Dɔwɔwɔwo 16
1 Teƒe gbãtɔ si Paulo kple Sila de lae nye Derbe. Emegbe la, woyi Listra. Le afi sia la, wodo go nusrɔ̃la aɖe si ŋkɔe nye Timoteo, ame si dada nye Yudatɔ kple xɔsetɔ, ke fofoa nye Grikitɔ.
保罗先去了特庇，然后又到了路司得。在那里有一位名叫提摩太的信徒，其母亲是犹太基督徒，父亲则是一名希腊人。
2 Timoteo nye ɖekakpui aɖe si ƒe dɔwɔwɔ dze kristotɔ siwo le Listra kple Ikonio la ŋu ŋutɔ.
提摩太在路司得和以哥念的兄弟中名声很好，
3 Le esia ta la, Paulo bia tso esi be wòadze yewo yome le yewoƒe mɔzɔzɔ la me. Hafi woadze mɔ la, Paulo tso aʋa na Timoteo be wòaganye nuɖianu na Yudatɔ siwo le nuto la me o, elabena ele nyanya me na ame sia ame be Helatɔe nye Timoteo fofo.
保罗希望带上他一同旅行，但由于当地的犹太人都知道他父亲是希腊人，所以他给他行了割礼。
4 Azɔ woyi woƒe mɔzɔzɔ dzi henɔ tsatsam le duwo me. Afi sia afi si woɖo la, wogblɔa nya siwo dzi apostolowo kple hamemegãwo ɖo kpee le Yerusalem la na wo be woalé wo me ɖe asi.
他们随后便一起去往其他城市，向其他信徒们讲述耶路撒冷使徒和长老所定下的规矩。
5 Esia na be hameawo tsi ɖe edzi le xɔse me, eye woƒe xexlẽme hã dzi ɖe edzi.
众教会更坚定地相信主，信徒的数量与日俱增。
6 Tso afi ma la, woyi Frigia kple Galatia nuto me, elabena Gbɔgbɔ Kɔkɔe la meɖe mɔ na wo be woayi Asianyigba dzi le ɣeyiɣi sia me o.
由于圣灵阻止他们在亚西亚传道，于是他们就走遍了弗吕家和加拉太地区。
7 Woto Misia liƒo dzi heyina Bitinia lɔƒo. Ke Yesu ƒe gbɔgbɔ gaxe mɔ na wo, eya ta womete ŋu yi Bitinia o,
来到每西亚边境时，他们打算去庇推尼，但耶稣的圣灵不允许他们进入这座城市。
8 ke boŋ woto Misia nuto me heyi Troa.
于是他们经由每西亚来到特罗亚。
9 Le gbe ma gbe ƒe zã me la, Paulo kpɔ ŋutega aɖe. Ekpɔ ame aɖe si tsi tsitre ɖe Makedonia le Helanyigba dzi nɔ kuku ɖem nɛ be, “Tso ƒu la nàva mía gbɔ le Makedonia afi sia, ne nàva kpe ɖe mía ŋu.”
保罗在夜里看到了一番异象，一名马其顿人站着恳求他说：“请到马其顿来帮帮我们！”
10 Enumake míeɖoe be míayi Makedonia, elabena edze na mí kɔtɛe be Mawu le mía ɖom ɖe afi ma be míaɖagblɔ nyanyui la.
保罗见此异象后，我们认为上帝在召唤我们去那里传播福音，于是立刻安排了去往马其顿的行程。
11 Míeɖo tɔdziʋu le Troa va Samotrake, eye le ŋkeke evea gbe la, míeva ɖo Neapoli.
我们从特罗亚乘船直接去了撒摩特拉，第二天又赶往尼亚波利，
12 Mlɔeba la, míeva ɖo Filipi si nye Romatɔwo ƒe du aɖe si le Makedonianyigba ƒe liƒo dzi tututu. Míenɔ afi ma ŋkeke geɖewo.
从那里去了腓立比，这也是马其顿最重要的城市，同时也是罗马的殖民地，然后在城里住了几天。
13 Le Dzudzɔgbe dzi la, míeyi tɔsisi aɖe si didi tso dua gbɔ vie la to, afi si míese be ame aɖewo ƒoa ƒu ɖo doa gbe ɖa le, eye gbe ma gbe la, míegblɔ mawunya na nyɔnu siwo va teƒea.
安息日那天，由于考虑到人们会到河边祈祷，所以我们出了城去往河边，然后坐下，与聚集在那里的妇女交流。
14 Nyɔnu siawo dometɔ ɖekae nye Lidia, si nye avɔdzrala aɖe tso Tiatira. Enye mawuvɔ̃la xoxo, eye esi Paulo nɔ nu ƒom la, Mawu ʋu eƒe dzi, eye wòxɔ nya siwo katã Paulo gblɔ la dzi se.
其中一位妇女名叫吕底亚，在推雅推拉城众售卖紫色布料，敬仰主的她专心聆听我们的话语。主开启她的心灵，让她留心保罗的言语，接受了他对她的教诲。
15 Esia ta míede mawutsi ta na eya kple eƒe aƒemetɔwo katã, eye emegbe la, ekpe mí be míava dze yeƒe aƒe me. Lidia gblɔ na mí be, “Ne miexɔe se tututu be menye Aƒetɔ la dzixɔsela vavã la, ekema miva dze gbɔnye.” Eƒoe ɖe mía nu ʋuu va se ɖe esime míelɔ̃ ɖadze egbɔ.
她和家人受洗之后，就恳请我们：“你们如果认为我是对主一心一意，就请到我家来住吧。”她坚持邀请我们，直到我们答应了这个请求。
16 Gbe ɖeka la, esi míenɔ mɔ dzi yina gbedoɖaƒe le tɔa to la, míedo go dɔlanyɔnuvi aɖe si me gbɔgbɔ vɔ̃ nɔ, eye wòtea ŋu kaa nu na amewo, eye to esia me wòwɔa ga geɖe ŋutɔ na eƒe aƒetɔ, elabena kluvi wònye.
有一天，我们正在去往祈祷的场所，路上遇到一名被恶灵附体的婢女。她因为擅长占卜，为她的主人们赚取丰厚收入。
17 Ɖetugbi sia nɔ Paulo kple mía yome nɔ ɣli dom be, “Ame siawo la, Mawu Dziƒoʋĩtɔ la ƒe dɔlawo wonye, eye ɖe wova be yewoafia ale si miawɔ be miakpɔ ɖeɖe la mi.”
这婢女跟在我们身边，大声喊：“这些人是至高上帝的仆人，向你们宣讲如何获得救赎。”
18 Ɖetugbi la wɔ nu sia ŋkeke geɖe, ke gbe ɖeka la, eva glo Paulo, ale wòtrɔ ɖe ɖetugbi la ŋu heblu ɖe gbɔgbɔ vɔ̃ si le eme la ta be, “Mele gbe ɖem na wò le Yesu Kristo ƒe ŋkɔ me be nàdo go le ɖetugbi sia me fifi laa!” Gbɔgbɔ vɔ̃ la do go le eme enumake.
她一连几天都这样做，保罗感到不胜其烦，于是转身对那恶鬼说：“以耶稣基督之名，命令你从她身上出来！”那恶鬼就离开了她的身体。
19 Nuwɔna sia do dziku na ɖetugbi sia ƒe aƒetɔwo, elabena wobu woƒe gakpɔmɔnu. Le esia ta la, wona wolé Paulo kple Silas hekplɔ wo yi dumegãwo ƒe ŋkume le dutoƒo.
但她的主人们看见自己的财路断了，就拉着保罗和西拉去见集市上的长官，
20 Wotso wo nu le ʋɔnudrɔ̃lawo ŋkume be, “Yudatɔ siawo va le to gblẽm na amewo le dua me
他们将两人带到裁判官面前，说：“这些犹太人人正在扰乱我们的城市。
21 be woawɔ nu siwo tsi tsitre ɖe Romatɔwo ƒe sewo ŋu.”
对于我们罗马人而言，接受或践行他们所鼓吹的事情，是不合法的。”
22 Kasia, ameha gã aɖe va ƒo ƒu tsi tsitre ɖe wo ŋu. Ʋɔnudrɔ̃lawo na be wodze woƒe awuwo, eye woɖe gbe be woaƒo wo kple ati.
民众纷纷攻击他们，裁判官剥去他们的衣服，下令对他们施以棍刑。
23 Esi woƒo wo wòte wo ŋu nyuie la, wotsɔ wo de gaxɔ me, eye wogblɔ na gaxɔdzikpɔla vevie be wòakpɔ wo dzi nyuie.
用棍子打了他们以后，就把他们投入监牢，吩咐狱卒看住他们。
24 Le esia ta la, gaxɔdzikpɔla hã mefe kpli wo kura o. Etsɔ wo de gaxɔa ƒe gogloeaƒe ke, eye wòde ga afɔ na wo sesĩe.
狱卒遵命把他们押入内部的牢房，将他们的两脚拴在木柱上。
25 Le zã bliboa me la, Paulo kple Silas wonɔ gbe dom ɖa, nɔ ha dzim, nɔ Mawu kafum. Gaxɔmenɔla bubuawo hã nɔ woƒe hawo sem.
大约午夜时分，保罗和西拉向上帝祈祷并唱起颂歌，引来其他囚犯们侧耳听着。
26 Le zã ga wuieve me lɔƒo la, anyigba ʋuʋu sesĩe, eye gaxɔ blibo la ƒe gɔmeɖokpewo ʋuʋu kpekpekpe, ʋɔtruawo katã ʋu le wo ɖokuiwo si, eye ga si wode gaxɔmenɔla ɖe sia ɖe la ɖe ɖa.
忽然发生了大地震，震撼了监牢的地基，所有的牢房门立刻打开，囚犯身上的锁链也脱落了。
27 Esi gaxɔdzikpɔla nyɔ tso alɔ̃ me, eye wòkpɔ be ʋɔtruawo katã nɔ ʋuʋu ɖi la, vɔvɔ̃ ɖoe, elabena ebu be gamenɔlawo katã si dzo. Le esia ta la, eɖe eƒe yi le aku me be yeawu ye ɖokui.
狱卒醒来后发现牢门全开，以为囚犯都已逃脱了，便拔出刀来想要自刎。
28 Ke Paulo do ɣli gblɔ nɛ be, “Nɔvi, mègawɔ nu vevi ɖokuiwò o; mí katã míele afi sia.”
保罗大喊：“别伤害自己，我们都在这里！”
29 Enumake gaxɔdzikpɔla la bia akaɖi; eƒu du yi ɖe eme, eye wòdze klo ɖe Paulo kple Silas ƒe afɔ nu le dzodzom nyanyanya.
狱卒叫人拿来灯，然后冲了进去。看到保罗和西拉，便全身颤抖着俯伏在他们面前。
30 Ekplɔ wo do goe hebia be, “Aƒetɔwo, nu kae le nam be mawɔ be makpɔ ɖeɖe?”
随后他便护送二人出了监牢，问到：“先生们，我该怎样做才能得救？”
31 Woɖo eŋu nɛ be, “Xɔ Aƒetɔ Yesu dzi se, ekema wò kple wò aƒe blibo la miakpɔ xɔxɔ.”
他们说：“相信主耶稣，你和全家人就会获得救赎。”
32 Wogblɔ Aƒetɔ la ƒe nya na eya kple eƒe aƒemetɔwo katã.
然后，他们就开始向他和全家人宣讲主之道。
33 Le zã ma ke me la, gaxɔdzikpɔla klɔ woƒe abiwo na wo, eye enumake wode mawutsi ta na eya kple eƒe aƒe blibo la.
尽管当时已是深夜，狱卒还是为使徒清洗伤口，然后和家人一起受了洗。
34 Ena nu wo woɖu, eye aƒea me tɔwo katã yɔ fũu kple dzidzɔ, elabena wotrɔ zu Mawu dzi xɔselawo.
他将使徒们带回家中，为其准备饭菜，他和全家因相信上帝而获得极大的喜悦。
35 Le ŋdi me la, ʋɔnudrɔ̃lawo ɖo kpovitɔwo ɖe gaxɔdzikpɔla la kple gbeɖeɖe sia be, “Ɖe asi le ŋutsu mawo ŋu ne woadzo.”
第二天清晨，裁判官派法警来找狱卒，说：“放了那些人。”
36 Gaxɔdzikpɔla la gblɔ nya la na Paulo be, “Ʋɔnudrɔ̃lawo ɖo gbe ɖa be woaɖe asi le wò kple Sila ŋuti, eya ta miate ŋu adzo azɔ. Miyi le ŋutifafa me.”
狱卒对保罗说：“裁判官派人来释放你们，现在你们可以平安地离开了。”
37 Ke Paulo gblɔ na kpovitɔwo be, “Woƒo mí le dutoƒo ʋɔnumadrɔmadrɔ̃e togbɔ be míenye Romatɔwo hã; wode mí gaxɔ me, ke azɔ la, woaɖe mí ado goe le adzamea? Gbeɖe! Ɖeko woawo ŋutɔ nava hafi woakplɔ mí adoe.”
但保罗对他们说：“我们是罗马人，但他们在没有审判的情况下就公开殴打我们，将我们投入监牢，现在又想让我们悄悄地走？不行！他们应当亲自来释放我们！”
38 Kpovitɔ siwo wodɔ ɖo ɖe gaxɔdzikpɔla gbɔ la trɔ va gblɔ Paulo ƒe nya la na ʋɔnudrɔ̃lawo, eye vɔvɔ̃ ɖo wo ŋutɔ esi wose be Paulo kple Sila nye Romatɔwo ta.
法警回去报告，裁判官听说保罗和西拉是罗马人，感到很害怕，
39 Dumegãwo ɖe abla va wo gbɔ le gaxɔ la me, eye woɖe kuku na wo be woado go adzo le dua me.
于是跑来向他们道歉，亲自护送他们出了监牢，恳请他们离开这座城。
40 Wodo go le gaxɔ la me. Ale Paulo kple Sila trɔ yi Lidia ƒe aƒe me, eye xɔsetɔwo va ƒo ƒu ɖe wo ŋu, eye wogagblɔ nyanyui la na wo hafi dzo le dua me.
两人离开监牢后去了吕底亚的家，在那里见到了其他信徒，鼓舞他们一番后便离开了。
