Mose 2 16
1 Azɔ la, Israel ƒe ha blibo la dzo le Elim, eye woyi Sin, gbegbe si le Elim kple Sinai to la dome. Woɖo afi ma le ɣleti evelia ƒe ŋkeke wuiatɔ̃lia dzi le woƒe dzodzo le Egipte megbe.
以色列全会众从以琳起行，在出埃及后第二个月十五日到了以琳和西奈中间、汛的旷野。
2 Le afi sia hã la, dukɔ la katã galĩ liʋĩliʋĩ le Mose kple Aron ŋuti vevie.
以色列全会众在旷野向摩西、亚伦发怨言，
3 Israelviwo gblɔ na wo be, “Ɖe wòanyo ŋutɔ ne míaku ɖe Yehowa ƒe asi me le Egipte! Le teƒe ma la, míenɔa anyi ƒoa xlã lã siwo míeɖa la ƒe zewo, eye míeɖua nu si míedi la, gake miekplɔ mí va gbegbe afi sia be dɔ nawu mí míaku.”
说：“巴不得我们早死在埃及地、耶和华的手下；那时我们坐在肉锅旁边，吃得饱足。你们将我们领出来，到这旷野，是要叫这全会众都饿死啊！”
4 Yehowa gblɔ na Mose be, “Kpɔ ɖa, mana abolo nadza tso dziƒo na wo. Ame sia ame ate ŋu ado go gbe sia gbe, eye wòafɔ nuɖuɖu si wòhiã. Mado wo kpɔ le nu sia me akpɔ be woawɔ ɖe nye ɖoɖowo dzi mahã.
耶和华对摩西说：“我要将粮食从天降给你们。百姓可以出去，每天收每天的分，我好试验他们遵不遵我的法度。
5 Gblɔ na wo be, woafɔ nuɖuɖu si wofɔna gbe sia gbe la ƒe teƒe eve le kɔsiɖa ɖe sia ɖe ƒe ŋkeke adelia dzi.”
到第六天，他们要把所收进来的预备好了，比每天所收的多一倍。”
6 Mose kple Aron wowɔ takpekpe kple Israelviwo katã. Wogblɔ na wo be, “Egbe fiẽ la, miadze sii be Yehowae kplɔ mi tso Egiptenyigba dzi.
摩西、亚伦对以色列众人说：“到了晚上，你们要知道是耶和华将你们从埃及地领出来的。
7 Le ŋdi la, miakpɔ eƒe ŋutikɔkɔe geɖe wu, elabena ese miaƒe liʋĩliʋĩlilĩ le eya, Yehowa ŋu, elabena menye míawo ŋue mielĩ liʋĩliʋĩ le o. Ame kawo míenye?”
早晨，你们要看见耶和华的荣耀，因为耶和华听见你们向他所发的怨言了。我们算什么，你们竟向我们发怨言呢？”
8 Mose gblɔ hã be mianya be, “Yehowae na lã mi le fiẽ me, eye wòna abolo si miehiã la mi le ŋdi me, elabena ese miaƒe liʋĩliʋĩlilĩwo le eŋuti. Ame kawoe mienye? Menye míawo ŋu miele liʋĩliʋĩ lĩm le o, ke boŋ Yehowa ŋue.”
摩西又说：“耶和华晚上必给你们肉吃，早晨必给你们食物得饱；因为你们向耶和华发的怨言，他都听见了。我们算什么，你们的怨言不是向我们发的，乃是向耶和华发的。”
9 Ale Mose gblɔ na Aron be, “Gblɔ na Israelviwo katã be, ‘Miva Yehowa ŋkume, elabena ese miaƒe liʋĩliʋĩlilĩ.’”
摩西对亚伦说：“你告诉以色列全会众说：‘你们就近耶和华面前，因为他已经听见你们的怨言了。’”
10 Esi Aron nɔ nu ƒom na Israelviwo ƒe ha bliboa la, wonye kɔ kpɔ gbegbe lɔƒo, eye le afi ma wokpɔ Yehowa ƒe ŋutikɔkɔe wònɔ keklẽm le aliliwo me.
亚伦正对以色列全会众说话的时候，他们向旷野观看，不料，耶和华的荣光在云中显现。
11 Yehowa gblɔ na Mose be,
耶和华晓谕摩西说：
12 “Mese woƒe liʋĩliʋĩlilĩ. Gblɔ na wo be, ‘Le fiẽ sia la, lã aka mia si; le ŋdi la, miaxɔ abolo, eye mianya be nyee nye Yehowa, miaƒe Mawu.’”
“我已经听见以色列人的怨言。你告诉他们说：‘到黄昏的时候，你们要吃肉，早晨必有食物得饱，你们就知道我是耶和华—你们的 神。’”
13 Gbe ma gbe fiẽ la, tegliwo ƒe ha gã aɖe va do, eye woxe asaɖa la tame. Le ŋdi la, afu do ƒo xlã asaɖa la,
到了晚上，有鹌鹑飞来，遮满了营；早晨在营四围的地上有露水。
14 eye esi xexeme kɔ ŋdi la, nu ɣi nogonogoewo nɔ anyigba abe kpetsi ene.
露水上升之后，不料，野地面上有如白霜的小圆物。
15 Esi Israelviwo kpɔ wo la, wobia wo nɔewo be, “Nu kawoe nye esiawo?” Elabena womenya nu si wonye o. Mose gblɔ na wo be, “Esiawoe nye abolo si Yehowa na mi be miaɖu.
以色列人看见，不知道是什么，就彼此对问说：“这是什么呢？”摩西对他们说：“这就是耶和华给你们吃的食物。
16 Yehowa gblɔ be, ame sia ame nafɔ agbɔsɔsɔ si ade eƒe aƒemetɔwo nu abe lita eve ƒe dzidzeme ene ɖe aƒea me tɔ ɖe sia ɖe nu.”
耶和华所吩咐的是这样：你们要按着各人的饭量，为帐棚里的人，按着人数收起来，各拿一俄梅珥。”
17 Ale Israelviwo yi ɖafɔ wo abe ale si Mose gblɔ na wo ene; ame aɖewo fɔe fũu, ke ame aɖewo hã mefɔe fũu o.
以色列人就这样行；有多收的，有少收的。
18 Esi wotrɔ wo ɖe dzidzenu la me la, woyɔ dzidzenu la ɖe ame sia ame nu. Ame si ƒoa ƒu nuwo fũu hã mekpɔa ɖeke ɖe edzi o, ke ame si ƒo ƒu sue aɖe hã la, naneke mehiãnɛ o! Aƒe ɖe sia ɖe me tɔwo kpɔ esi ade wo nu tututu.
及至用俄梅珥量一量，多收的也没有余，少收的也没有缺；各人按着自己的饭量收取。
19 Mose gblɔ na wo be, “Migana ŋu nake ɖe wo dzi o.”
摩西对他们说：“所收的，不许什么人留到早晨。”
20 Ame aɖewo meɖo to o: wona ŋu ke ɖe wo dzi. Kasia woakpɔ wo ɖa la, wodze nyẽ henɔ ʋeʋẽm kũu. Mose do dɔmedzoe ɖe wo ŋu vevie,
然而他们不听摩西的话，内中有留到早晨的，就生虫变臭了；摩西便向他们发怒。
21 eya ta azɔ la, wofɔa nuɖuɖu la ŋdi sia ŋdi, eye aƒe sia aƒe fɔa esi wòhiã la ko. Ne ŋdɔ ʋu, eye anyigba xɔ dzo la, abolo la lolõna, eye wòbuna.
他们每日早晨，按着各人的饭量收取，日头一发热，就消化了。
22 Le ŋkeke adelia dzi la, wofɔa agbɔsɔsɔ si wofɔna gbe sia gbe la ƒe teƒe eve. Wofɔa lita ene ɖe ame sia ame nu, ɖe lita eve teƒe. Kplɔlawo bia Mose be nu ka ta wòde se ma na yewo mahã.
到第六天，他们收了双倍的食物，每人两俄梅珥。会众的官长来告诉摩西；
23 Mose gblɔ na wo be, “Yehowa tɔ asi etsɔ dzi be wòanye dzudzɔgbe, wòanye ŋkeke kɔkɔe na Yehowa, eye wòle be míadzudzɔ tso míaƒe gbe sia gbe dɔwo wɔwɔ me, eya ta miɖa nu wòasɔ gbɔ abe ale si miedi ene egbe, eye midzra esi asusɔ la ɖo ŋu nake ɖe edzi.”
摩西对他们说：“耶和华这样说：‘明天是圣安息日，是向耶和华守的圣安息日。你们要烤的就烤了，要煮的就煮了，所剩下的都留到早晨。’”
24 Esi ŋu ke la, nuɖuɖu la nɔ nyuie: megadze nye o eye megaʋẽ hã o, abe ale si Mose gblɔe na wo ene.
他们就照摩西的吩咐留到早晨，也不臭，里头也没有虫子。
25 Mose gblɔ be, “Esiae nye miaƒe egbe ƒe nuɖuɖu, elabena egbee nye dzudzɔgbe na Yehowa, eye nuɖuɖu aɖeke maganɔ anyigba miafɔ egbe o.
摩西说：“你们今天吃这个吧！因为今天是向耶和华守的安息日；你们在田野必找不着了。
26 Mifɔ nuɖuɖu la ŋkeke ade, ŋkeke adrelia nye Dzudzɔgbe. Nuɖuɖu aɖeke manɔ anyigba miafɔ gbe ma gbe o.”
六天可以收取，第七天乃是安息日，那一天必没有了。”
27 Ke ame aɖewo ya gayi nuɖuɖu la fɔ ge, togbɔ be gbe ma gbee nye ŋkeke adrelia, ke nuɖuɖu aɖeke menɔ anyigba wofɔ o.
第七天，百姓中有人出去收，什么也找不着。
28 Yehowa bia Mose be, “Va se ɖe ɣe ka ɣie miagbe toɖoɖo nye sewo kple ɖoɖowo?
耶和华对摩西说：“你们不肯守我的诫命和律法，要到几时呢？
29 Miɖo ŋku edzi be, Yehowae na Dzudzɔgbe ŋkeke la mi; esia tae wòna ŋkeke eve ƒe abolo mi le ŋkeke adelia gbe. Ame sia ame nenɔ afi si wòle le ŋkeke adrelia gbe; ame aɖeke megado go o.”
你们看！耶和华既将安息日赐给你们，所以第六天他赐给你们两天的食物，第七天各人要住在自己的地方，不许什么人出去。”
30 Ale Israelviwo dzudzɔ wo ɖokuiwo le ŋkeke adrelia gbe.
于是百姓第七天安息了。
31 Israelviwo yɔa abolo la be, “mana.” Ele ɣie abe bliku ene, eye wòvivina abe akpɔnɔvivi si me wode anyitsii ene.
这食物，以色列家叫吗哪；样子像芫荽子，颜色是白的，滋味如同搀蜜的薄饼。
32 Mose gblɔ be, “Ale Yehowa de see nye esi, ‘Tsɔ mana lita ɖeka, dzrae ɖo hena dzidzime siwo ava dzɔ, ale be woate ŋu akpɔ abolo si mena mi mieɖu le gbedzi, esi mekplɔ mi do goe le Egipte.’”
摩西说：“耶和华所吩咐的是这样：‘要将一满俄梅珥吗哪留到世世代代，使后人可以看见我当日将你们领出埃及地，在旷野所给你们吃的食物。’”
33 Ale Mose gblɔ na Aron be, “Tsɔ ze aɖe, eye nàdzidze mana lita ɖeka akɔ ɖe eme. Ekema, nàtsɔe ɖo Yehowa ŋkume be woadzrae ɖo hena dzidzime siwo ava dzɔ.”
摩西对亚伦说：“你拿一个罐子，盛一满俄梅珥吗哪，存在耶和华面前，要留到世世代代。”
34 Aron wɔ esia abe ale si Yehowa bia tso Mose si ene. Emegbe la, Aron tsɔe da ɖe nubablaɖaka la ŋgɔ le agbadɔ la me be wòanɔ dedie le afi ma.
耶和华怎么吩咐摩西，亚伦就怎么行，把吗哪放在法柜前存留。
35 Ale Israelviwo ɖu “mana” ƒe blaene va se ɖe esime woɖo Kanaanyigba ƒe liƒo dzi, afi si agblemenukuwo nɔ woaɖu.
以色列人吃吗哪共四十年，直到进了有人居住之地，就是迦南的境界。（
36 (Dzidzenu si wotsɔna dzidzea mana la anɔ abe lita eve ene.)
俄梅珥就是伊法十分之一。）
