Hezekiel 27
1 Yehowa ƒe nya va nam be,
上主的話傳給我說：「
2 “Ame vi, dzi konyifaha ku ɖe Tiro ŋu.
人子，你唱哀歌憑弔提洛，
3 Gblɔ nya na Tiro, du si wotu ɖe atsiaƒu ƒe agbo nu, asitsala, na ame siwo le ƒuta. Alea Aƒetɔ Yehowa gblɔe nye esi: “Ègblɔ be, ‘Tiro, mede blibo le nyonyo me.’
向位於海口，同許多島嶼及人民通商的提洛說：吾主上主這樣說：提洛，你曾說過：我是一隻完美華麗的船；
4 Wò nɔƒe nɔ atsiaƒu dzi, ame siwo tu wò la na wò nyonyo de blibo.
你的領域伸入海心，你的建築者造成了你的豪華：
5 Wotsɔ sesewu tso Senir wɔ wò xɔtutiwo, eye wotsɔ sedati tso Lebanon hewɔ abaladoti na wò.
他們用色尼爾的松柏製造了你的舷板，以黎巴嫩的香柏做了你的桅檣，
6 Wotsɔ oɖumti tso Basan wɔ wò atablowoe, wotsɔ ati tso Kipro ƒuta wɔ wò yaxɔƒe, eye wofa nyiɖu ɖe eŋu.
以巴商的橡木做了你的櫓槳，用由基廷島運來的松柏做了嵌有象牙的甲板，
7 Egiptetɔwo ƒe aklala si me wolɔ̃ nu ŋɔŋɔewo ɖo nye wò abala, eye wonye wo aflaga; wò agbadɔwoe nye avɔ blɔtɔ kple dzĩtɔ tso Elisa ƒuta.
用埃及的繡花麻布做了你的帆幔，作了你的旗幟，用厄里沙島的紫色與朱色的布做了你的船蓬；
8 Sidon kple Arvad ŋutsuwo nye wò ʋukulawo, eye Tiro, wò aɖaŋutɔwoe nye wò tɔdzidɔwɔlawo.
漆冬和阿爾瓦得的居民給你搖櫓，責默爾的技工在你那裏作你的舵手，
9 Aɖaŋudɔwɔla tsitsiwo tso Gebal nɔ wò tɔdziʋuwo me be woatre wò gbagbãƒewo. Tɔdziʋu siwo katã le ƒu dzi kple woƒe tɔdziʋumedɔwɔlawo va be yewoatsa asi, aƒle wò adzɔnuwo.
革巴耳的長老和技工在你那裏修理你的漏洞。一切航海的船隻和海員都到你那裏，交易貨物。
10 “Ŋutsuwo tso Persia, Lidia kple Put nye asrafowo le wò aʋakɔ me. Woku woƒe akpoxɔnuwo kple kukuwo ɖe wò gliwo ŋu, eye woɖo atsyɔ̃ na wò.
波斯、路丁和普特人在你隊伍中作你的軍人，他們將盾牌和銅盔懸在你中間，增加你的光彩。
11 Ŋutsuwo tso Arvad kple Helek dzɔ wò gliwo ŋu le akpawo katã, eye ŋutsuwo tso Gamad nye wò gbetakpɔlawo. Wotsɔ woƒe akpoxɔnuwo ku wò gliwo ŋu, eye wodo wò nyonyo ɖe dzi bobobo.
阿爾瓦得和赫肋客子民圍繞在你的城牆上，加瑪得人在你的角樓中；他們把自己的盾，掛在四周的城牆上，使你的華麗更為圓滿。
12 “Tarsis wɔ dɔ kple wò le wò adzɔnu gbogboawo ta. Wotsɔ klosalo, gayibɔ, gaɣi kple tsumi ɖɔli wò adzɔnuwoe.
塔爾史士因你的財帛豐富，作你的客商以銀、鐵、錫、鉛來與你交易。
13 “Griktɔwo, Tubaltɔwo kple Mesektɔwo tsa asi kpli wò. Wotsɔ kluviwo kple nu siwo wowɔ kple akɔbli la ɖɔli wò adzɔnuwoe.
雅汪、突巴耳、默舍客和你通商，以人口和銅器與你交易貨物。
14 “Ŋutsuwo tso Bet Togarma tsɔ dɔwɔsɔwo, aʋadesɔwo kple tedziwo ɖɔli wò adzɔnuwoe.
由托加爾瑪地方，有人以馬、戰馬、騾子來交換貨物。
15 “Ŋutsuwo tso Rods tsa asi kpli wò, eye amewo tso ƒuta du ɖe sia ɖe me nye wò nuƒlelawo. Woxe fe na wò kple nyiɖu kple avemeti sesẽwo.
德丹人也和你通商，許多島民作你手下的商人，以象牙角和烏木作送給你的貢物。
16 “Aram tsa asi kpli wò le nu geɖe siwo nèwɔ la ta. Etsɔ adzagba, aɖabɛ dzĩtɔ, avɔ ŋɔŋɔe, aklala, sui kple gbloti ɖɔli wò adzɔnuwoe.
阿蘭人因你的出品多，也作你的客商，以紫寶石、紅布、刺繡、細麻、珊瑚和紅瑪瑙與你交換貨物。
17 “Yuda kple Israel wotsa asi kpli wò. Wotsɔ lu tso Minit, ƒo, anyitsi, ami kple lifi ɖɔli wò adzɔnuwoe.
猶大和以色列地也和你通商，以米尼特穀、蠟、蜜、油和香料與你交易貨物。
18 “Le wò nuwɔwɔ geɖewo kple wò adzɔnu gbogboawo ta la, Damasko tsa asi kpli wò le wain tso Helbon kple lãfu tso Zahar me.
大馬士革因你出產多，財帛豐富，也作你的客商，以赫耳朋酒和匝哈爾羊毛與你交易。
19 “Danitɔwo kple Griktɔwo tso Uzal ƒle wò adzɔnuwo. Wotsɔ gayibɔ, kasiatiwo kple gbeke ɖɔli wò adzɔnuwoe.
此外丹、雅汪和烏匝耳也與你交易，以鋼鐵、肉桂和香菖蒲交換你的貨物。
20 “Dedan tsa asi kpli wò kple sɔdokundruwo.
德丹以騎馬的坐墊和你交易。
21 “Arabia kple Kedar ƒe dziɖulawo katã nye wò nuƒlelawo. Wotsɔ woƒe agbowo, alẽviwo kple gbɔ̃wo tsa asi kpli wò.
阿剌伯和刻達爾的一切酋長也作你手下的商人，以羔羊、山羊和公羊與你交換貨品。
22 “Asitsalawo tso Seba kple Raama tsa asi kpli wò le wò adzɔnuwo ta. Woɖɔli nu ʋeʋĩ nyuitɔ ɖe sia ɖe kple kpe xɔasiwo kple sika.
舍巴和辣阿瑪的買賣人也作你的顧客，以各種上等的香料，各種寶石和黃金和你交換貨品。
23 “Haran, Kane kple Eden kple Seba ƒe asitsalawo, Asur, Geba kple Kilmad wotsa asi kpli wò.
哈郎、加乃、厄登和舍巴的商人，亞述和一切瑪待人也與你通商。
24 Le wò asi me la, wotsa asi kpli wò kple awu dzeaniwo, aɖabɛ blɔtɔ ƒe awu ʋlayawo, avɔ ŋɔŋɔewo, kundru ŋɔŋɔe siwo wolɔ̃ kple ka si wotro hesa nyuie.
他們在你的商場上，以華麗的衣服、朱色的外氅、刺繡、花毯、編織的結實繩索與你交易。
25 “Tarsistɔwo ƒe tɔdziʋuwoe tsɔa wò adzɔnuwo. Wò adzɔnuwo sɔ gbɔ le atsiaƒu la dzi.
塔爾史士船隻載運你的貨物。你在海上滿了載，極其沉重。
26 Wò ʋukulawo ku wò yi atsiaƒu dzi. Ke ɣedzeƒeya agbã wò ɖe atsiaƒu titina, afli wò wuliwuli.
你的槳夫將你划到汪洋大海，東風將你在海中吹毀。
27 Wò kesinɔnuwo, wò asitsanuwo kple adzɔnuwo, tɔdziʋukulawo, wò kuɖɔɖolawo kple wò gbagbãƒetrelawo, wò adzɔnuɖɔlilawo, wò aʋawɔlawo katã kple wò ameha blibo si le ʋua me la, anyrɔ ɖe atsiaƒu la titina gbe si gbe wò tɔdziʋu anyrɔ.
你的財帛、商品、貨物，你的水手、舵手、船工，同你交易的商人，在你中間的一切戰士，以及在你中間所有的民眾，都在你沉沒之日，溺死海中。
28 Ne wò ƒudzidɔwɔlawo do ɣli la, ƒutanyigbawo aʋuʋu kpekpekpe.
海岸都因你舵手的狂叫聲而震動。
29 Ame siwo wɔa wò akɔfawo ŋu dɔ la, agble woƒe tɔdziʋuwo ɖi, ʋukulawo kple tɔdzidɔwɔlawo katã atsi tsitre ɖe ƒuta.
所有搖櫓的人、水手和航海的舵手都要離船登岸，
30 Woakɔ woƒe gbe dzi, eye woafa avi vevie ɖe tawò, woakɔ ʋuʋudedi ɖe woƒe tawo dzi, eye woamli le dzowɔ me.
狂呼吶喊哀弔你，在頭上撒灰，輾轉於塵埃之中，
31 Woalũ ta ɖe tawò, eye woata akpanya. Woafa avi ɖe tawò kple luʋɔ ƒe vevesese kple konyifafa vevie.
並且為你而剃光了頭，穿上苦衣，痛心哭泣，悲痛哀悼你。
32 Ne wofa avi, eye wofa konyi ɖe tawò la, woakpa konyifaha aɖe ɖe ŋuwò be, Ame kae wona wòzi ɖoɖoe kpɔ abe Tiro, du si atsiaƒu ƒo xlãe ene?
他們在痛苦中，向你唱哀歌，追悼你說：『有誰相似沉沒於海中的提洛﹖
33 Esi wò adzɔnuwo yi ƒu dzi la, èna dukɔ geɖewo ɖi ƒo. Ètsɔ wò hotsui gbogbo ɖi ƒo na anyigbadzifiawo.
你的貨品由海中運出時，曾使許多民族滿足；以你大量的財帛和貨物，使陸地上的列王豐富。
34 Azɔ la, atsiaƒu na nègba gudugudu le tsiwo ƒe gogloƒe, wò adzɔnuwo kple wò amewo katã woyi to kple wò.
現今你沉入海中，落在海底，你的財物和所有的人，都隨著你而沉沒了。』
35 Ƒutatɔwo katã ƒe nu ku ɖe ŋuwò; woƒe fiawo le dzodzom nyanyanya kple ŋɔdzi, eye woyɔ mo kple vɔvɔ̃.
群島所有的居民都為你而驚駭，那裏的列王都極為戰慄，面帶憂色。
36 Asitsalawo le dukɔwo dome le fewu ɖum le ŋuwò. Èva ɖo wò nuwuwu si dzi ŋɔ, eye màganɔ anyi o.”
各國的商人都要嗤笑你；你竟成了恐怖的對象，且永遠不復存在。」
