Ester 9
1 Le ɣleti wuievelia alo Ada ƒe ŋkeke wuietɔ̃lia dzi la, wowɔ ɖe se si fia la de la dzi. Le ŋkeke sia dzi la, Yudatɔwo ƒe futɔwo kpɔ mɔ be yewoaɖu wo dzi, gake azɔ la, nuwo trɔ bubui, eye Yudatɔwo ƒe alɔ yi dzi ɖe ame siwo lé fu wo la ŋu.
十二月，「阿達爾」月十三日，是該執行君令和上諭的那一天，也是猶太人的敵人原想殲滅猶太人的日期，卻變成了猶太人制服敵人的日子。
2 Yudatɔwo ƒo ƒu ɖe du vovovo siwo me wonɔ la me le nuto siwo katã nɔ Fia Ahasuerus ƒe dziɖuɖu te la me be woawɔ avu kple ame siwo katã nɔ woƒe gbegblẽ dim. Ame aɖeke mete ŋu nɔ te ɖe wo nu o, elabena ame siwo tso gbegbɔgblɔ bubuwo me la nɔ vɔvɔ̃m na wo.
住在薛西斯王各省各城的猶太人，都聚集起來，動手攻打那些想謀害他們的人，但沒有一個人能敵擋他們，因為所有人民都害怕他們。
3 Bubume siwo katã nɔ nutoawo me, dumegãwo, mɔmefiawo kple fia la ƒe dɔnunɔlawo kpe ɖe Yudatɔwo ŋu, elabena Mordekai ƒe ŋɔdzi lé wo katã.
各省的首長，御史大臣和省長，以及為君王服務的人，都擁護猶太人，因為害怕摩爾德開。
4 Mordekai nye ame ŋkuta aɖe le fiasã la me, eƒe ŋkɔ ɖi de fiaɖuƒe la ƒe akpa sia akpa, eye eƒe ŋusẽ ganɔ dzi dem ɖe edzi ɣe sia ɣi.
的確，摩爾德開在王宮裏已掌大權，聲譽傳遍各省，而摩爾德開的權力越來越大。
5 Yudatɔwo ƒo woƒe futɔwo katã ƒu anyi, eye wowu wo kple yi hetsrɔ̃ wo. Ale wowɔ nu si dze wo ŋu la na woƒe futɔwo.
這樣猶太人就用刀屠殺，消滅了一切敵人，任意對待了仇恨他們的人；
6 Le Susa mɔ gã la me la, Yudatɔwo wu, eye wotsrɔ̃ ŋutsu alafa atɔ̃.
只在穌撒禁城，猶太人就殺死了五百人，
7 Wowu Parsandata, Dalfon, Aspata,
也殺了帕商大達、達耳豐、阿斯帕達、
8 Porata, Adalia, Aridata,
頗辣達、阿黎大達、
9 Parmasta, Arisai, Aridai kple Vaizata,
帕瑪市達、阿黎賽、阿黎待與耶匝達，
10 ame siwo nye Hamedata ƒe viwo, Haman, Yudatɔwo ƒe futɔ la ƒe viŋutsu ewoawo, gake womeha woƒe afunyinu aɖeke o.
即哈曼大達的兒子，猶太人的仇人哈曼的十個兒子，但沒有下手搶奪財物。
11 Gbe ma gbe fiẽ la, wogblɔ ame siwo wowu le Susa mɔ gã la me ƒe xexlẽme na Fia Ahasuerus.
當天，君王就知道了在穌撒禁城內殺死的人數。
12 Fia la gblɔ na Fianyɔnu Ester be, “Yudatɔwo wu ame alafa atɔ̃ sɔŋ le Susa mɔ gã la me, ame siwo dome Haman ƒe viŋutsu ewoawo hã le. Ne miewɔ alea le afi sia la, mekpɔ nu si miewɔ le nye fiaɖuƒe la ƒe akpa bubuawo ɖa! Ke azɔ la, nu bubu ka dim nègale? Mawɔe na wò, gblɔe nam ko, ekema mawɔe.”
對艾斯德爾后說：「在穌撒禁城內，猶太人已殺死了五百人和哈曼的十個兒子，在帝國其他各省內，他們更將做出何事﹖如今你還請求什麼，我必賜給你；你還要求什麼，我都必履行。」
13 Ale Ester gblɔ be, “Ne edze ŋuwò la, ekema nàɖe mɔ be Yudatɔ siwo le Susa le afii la, nagawɔ nu si wowɔ egbe la etsɔ hã, eye nàna woatsi Haman ƒe viŋutsuwo ƒe kukuawo ɖe kadeveti la ŋu.”
艾斯德爾答說：「如蒙大王賜恩，請恩准住在穌撒的猶太人，明天也照今天的法律行事，把哈曼的十個兒子懸在刑架上。」
14 Fia la lɔ̃, woɖe gbeƒã se si ɖe mɔ le nu sia ŋu la le Susa. Ale wotsi Haman ƒe viŋutsu ewoawo ƒe kukuawo ɖe kadeveti la ŋu.
王就下令照辦。於是在穌撒發出了一道諭旨，要把哈曼的十個兒子懸在刑架上。
15 Yudatɔ siwo nɔ Susa la ƒo ƒu le ɣleti wuievelia alo Ada ƒe ŋkeke wuienea gbe, eye wogawu ame alafa etɔ̃. Ke womeha ame kukuawo ƒe nuwo o.
在「阿達爾」月十四日那一天，住在穌撒的猶太人又集合起來，在那裏擊殺了三百人，但沒有下手搶奪財物。
16 Le ɣeyiɣi sia me la, Yudatɔ siwo nɔ fiaɖuƒe la ƒe akpa bubuawo la ƒo ƒu, eye wotsrɔ̃ woƒe futɔwo katã. Wowu woƒe futɔ akpe blaadre-vɔ-atɔ̃, gake womeha woƒe nuwo o.
住在君王各省的他猶太人，也聚集起來保衛自己，擺脫敵人的侵害，把他們的七萬五千仇人殺死，但沒有下手搶奪財物。
17 Wowɔ nu sia le nutoawo me le ɣleti wuievelia alo Ada ƒe ŋkeke wuietɔ̃lia dzi. Le ŋkeke wuienea gbe la, wodzudzɔ wo ɖokuiwo, eye wowɔe wònye nuɖuɖu kple nunono kpakple dzidzɔkpɔgbe.
這是「阿達爾」月十三日的事；十四日那天，他們安息，舉行慶功的歡宴。
18 Ke Yudatɔ siwo nɔ Susa la ƒo ƒu le ɣleti la ƒe ŋkeke wuietɔ̃a kple wuienea gbe, eye wodzudzɔ wo ɖokuiwo le ŋkeke wuiatɔ̃a gbe hewɔe wònye nuɖuɖu kple nunono kpakple dzidzɔkpɔgbe.
住在穌撒的猶太人，因為在十三十四日聚集復仇，便於十五日安息，舉行慶功的歡宴。
19 Esia tae Yudatɔ siwo le kɔƒewo me la, ɖoa ŋku Ada alo ɣleti wuievelia ƒe ŋkeke wuienelia dzi heɖunɛ le dzidzɔkpɔkpɔ kple nuɖuɖu kple nunono me. Wonaa nunana wo nɔewo hã le ŋkeke ma dzi.
從此以後，那些住在村莊的猶太鄉民，奉「阿達爾」月十四日為慶日，歡宴慶祝，互送禮物；但居住在城市的猶太人卻以「阿達爾」月十五日為慶日，互送禮物。
20 Mordekai ŋlɔ nu tso nya siawo katã ŋuti, eye wòɖo agbalẽ la ɖe Yudatɔwo le kpuiƒe kple didiƒe siaa le Fia Ahasuerus ƒe fiaɖuƒe la me.
摩爾德開於是將這些事記錄下來，並向薛西斯王各省遠近的猶太人頒發文書，
21 Edo ŋusẽ wo be woaɖu ŋkekenyui sia ƒe sia ƒe le ɣleti wuievelia, Ada ƒe ŋkeke wuienelia kple wuiatɔ̃lia dzi.
通告他們應每年慶祝「阿達爾」月十四十五兩天，
22 Woaɖu ŋkeke la abe ŋkeke si dzi woɖe Yudatɔwo tso woƒe futɔwo ƒe asi me ene, woagaɖui abe ɣleti si me woƒe vevesese trɔ zu dzidzɔkpɔkpɔ, eye woƒe konyifagbe zu aseyetsogbe la ene. Eŋlɔ na wo be woaɖu ŋkekeawo abe nuɖugbe, nunogbe kple dzidzɔkpɔgbe ene, woana nuɖuɖu wo nɔewo, eye woana nu ame dahewo hã.
因為這兩是猶太人徹底擺脫仇敵的日子，而這一月為他們是化憂為喜，化凶為吉的一月，因此該以歡宴慶祝這兩天，互贈禮物，救濟窮困。
23 Ale Yudatɔwo lɔ̃ heɖua ŋkeke la abe ale si wodze egɔmee ene ɖe nu si Mordekai ŋlɔ na wo la nu.
猶太人便把已開始舉行的和摩爾德開給他們規定的事，奉為永遠當守的盛典。
24 Hamedata ƒe vi, Haman, Agagitɔ, Yudatɔwo ƒe futɔ, ɖo nugbe ɖe Yudatɔwo ŋu be yeatsrɔ̃ wo, eye woka nu kple pur be yeagblẽ wo dome, atsrɔ̃ wo,
原來阿加格人哈默大達的兒子哈曼，那全猶太人的仇人曾蓄意加害猶太人，要將他們滅絕，就抽出「普爾」即籤，來擇定剷除殲滅他們的日子。
25 gake esi nugbeɖoɖo la dze go to Ester dzi na fia la, ena woŋlɔ agbalẽ, ɖe gbe be nu vɔ̃ɖi si Haman ɖo ɖe Yudatɔwo ŋu la, neva eya ŋutɔ ƒe ta dzi, eye be eya kple viawo la, woade ka ve na wo,
但是君王一洞悉此事，便下諭令說：「哈曼加害猶太人想出來的陰謀，應加在他自己頭上! 」就判處他和他的兒子們懸在刑架上。
26 eya ta wona ŋkɔ ŋkekenyui sia be Purim, elabena woyɔa nukaka le Persiagbe me be pur. Le nu sia nu si woŋlɔ ɖe agbalẽ sia me kple nu si wokpɔ kple nu si va dzɔ ɖe wo dzi ta la,
從此，人就援用「普爾」一名，稱這兩天為「普凌節。」依照這文書記載的，和他們有關此事親身看見及經歷的一切，
27 Yudatɔ siwo katã nɔ fiaɖuƒe la me la lɔ̃ ɖe edzi be yewoadze kɔnu sia wɔwɔ gɔme, eye yewoatsɔe ade asi na yewoƒe dzidzimeviwo kple ame siwo katã azu Yudatɔwo. Woɖo be yewomagbe ŋkekenyui sia ɖuɖu le ŋkeke eve siawo dzi le ɣeyiɣi ɖoɖo la dzi ƒe sia ƒe o.
猶太人便給自己，給自己的子孫，給一切加入他們集會的人，規定了「每年該照規定依時慶祝這兩天」為不可更改的法律；
28 Woɖo be wòanye nu si woawɔ ƒe sia ƒe, tso dzidzime yi dzidzime, woaɖui le ƒome ɖe sia ɖe me, le kɔƒewo kple du gãwo siaa me le fiaɖuƒe la me, ale be ŋkuɖoɖo nya si dzɔ dzi la mabu le Yudatɔwo dome alo le woƒe dzidzimeviwo dome o.
世世代代，家家戶戶，各省各城，應紀念和慶祝這兩天；猶太人決不可廢除這兩天的「普凌節，」他們的子孫也決不可忘掉這慶節。
29 Fianyɔnu Ester, Abihail ƒe vi hã ŋlɔ agbalẽ helɔ̃ ɖe agbalẽ si Mordekai ŋlɔ tso Purim ŋuti la dzi.
阿彼海耳的女兒艾斯德爾后與猶太人摩爾德開，又以全權再度寫了一道核准「普凌節」的文書。
30 Kpe ɖe esia ŋu la, wogaŋlɔ agbalẽ na Yudatɔwo katã, eye woɖoe ɖe nuto alafa ɖeka kple blaeve-vɔ-adreawo katã me le Fia Ahasuerus ƒe fiaɖuƒe la me, hedi nyui kple ŋutifafa na ame sia ame.
然後把此文書分發給所有住在薛西斯帝國一百二十七省內的猶太人，以平如誠懇的言詞，
31 Wodi tomefafa kple dedinɔnɔ na wo, eye woɖo na wo kple woƒe dzidzimeviwo be woaɖu Purim ŋkekenyui la le eɖuɣi tututu abe ale si wowɔa se siwo ku ɖe nutsitsidɔ kple konyifaɣiwo ŋu la dzi ene. Mordekai kple Fianyɔnu Ester siaae de se sia.
勸他們遵照猶太人摩爾德開對這「普凌節」所規定的，依時舉行。至於禁食和哀歌的吟詠等禮，則可依照他們自己及自己的後代所規定的去行。
32 Ale Ester ƒe sedede ɖo kpe ŋkeke sia dzi, eye woŋlɔe ɖe nyadzɔdzɔgbalẽ la me.
從此，艾斯德爾的命令，便成了「普凌節」的規定，並記載於史冊。
