Kronika 2 24
1 Yoas xɔ ƒe adre esi wòzu fia eye wòɖu fia ƒe blaene le Yerusalem. Dadaa ŋkɔe nye Zibia tso Beerseba.
約阿施登基的時候年七歲，在耶路撒冷作王四十年。他母親名叫西比亞，是別是巴人。
2 Yoas wɔ nu si nyo le Yehowa ŋkume, le nunɔla Yehoiada ƒe agbemeŋkekewo katã me.
祭司耶何耶大在世的時候，約阿施行耶和華眼中看為正的事。
3 Yehoiada ɖe srɔ̃ eve nɛ, ame siwo dzi viŋutsuwo kple vinyɔnuwo nɛ.
耶何耶大為他娶了兩個妻，並且生兒養女。
4 Emegbe la, Yoas ɖo ta me be yeadzra gbedoxɔ la ɖo.
此後，約阿施有意重修耶和華的殿，
5 Eyɔ nunɔlawo kple Levitɔwo ƒo ƒu eye wògblɔ na wo be, “Miyi Yuda duwo katã me eye miadzɔ xɔtuga le Israelviwo si ale be míate ŋu adzra gbedoxɔ la ɖo. Mitso ɖe eŋu kaba! Migahe ɖe megbe o!” Ke Levitɔwo metso ɖe eŋu enumake o.
便召聚眾祭司和利未人，吩咐他們說：「你們要往猶大各城去，使以色列眾人捐納銀子，每年可以修理你們上帝的殿；你們要急速辦理這事。」只是利未人不急速辦理。
6 Ale fia la yɔ Yehoiada, nunɔlagã la eye wòbiae be, “Nu ka ta mèzi Levitɔwo dzi be woaɖaxɔ ga tso Yuda duwo me kple Yerusalem hena gbedoxɔ la dzadzraɖo o? Ele be míakpɔ egbɔ be wowɔ se si Mose, Yehowa ƒe dɔla, de la dzi ale be míate ŋu adzra gbedoxɔ la ɖo.”
王召了大祭司耶何耶大來，對他說：「從前耶和華的僕人摩西，為法櫃的帳幕與以色列會眾所定的捐項，你為何不叫利未人照這例從猶大和耶路撒冷帶來作殿的費用呢？」（
7 Azɔ la, nyɔnu vɔ̃ɖi ma, Atalia ƒe viŋutsuwo gbã ʋɔa ge ɖe Mawu ƒe gbedoxɔ la me eye wowɔ nu kɔkɔeawo gɔ̃ hã ŋu dɔ na Baalwo.
因為那惡婦亞她利雅的眾子曾拆毀上帝的殿，又用耶和華殿中分別為聖的物供奉巴力。）
8 Le fia la ƒe gbeɖeɖe nu la, wokpa tsitrenuɖaka aɖe da ɖe gota le Yehowa ƒe gbedoxɔ la ƒe agbo nu.
於是王下令，眾人做了一櫃，放在耶和華殿的門外，
9 Woɖe gbeƒã le Yuda kple Yerusalem be woatsɔ adzɔga si Mawu ƒe dɔla Mose bia tso Israel si le gbea dzi la vɛ na Yehowa.
又通告猶大和耶路撒冷的百姓，要將上帝僕人摩西在曠野所吩咐以色列人的捐項給耶和華送來。
10 Dɔnunɔlawo katã kple ameawo katã tsɔ woƒe nudzɔdzɔwo vɛ kple dzidzɔ eye woda wo ɖe nudzɔɖaka la me va se ɖe esime wòyɔ banaa.
眾首領和百姓都歡歡喜喜地將銀子送來，投入櫃中，直到捐完。
11 Nenye be Levitɔwo tsɔ gaɖaka la vɛ na fia la ƒe dɔdzikpɔlawo eye wokpɔ be ga geɖe le eme la, fiasãmegbalẽŋlɔla la kple nunɔlagã ƒe dɔdzikpɔla va trɔa ga la le aɖaka la me eye wotsɔa aɖaka ƒuƒlu la ɖadana ɖe enɔƒe. Wowɔa esia enuenu eye wokpɔ ga home gã aɖe.
利未人見銀子多了，就把櫃抬到王所派的司事面前；王的書記和大祭司的屬員來將櫃倒空，仍放在原處。日日都是這樣，積蓄的銀子甚多。
12 Fia la kple Yehoiada tsɔa ga la naa ŋutsu siwo wɔa dɔ siwo hiã le Yehowa ƒe gbedoxɔ la ŋu. Wotsɔa gliɖolawo kple atikpalawo be woaɖɔ Yehowa ƒe gbedoxɔ la ɖo. Nenema kee wotsɔa gayibɔ kple akɔbli dɔwɔlawo be woaɖɔ gbedoxɔ la ɖo.
王與耶何耶大將銀子交給耶和華殿裏辦事的人，他們就雇了石匠、木匠重修耶和華的殿，又雇了鐵匠、銅匠修理耶和華的殿。
13 Ŋutsu siwo nɔ dɔa nu la wɔ dɔ kple kutrikuku eye ɖɔɖɔɖodɔ la yi edzi nyuie le woƒe kpɔkplɔ te. Wogbugbɔ Mawu ƒe gbedoxɔ la tu, heglãe ɖe eƒe tata gbãtɔ nu.
工人操作，漸漸修成，將上帝殿修造得與從前一樣，而且甚是堅固。
14 Esi wowu dɔ la nu la, wotsɔ ga si susɔ la vɛ na fia la kple Yehoiada eye wotsɔe wɔ Yehowa ƒe gbedoxɔmenu siawoe: subɔsubɔnuwo, numevɔsanuwo kple agbawo kple klosalo kple sikanuwo. Zi ale si Yehoiada nɔ agbe la, numevɔsa yi edzi ɣe sia ɣi le Yehowa ƒe gbedoxɔ me.
工程完了，他們就把其餘的銀子拿到王與耶何耶大面前，用以製造耶和華殿供奉所用的器皿和調羹，並金銀的器皿。 耶何耶大在世的時候，眾人常在耶和華殿裏獻燔祭。
15 Yehoiada tsi ŋutɔ, exɔ ƒe alafa ɖeka blaetɔ̃ hafi ku.
耶何耶大年紀老邁，日子滿足而死。死的時候年一百三十歲，
16 Woɖii ɖe David ƒe Du la me ɖe fiawo dome elabena ewɔ nu nyui geɖewo na Israel kple Mawu kple gbedoxɔ la.
葬在大衛城列王的墳墓裏；因為他在以色列人中行善，又事奉上帝，修理上帝的殿。
17 Le Yehoiada ƒe ku megbe la, Israel kplɔlawo va de ta agu na fia la eye fia la ɖo to wo.
耶何耶大死後，猶大的眾首領來朝拜王；王就聽從他們。
18 Woɖe asi le Yehowa, wo fofowo ƒe Mawu, ƒe gbedoxɔ la ŋu eye wosubɔ aƒeliwo kple legbawo. Le woƒe nu vɔ̃ wɔwɔ ta la, Mawu ƒe dɔmedzoe bi ɖi Yuda kple Yerusalem ŋu.
他們離棄耶和華－他們列祖上帝的殿，去事奉亞舍拉和偶像；因他們這罪，就有忿怒臨到猶大和耶路撒冷。
19 Mawu ɖo nyagblɔɖilawo ɖa be woana ameawo natrɔ va ye gbɔ gake ameawo meɖo to wo o.
但上帝仍遣先知到他們那裏，引導他們歸向耶和華。這先知警戒他們，他們卻不肯聽。
20 Azɔ Mawu ƒe Gbɔgbɔ va dze Zekaria, Yehoiada ƒe vi, dzi. Eyɔ ameawo katã ƒo ƒu. Etsi tsitre ɖe kplɔ̃ aɖe dzi le ameawo ŋgɔ hegblɔ na wo be, “Mawu di be yeanya nu si na miele yeƒe sewo dzi wɔm o. Nu sia tae naneke megadzea edzi na mi o. Miegble Yehowa ɖi eya ta eya hã gble mi ɖi azɔ.”
那時，上帝的靈感動祭司耶何耶大的兒子撒迦利亞，他就站在上面對民說：「上帝如此說：你們為何干犯耶和華的誡命，以致不得亨通呢？因為你們離棄耶和華，所以他也離棄你們。」
21 Tete wobla ɖe eŋu eye woƒu kpee le Yehowa ƒe gbedoxɔ ƒe xɔxɔnu, le fia la ƒe sedede nu.
眾民同心謀害撒迦利亞，就照王的吩咐，在耶和華殿的院內用石頭打死他。
22 Fia Yoas meɖo ŋku dɔmenyo Zaxarya fofo, Yehoiada, wɔ nɛ la dzi o eye wòwu Via ŋutsu, Zaxarya, ame si gblɔ esi wòmlɔ anyi nɔ kukum be, “Yehowa, kpɔ nu si wowɔ la ɖa eye nàɖo eteƒe na wo.”
這樣，約阿施王不想念撒迦利亞的父親耶何耶大向自己所施的恩，殺了他的兒子。撒迦利亞臨死的時候說：「願耶和華鑒察伸冤！」
23 Le ɣleti aɖewo megbe la, Siria ƒe aʋakɔ va ɖu Yuda kple Yerusalem dzi eye wowu dukɔa kplɔlawo katã. Woha afunyinu geɖewo ɖo ɖe woƒe fia le Damasko.
滿了一年，亞蘭的軍兵上來攻擊約阿施，來到猶大和耶路撒冷，殺了民中的眾首領，將所掠的財貨送到大馬士革王那裏。
24 Yehowae na Siria ƒe aʋakɔ sue la ɖu Yuda ƒe aʋakɔ gã la dzi elabena Yudatɔwo gble Yehowa, wo fofowo ƒe Mawu la ɖi. Ale Mawu he to na Yoas.
亞蘭的軍兵雖來了一小隊，耶和華卻將大隊的軍兵交在他們手裏，是因猶大人離棄耶和華－他們列祖的上帝，所以藉亞蘭人懲罰約阿施。
25 Esi Siria ƒe aʋakɔ la dzo la, Yoas tsi aba dzi le abi gã si wòxɔ la ta. Yoas ŋutɔ ŋumewo ɖo ta me be yewoawui le esi wòwu nunɔla Yehoiada ƒe vi, Zaxarya ta. Ale wowui le eƒe aba dzi eye woɖii ɖe David Ƒe Du la me gake menye ɖe fiawo ɖiƒe o.
亞蘭人離開約阿施的時候，他患重病；臣僕背叛他，要報祭司耶何耶大兒子流血之仇，殺他在床上，葬他在大衛城，只是不葬在列王的墳墓裏。
26 Ame siwo wɔ babla ɖe eŋu la woe nye Zabad, ame si dadae nye Simeat, Amon ƒe viwo dometɔ ɖeka kple Yehozabad, Simirit, nyɔnu aɖe si tso Moab.
背叛他的是亞捫婦人示米押的兒子撒拔和摩押婦人示米利的兒子約薩拔。
27 Woŋlɔ nu tso Yoas ƒe viŋutsuwo, fiƒode siwo woli kɔe ɖe Yoas dzi kple ale si wogakɔ gbedoxɔ la ŋuti la ɖe Fiawo ƒe ŋutinyawo me. Esi Yoas ku la, via Amazia ɖu fia ɖe eteƒe.
至於他的眾子和他所受的警戒，並他重修上帝殿的事，都寫在列王的傳上。他兒子亞瑪謝接續他作王。
