Kronika 2 9
1 Esi Seba fianyɔnu se ale si Fia Solomo ƒe ŋkɔ ɖi hoo la, eva Yerusalem be yeadoe akpɔ kple biabia sesẽwo. Ekplɔ eŋume kple subɔla geɖewo ɖe asi eye wòtsɔ atike ʋeʋĩwo, sika kple kpe xɔasiwo ɖe kposɔ geɖewo dzi vɛ fũu eye wòƒo nu kple fia la tso nu siwo katã nɔ eƒe susu me la ŋuti.
示巴女王聽見所羅門的名聲，就來到耶路撒冷，要用難解的話試問所羅門；跟隨她的人甚多，又有駱駝馱着香料、寶石，和許多金子。她來見了所羅門，就把心裏所有的對所羅門都說出來。
2 Fia Solomo te ŋu ɖo eƒe biabiawo katã ŋu, naneke menɔ ɣaɣla ɖi o. Enya nu sia nu eye wòte ŋu ɖe nu sia nu me nɛ.
所羅門將她所問的都答上了，沒有一句不明白、不能答的。
3 Esi fianyɔnu la kpɔ ale si gbegbe Solomo nya nu, ale si eƒe fiasã la nyoe,
示巴女王見所羅門的智慧和他所建造的宮室、
4 nuɖuɖu nyui siwo woɖo kplɔ̃ dzi, subɔla geɖewo kple awu nyui siwo wodo, ahakulawo kple numevɔ geɖe siwo wòsana na Yehowa la, eƒe nu ku.
席上的珍饈美味、群臣分列而坐、僕人兩旁侍立，以及他們的衣服裝飾、酒政，和酒政的衣服裝飾，又見他上耶和華殿的臺階，就詫異得神不守舍，
5 Seba fianyɔnu la gblɔ na fia la be, “Nutsotso siwo katã mese le nye ŋutɔ nye dukɔ me tso wò dzidzedzekpɔkpɔwo kple wò nunya ŋu la nye nyateƒe.
對王說：「我在本國裏所聽見論到你的事和你的智慧實在是真的！
6 Nyemexɔe se o va se ɖe esime meva ɖo afi sia eye mekpɔe kple nye ŋutɔ nye ŋkuwo. Le nyateƒe me la, womegblɔ ale si wò nunya de ŋgɔe la ƒe afã gɔ̃ hã nam o. Ekɔ gbɔ nutsotso siwo mese la ŋu sasasa.
我先不信那些話，及至我來親眼見了，才知道你的大智慧；人所告訴我的，還不到一半；你的實跡越過我所聽見的名聲。
7 Wò amewo akpɔ dzidzɔ ŋutɔ, dzidzɔ ka gbegbe wò dɔnunɔla siwo tsia tsitre ɖe wò ŋkume ɣe sia ɣi eye wosea wò nunya la makpɔ o!
你的群臣、你的僕人常侍立在你面前聽你智慧的話是有福的。
8 Woakafu Yehowa, wò Mawu la ame si ŋu wò nu nyo eye wòtsɔ wò da ɖe eƒe fiazikpui dzi be nànye fia, anɔ Yehowa, wò Mawu la teƒe le lɔlɔ̃ si wò Mawu tsɔ na Israel kple eƒe didi be yealé wo ɖe asi ɖaa ta la, eɖo wò Fiae ɖe wo nu be nàdrɔ̃ ʋɔnu dzɔdzɔe eye nàhe dzɔdzɔenyenye vɛ.”
耶和華－你的上帝是應當稱頌的！他喜悅你，使你坐他的國位，為耶和華－你的上帝作王；因為你的上帝愛以色列人，要永遠堅立他們，所以立你作他們的王，使你秉公行義。」
9 Tete Seba fianyɔnu la tsɔ sika tɔn ene, atikeʋeʋĩ gbogbo aɖewo kple kpe xɔasiwo na fia la. Ame aɖeke metsɔ atikeʋeʋĩ aɖeke vɛ kpɔ nenema abe esiwo Seba fianyɔnu la tsɔ na Fia Solomo ene o.
於是示巴女王將一百二十他連得金子和寶石，與極多的香料送給所羅門王；她送給王的香料，以後再沒有這樣的。
10 Fia Hiram kple Solomo ƒe tɔdziʋukulawo tsɔ sika si tso Ofir kple papawuti kple kpe xɔasi geɖewo hã vɛ.
希蘭的僕人和所羅門的僕人從俄斐運了金子來，也運了檀香木和寶石來。
11 Fia Solomo tsɔ papawutiwo wɔ atrakpuiwo na gbedoxɔ la kple fiasã la kple kasaŋkuwo kple saŋkuwo na hadzilawo. Womekpɔ haƒonu nyui mawo tɔgbi kpɔ le Yudanyigba blibo la dzi o.
王用檀香木為耶和華殿和王宮做臺，又為歌唱的人做琴瑟；猶大地從來沒有見過這樣的。
12 Fia Solomo tsɔ nunana geɖewo na Seba fianyɔnu la eye woƒe home de esi fianyɔnu la nae nu hafi wògatsɔ nu sia nu si fianyɔnu la biae la nɛ. Azɔ la, fianyɔnu la kple eƒe amewo trɔ yi wo de.
所羅門王按示巴女王所帶來的，還她禮物，另外照她一切所要所求的，都送給她。於是女王和她臣僕轉回本國去了。
13 Sika si Solomo xɔna ƒe sia ƒe la dea tɔn blaeve vɔ atɔ̃,
所羅門每年所得的金子共有六百六十六他連得，
14 ga si asitsalawo tsɔna vɛ nɛ la mele eme o. Hekpe ɖe esia ŋu la, Arabia fiawo katã kple anyigba la dzi mɔmefiawo tsɔa sika kple klosalo vɛ na Solomo.
另外還有商人所進的金子，並且阿拉伯諸王與屬國的省長都帶金銀給所羅門。
15 Fia Solomo tsɔ sika wɔ akpoxɔnu gã alafa eve. Wotsɔ sika kilogram etɔ̃ kple afã wɔ wo dometɔ ɖe sia ɖe.
所羅門王用錘出來的金子打成擋牌二百面，每面用金子六百舍客勒；
16 Egatsɔ sika wɔ akpoxɔnu ɖagbitɔ alafa etɔ̃, ɖe sia ɖe ƒe kpekpeme nye kilo eve. Fia la tsɔ nu siawo da ɖe Lebanon ƒe Avexɔ me le eƒe fiasã la me.
又用錘出來的金子打成盾牌三百面，每面用金子三百舍客勒，都放在黎巴嫩林宮裏。
17 Fia la kpa fiazikpui gã aɖe. Etsɔ nyiɖu fa ɖe eme eye wòtsɔ sika nyuitɔ fa ɖe eŋu.
王用象牙製造一個大寶座，用精金包裹。
18 Etsɔ sika wɔ atrakpui ade kple afɔɖodzinu ɖeka kple abɔɖoƒewo ɖe fiazikpui la ŋu. Abɔɖoƒe nɔ zikpuia ƒe axa eveawo dzi eye wowɔ dzata si le tsitre la da ɖe abɔɖoƒe aveawo ƒe axadzi.
寶座有六層臺階，又有金腳凳，與寶座相連。寶座兩旁有扶手，靠近扶手有兩個獅子站立。
19 Dzata wuieve le atrakpuifɔflɔ adeawo ƒe axawo kple eve dzi. Fiazikpui aɖeke meganyo abe esia ene le fiaɖuƒe aɖeke me o.
六層臺階上有十二個獅子站立，每層有兩個：左邊一個，右邊一個；在列國中沒有這樣做的。
20 Wotsɔ sika wɔ kplu siwo katã me Fia Solomo noa nu le eye nenema ke wotsɔ sika nyuitɔ wɔ nuɖugba kple nuɖaze siwo katã nɔ Lebanon Ƒe Avexɔ la me. Womewɔ naneke kple klosalo o elabena le Solomo ƒe anyinɔɣi la, womebua klosalo be enye nu xɔasi o.
所羅門王一切的飲器都是金的，黎巴嫩林宮裏的一切器皿都是精金的。所羅門年間，銀子算不了甚麼。
21 Asitsatɔdziʋu geɖewo nɔ fia la si siwo yia asigbe le atsiaƒu dzi kple Hiram ƒe dɔlawo tɔwo. Wotrɔna gbɔna zi ɖeka le ƒe etɔ̃ me kple sika, klosalo, nyiɖu kple kese ƒomevi vovovowo kple xewo.
因為王的船隻與希蘭的僕人一同往他施去；他施船隻三年一次裝載金、銀、象牙、猿猴、孔雀回來。
22 Ale Fia Solomo de ŋgɔ wu anyigbadzifiawo katã le kesinɔnuwo kple nunya me.
所羅門王的財寶與智慧勝過天下的列王。
23 Fiawo tsoa dukɔ ɖe sia ɖe me vana Solomo gbɔ hena aɖaŋuxɔxɔ eye be woaɖo to nunya si Mawu tsɔ de eƒe dzi me.
普天下的王都求見所羅門，要聽上帝賜給他智慧的話。
24 Wo dometɔ ɖe sia ɖe tsɔa klosalo, sika kple awuwo, aʋawɔnuwo, atike ʋeʋĩwo, sɔwo kple tedzisɔwo vana nɛ ƒe sia ƒe.
他們各帶貢物，就是金器、銀器、衣服、軍械、香料、騾馬，每年有一定之例。
25 Hekpe ɖe esiawo ŋu la, sɔ akpe ene, siwo wowɔ nɔƒe na, kple tasiaɖamwo kpakple sɔdola akpe wuieve nɔ Solomon si le tasiaɖamduwo me kple Yerusalem hena fia la ŋu dzɔdzɔ.
所羅門有套車的馬四千棚，有馬兵一萬二千，安置在屯車的城邑和耶路撒冷，就是王那裏。
26 Solomo ɖu fia ɖe fia kple fiaɖuƒe ɖe sia ɖe dzi tso Frat tɔsisi la to yi Filistitɔwo ƒe anyigba dzi heyi keke Egipte ƒe liƒo dzi.
所羅門統管諸王，從大河到非利士地，直到埃及的邊界。
27 Ena klosalo bɔ ɖe Yerusalem abe ale si kpewo nɔa mɔ dzi ene eye wowɔa sedati ŋu dɔ abe ale si wowɔa gboti si bɔ fũu la ŋu dɔ ene.
王在耶路撒冷使銀子多如石頭，香柏木多如高原的桑樹。
28 Wotsɔa sɔwo tso Egipte kple dukɔ bubuwo me vɛ nɛ.
有人從埃及和各國為所羅門趕馬群來。
29 Woŋlɔ nu bubu siwo Fia Solomo wɔ la ɖe Nyagblɔɖila Natan ƒe ŋutinyawo kple Nyagblɔɖila Ahiya, Silotɔ la ƒe nyagblɔɖiwo kple nukpɔla, ldo ƒe nu siwo wòkpɔ tso Yeroboam, Nebat ƒe vi ŋu la me.
所羅門其餘的事，自始至終，不都寫在先知拿單的書上和示羅人亞希雅的預言書上，並先見易多論尼八兒子耶羅波安的默示書上嗎？
30 Ale Fia Solomo ɖu fia le Yerusalem ɖe Israel dukɔ blibo la dzi ƒe blaene.
所羅門在耶路撒冷作以色列眾人的王共四十年。
31 Esi wòku la, woɖii ɖe fofoa, David ƒe du la me eye via Rehoboam ɖu fia ɖe eteƒe.
所羅門與他列祖同睡，葬在他父大衛城裏。他兒子羅波安接續他作王。
