Nyagblɔla 10
1 Nudzodzoe kukuwo ana amiʋeʋĩ si ʋẽna lĩlĩlĩ la ƒe atukpa blibo ɖeka gɔ̃ hã naʋẽ kũu! Ɛ̃, vodada sue aɖe ate ŋu agblẽ nunya geɖe kple bubu gã me.
一個死蒼蠅能敗壞一碗製香膏者的香膏；一點愚昧也能敗壞智慧和尊榮。
2 Nunyala ƒe dzi nana wòwɔa nyui ke bometsila ƒe dzi nana wòwɔa nu vɔ̃.
智慧人的心傾向右，愚人的心偏向左。
3 Àte ŋu adze si bometsila le ale si wòle zɔzɔm le ablɔ dzi la me!
愚人連在走路時，也是無知，並稱眾人皆糊塗。
4 Ne wò amegã do dɔmedzoe ɖe ŋuwò la, mègadzo le egbɔ o, elabena blewu tsia dɔmedzoe helĩhelĩ nu.
若當權者向你生氣，你不可離棄崗位，因為心平氣和能避免大錯。
5 Megade dzesi nu vɔ̃ɖi aɖe tso fiawo kple dziɖulawo ŋu esi melé ŋku ɖe nuwo ƒe yiyi me le xexea me ŋu.
我在太陽下見了一件不幸的事，似乎是出於掌權者的錯誤：
6 Mekpɔe be wona ŋusẽ gã bometsilawo hetsɔ wo ɖo amewo nu eye wometsɔ bubuteƒe na kesinɔtɔwo abe ale si dze ene o.
愚人佔居高位，貴人屈居下位。
7 Gawu la, mekpɔ subɔlawo wonɔ sɔ dom le esime fiaviŋutsuwo nɔ afɔ zɔm abe subɔlawo ene!
我看見僕人騎馬，而王侯反像僕人一樣步行。
8 Ame si ɖea vudo la, eyae gena ɖe eme. Ame si gbãa gli toa eme la, eyae da ɖuna.
挖掘陷阱的必自陷其中，拆毀牆壁的必被蛇咬傷；
9 Ame si gbãa kpe la, eyae kpe wɔa nuvevii! Ame si dzea nake la, eyae fia sina!
開鑿石頭的必為石壓傷，砍伐樹木的必遭遇危險。
10 Ame si le fia maɖamaɖa ŋu dɔ wɔm la, wɔa eƒe ŋusẽ geɖe ŋu dɔ. Dze nunya eye nànyre fia la nyuie.
鐵器鈍了，如不將刃磨快，必費許多氣力；成功是智慧的效能。
11 Ne da ɖu ame hafi wosa gbe de daa la, ekema gbesala mewɔ dɔ nyui aɖeke o.
行法術之前，就已被蛇咬傷，法術於行法術的人，就沒有好處。
12 Nya si tso nunyala ƒe nu me nyea amenuvenya, ke bometsila ƒe nuyiwo gblẽa nu le eya ŋutɔ ŋu.
智者口中的語言，為人有益；愚人的口舌卻自招滅亡：
13 Eƒe nyawo ƒe gɔmedzedze nyea numanyamanya eye eƒe nyawo ƒe nuwuwu nyea tsukuku vɔ̃ɖi.
他口中的語言，開始是愚昧，最後卻是殘忍的狂語。
14 Bometsila nyaa nu sia nu tso etsɔ si gbɔna la ŋu eye wòƒoa nu tso nu si wònya la ŋu tsitotsito! Ke ame ka tututu ate ŋu anya nu si le dzɔdzɔ ge?
愚人只知多言：「將來的事怎樣，人不知道，人身後的事，有誰來告訴他﹖」
15 Dɔ sue aɖe ko wɔwɔ nana ɖeɖi tea eŋu ale gbegbe be ŋusẽ meganɔa eŋu hena dua me yiyi o.
愚人以勞碌為煩惱，因為連怎樣進城，他也不知道。
16 Babaa na dukɔ si ƒe fia nye ɖevi eye eƒe kplɔlawo mua aha ŋdi kanya gbe sia gbe.
邦國，你的君王若是一個幼童，你的長官若清晨宴飲，你就有禍了!
17 Woayra dukɔ si ƒe fia nye bubume, eƒe kplɔlawo wɔa dɔ sesĩe hafi ɖua nu eye wonoa nu bena woatsɔ ado ŋusẽ wo ɖokuiwo hena dɔ si le wo ŋgɔ la wɔwɔ.
邦國，你的君王若出身顯貴，你的長官若宴飲有時，只求養身，不為快樂，那你就有福了。
18 Kuviawɔwɔ nana xɔ ƒe daɖedziwo nyena ɖe eme, eye alɔgblɔlɔwɔwɔ nana xɔ ɖuɖuna.
屋頂坍塌，由於怠惰；房屋滴漏，由於手懶。
19 Nuɖuɖu hea nukoko vanɛ, wain hea dzidzɔ vanɛ, eye gae dia nu sia nu kpɔna.
設宴是為歡樂，酒可使生活愉快；錢能應付一切。
20 Mègado ɖiŋu na fia la le wò susu me ke gɔ̃ hã o; mègaƒo fi de kesinɔtɔ le wò xɔ gã me ke gɔ̃ hã o, elabena xevi sue aɖe agblɔ nu si nègblɔ tso wo ŋu la na wo.
在床塌上，不要詛咒君王；在臥室內，不要咒罵長官，因為空中的飛鳥能傳音，有翅翼的能傳話。
