆。
18 Anɔ abe ale si metsrɔ̃ Sodom kple Gomora kple du siwo ƒo xlã wo la ene ale be ame aɖeke manɔ afi ma o, ŋutsu aɖeke manɔ eme o.” Yehowae gblɔe.
她必要像毀滅的索多瑪、哈摩辣及附近的城市一樣──上主說──再沒有人居住，再沒有人在那裏寄宿。
19 “Maɖe Edom ɖe nu tso eƒe anyigba dzi zi ɖeka, abe ale si dzata doa go tso Yɔdan ƒe ave dodowo me gena ɖe gbe damawo dzi ene. Ame ka wotia da ɖi ne matɔ asi edzi wòawɔ esia? Ame ka le abe nye ene eye ame kae aʋli ho kplim? Alẽkplɔla kae ate ŋu anɔ te ɖe nunye?”
看，好像一隻雄獅，從約但的叢林上來，走向常綠的牧場；同樣，我也要突然將他們趕走，派我選定的人民來統治。誠然，誰是我的對手﹖誰敢向我提出質問﹖誰是能對抗我的牧人﹖
20 Eya ta ɖo to nàse nu si Yehowa ɖo ɖe Edom ŋuti, kple nu si wòɖo kplikpaa ɖe Temantɔwo ŋu: Woahe alẽviwo adzoe le alẽha me, agblẽ woƒe gbeɖuƒe keŋkeŋkeŋ le woƒe nuwɔwɔwo ta.
為此，請你們聽上主對厄東設計的計謀，對特曼居民策劃的策略：連最弱小的羊也要被人牽去，他們的牧楊也必陷於戰慄中。
21 Woƒe anyidzedze ƒe gbeɖiɖi ana anyigba naʋuʋu; eye woase woƒe aviɣli le Ƒu Dzĩ nu ke.
他們倒塌的響聲，震撼大地；哀號之聲，直達紅海。
22 Kpɔ ɖa! Hɔ̃ aɖe ayi yame ʋĩi, eye wòade agba anyi ɖe Bozra dzi. Gbe ma gbe la, Edom ƒe kalẽtɔwo ƒe dzi anɔ abe nyɔnu si le ku lém la tɔ ene.
看，他好像老鷹飛升翱翔，在波責辣上展開自己的翅膀；在那一日，厄東的勇士必心志頹喪，有如臨產的婦女。
23 Tso Damasko ŋuti: “Hamat kple Arpad ƒe mo tsi dãa, elabena wose nya vɔ̃. Dzi ɖe le wo ƒo, wotɔtɔ eye wotsi dzimaɖi abe atsiaƒu ene.
關於大馬士革：哈瑪特和阿爾帕得聽到了不好的消息，大起恐慌，像海洋一樣動盪，愁苦得不能安寧。
24 Damasko zu nu beli, vɔvɔ̃ ɖoe eye wòtrɔ helé du tsɔ, elabena vɔvɔ̃ ɖoe eye ŋeŋe kple vevesese xɔe abe nyɔnu kuléla ƒe vevesese ene.
大馬士革失去勇氣，轉身逃遁，極感戰慄，備受憂慮痛苦，好像一臨產的婦女。
25 Nu ka ta womegblẽ du xɔŋkɔ si ŋu mekpɔa dzidzɔ le la ɖi o?
哀哉，有的城邑，享樂的都市，已被摒棄!
26 Via ŋutsuwo aku, atsi mɔtatawo dzi le nyateƒe me, eye ɖoɖoe azi le eƒe asrafowo katã nu gbe ma gbe.
她的少年將倒斃在廣場，她的戰士在那一日內要悉數滅亡──萬軍上主的斷語──
27 Matɔ dzo Damasko ƒe gliwo eye wòafia Ben Hadad ƒe mɔ sesẽwo.” Yehowae gblɔe.
我必在大馬士革城牆上放火，吞滅本哈達得的宮闕。
28 Nya sia ku ɖe Kedar kple Hazor fiaɖuƒe siwo dzi Babilonia fia Nebukadnezar va dze la ŋu: Ale Yehowa gblɔe nye esi: “Tso, nàdze Kedar dzi eye nàtsrɔ̃ ɣedzeƒetɔwo.
關於刻達爾和巴比倫王拿步高克服了的哈祚爾諸國，上主這樣說：「起來! 進攻刻達爾，蹂躪東方子民!
29 Woaxɔ woƒe avɔgbadɔwo kple woƒe lãhawo eye woaxɔ woƒe gbɔɖemeƒewo kple woƒe nunɔamesiwo kple woƒe kposɔwo. Amewo ado ɣli ɖe wo ŋu be, ‘Ŋɔdzi ƒo xlã mi!’
奪取他們的帳幕和牲畜，帷幔和所有的器具；牽走他們的駱駝，向他們吶喊：四面恐怖。
30 “Misi dzo kaba! Mi ame siwo le Hazor, mibe ɖe agado goglowo me.” Yehowae gblɔe. “Babilonia fia Nebukadnezar ɖo nugbe ɖe ŋuwò, ewɔ ɖoɖo be wòagblẽ wò.
哈祚爾的居民! 你們應逃遁遠去，藏匿深處──上主的斷語──因為巴比倫王拿步高已設計謀害你們，已策畫攻擊你們。
31 “Tso nàdze dukɔ si li bɔkɔɔ kple dukɔ si si dzideƒo le la dzi. Dukɔ si nu agbo alo akɔbli ƒe mɔnuxenu mele o eye eƒe amewo le dziɖeɖi me.” Yehowae gblɔe.
起來，進攻優游閒居，不設門閂，孑然獨居的民族──上主的斷語──
32 “Woƒe kposɔwo azu nuhaha eye woƒe lãha gbogboawo azu afunyinu. Makaka ame siwo le didiƒewo, be ya nalɔ wo ɖe nu eye mahe gbegblẽ va wo dzi le go sia go me.” Yehowae gblɔe.
因為搶奪他們的駱駝，劫掠他們成群的牲畜；凡剃去鬢髮的，我必叫他們隨風飄散，由四面八方給他們招來災禍──上主的斷語──
33 “Hazor azu nɔƒe na amegaxiwo eye wòazu aƒedo tegbetegbe. Ame aɖeke manɔ afi ma o; aƒe aɖeke manɔ eme o.”
哈祚爾要變為豺狼的巢穴，永遠荒涼，留下一人，不會再有人居住。」
34 Esia nye Yehowa ƒe nya si va na Nyagblɔɖila Yeremia ku ɖe Elam ŋuti, nya sia va nɛ le Yuda fia Zedekia ƒe fiaɖuɖu ƒe gɔmedze ƒe ɣeyiɣiwo me:
猶大王漆德克雅初年，關於厄藍有上主的話傳給耶肋米亞先知說：「
35 Ale Yehowa, Dziƒoʋakɔwo ƒe Aƒetɔ la gblɔe nye esi: “Kpɔ ɖa, maŋe Elam ƒe da, si nye eƒe ŋusẽkpɔtsoƒe.
萬軍的上主這樣說：看，我要折斷厄藍的弓弩，稱雄的勢力；
36 Makplɔ ya eneawo tso dziƒo ƒe dzogoe eneawo dzi aƒu Elam. Makaka wo ɖe ya eneawo dzi eye dukɔ aɖeke manɔ anyi si ke me womakpɔ Elam ƒe aboyomewo le o.
我要從天下四面八方，給厄藍召來四方的風，使他們隨風飄散，以致沒有一個民族，沒有厄藍的難民。
37 Magbã Elam le eƒe futɔ siwo le eƒe agbe yome tim la ƒe ŋkume, eye mahe gbegblẽ kple nye dziku helĩhelĩ gɔ̃ hã va wo dzi,” Yehowae gblɔe. “Mati wo yome kple yi va se ɖe esime matsrɔ̃ wo katã.
我必使厄藍在自己性命的人前，驚惶失措；給他們招來災禍，我忿怒的火焰──上主的斷語──派出刀劍追迫他們，直至將他們完全消滅。
38 Maɖo nye zikpui anyi ɖe Elam eye matsrɔ̃ eƒe fia kple dumegãwo.” Yehowae gblɔe.
我必在厄藍設立我的寶座，殲滅其中的君王將帥──上主的斷語──
39 “Ke hã la, magaɖo Elam ƒe nunyonamewo te le ŋkeke siwo gbɔna me.” Yehowae gblɔe.
雖然如此，在末日我仍要轉變厄藍的命運──上主的斷語。」
