Samuel 1 14
1 Gbe ɖeka la, Fiavi Yonatan gblɔ na ɖekakpui si nye eƒe adekplɔvi la be, “Na míato balime la ayi Filistitɔwo ƒe dzɔlawo gbɔ.” Ke megblɔe na fofoa be yeyina o.
有一日，掃羅的兒子約拿單對拿他兵器的少年人說：「我們不如過到那邊，到非利士人的防營那裏去。」但他沒有告訴父親。
2 Saul kple eƒe aʋawɔla alafa adeawo ƒo ƒu ɖe yevuboɖati la gbɔ le Migron.
掃羅在基比亞的儘邊，坐在米磯崙的石榴樹下，跟隨他的約有六百人。
3 Nunɔla Ahiya si do akɔtawui hã nɔ ameawo dome. Ahiya nye Ahitub, Ikabod nɔvi ƒe vi, eganye Finehas ƒe tɔgbuiyɔvi eye Finehas fofoe nye Eli, Yehowa ƒe nunɔla le Silo. Ke ame aɖeke menya be Yonatan yi o.
在那裏有亞希突的兒子亞希亞，穿着以弗得。（亞希突是以迦博的哥哥，非尼哈的兒子，以利的孫子。以利從前在示羅作耶和華的祭司。）約拿單去了，百姓卻不知道。
4 Hafi Yonatan naɖo Filistitɔwo ƒe dzɔlawo gbɔ la, ele nɛ be wòato mɔ xaxɛ aɖe si to agakpe eve dome la dzi. Woyɔa agakpe ɖeka be Bozez eye woyɔa evelia be Sene.
約拿單要從隘口過到非利士防營那裏去。這隘口兩邊各有一個山峰：一名播薛，一名西尼；
5 Agakpe anyiehetɔ nɔ Mikmas ŋgɔ eye dziehetɔ nɔ Geba ŋgɔ.
一峰向北，與密抹相對，一峰向南，與迦巴相對。
6 Yonatan gblɔ na eƒe adekplɔvi be, “Na míayi aʋamatsomatsoetɔ mawo gbɔ, ɖewohĩ Yehowa awɔ nukunu aɖe na mí elabena amewo ƒe agbɔsɔsɔ menye naneke le Yehowa gbɔ o!”
約拿單對拿兵器的少年人說：「我們不如過到未受割禮人的防營那裏去，或者耶和華為我們施展能力；因為耶和華使人得勝，不在乎人多人少。」
7 Adekplɔvi la gblɔ be, “Yoo, wɔ nu si nyo na wò; mele yowòme sesĩe.”
拿兵器的對他說：「隨你的心意行吧。你可以上去，我必跟隨你，與你同心。」
8 Yonatan gblɔ nɛ be, “Enyo, nu si míawɔ enye
約拿單說：「我們要過到那些人那裏去，使他們看見我們。
9 ne futɔwo kpɔ mí eye wogblɔ be, ‘Mitɔ ɖe afi ma ne menye nenema o la, míawu mi’ la, ekema míatɔ alala wo.
他們若對我們說：『你們站住，等我們到你們那裏去』，我們就站住，不上他們那裏去。
10 Ke ne wogblɔ be, ‘Milia toa miava wɔ aʋa kpli mí’ la, ekema míawɔ nenema tutututu elabena eyae anye dzesi be Yehowa tsɔ wo de asi na mí.”
他們若說：『你們上到我們這裏來』，這話就是我們的證據；我們便上去，因為耶和華將他們交在我們手裏了。」
11 Esi Filistitɔwo kpɔ wo wogbɔna la, wodo ɣli be, “Mikpɔ ɖa, Israelviwo le dodom le woƒe dowo me!”
二人就使非利士的防兵看見。非利士人說：「希伯來人從所藏的洞穴裏出來了！」
12 Wodo ɣli na Yonatan be, “Lia toa nàva kpɔ nane ɖa.” Yonatan gblɔ na eƒe adekplɔvi be, “Lia toa eye nànɔ yonyeme tututu elabena Yehowa akpe ɖe mía ŋu míaɖu wo dzi!”
防兵對約拿單和拿兵器的人說：「你們上到這裏來，我們有一件事指示你們。」約拿單就對拿兵器的人說：「你跟隨我上去，因為耶和華將他們交在以色列人手裏了。」
13 Ale wota le asi kple klo dzi yi wo gbɔ, kasia Filistitɔwo de asi sisi me esi Yonatan kple eƒe adekplɔvi la de asi wo wuwu me.
約拿單就爬上去，拿兵器的人跟隨他。約拿單殺倒非利士人，拿兵器的人也隨着殺他們。
14 Wowu wo dometɔ blaeve eye ame kukuawo kaka ɖe teƒe si de agbleka afã.
約拿單和拿兵器的人起頭所殺的約有二十人，都在一畝地的半犂溝之內。
15 Nu sia na Filistitɔwo ƒe aʋawɔlawo kple nuhalawo sia vɔ̃ eye wotɔtɔ. Hekpe ɖe esia ŋu la anyigba ʋuʋu sesĩe eye vɔvɔ̃ gaɖo futɔwo wu tsã elabena ŋɔdzi la tso Mawu gbɔ.
於是在營中、在田野、在眾民內都有戰兢，防兵和掠兵也都戰兢，地也震動，戰兢之勢甚大。
16 Saul ƒe gbetakpɔlawo le Benyamin ƒe Gibea kpɔ nu wɔnuku aɖe: wokpɔ Filistitɔwo ƒe aʋawɔlawo nɔ sisim tso afii yi afi mɛ.
在便雅憫的基比亞，掃羅的守望兵看見非利士的軍眾潰散，四圍亂竄。
17 Saul gblɔ na eƒe amewo be, “Mikpɔe ɖa be ame kae mele afi sia o.” Esi woxlẽ ameawo la, wokpɔ be Yonatan kple eƒe adekplɔvi menɔ wo dome o.
掃羅就對跟隨他的民說：「你們查點查點，看從我們這裏出去的是誰？」他們一查點，就知道約拿單和拿兵器的人沒有在這裏。
18 Saul do ɣli gblɔ na Ahiya be, “Mitsɔ Mawu ƒe nubablaɖaka la vɛ!” nubablaɖaka la nɔ Israelviwo dome ɣe ma ɣi.
那時上帝的約櫃在以色列人那裏。掃羅對亞希亞說：「你將上帝的約櫃運了來。」
19 Ke esi Saul nɔ nu ƒom na nunɔlaa la, Filistitɔwo ƒe ɣlidodo kple ʋunyaʋunyawɔwɔ le woƒe asaɖa me nɔ dzi dem ɖe edzi. Saul gblɔ be, “Netsɔ! Nya kae Yehowa gblɔ?”
掃羅正與祭司說話的時候，非利士營中的喧嚷越發大了；掃羅就對祭司說：「停手吧！」
20 Saul kple eƒe ame alafa adeawo zɔ ɖe Filistitɔwo dzi. Wokpɔ be wonɔ wo nɔewo wum ko nyamanyama.
掃羅和跟隨他的人都聚集，來到戰場，看見非利士人用刀互相擊殺，大大惶亂。
21 Hebritɔ siwo nɔ Filistitɔwo ƒe aʋakɔ me tsã la, dze aglã eye wodzo va de Israelvi siwo le Saul kple Yonatan ŋu la dzi.
從前由四方來跟隨非利士軍的希伯來人現在也轉過來，幫助跟隨掃羅和約拿單的以色列人了。
22 Mlɔeba la, esi Israelvi siwo ɣla wo ɖokuiwo ɖe Efraim toawo dzi la kpɔ be Filistitɔwo nɔ sisim la, woawo hã va kpe ɖe wo nɔviwo ŋu wonya Filistitɔwo ɖe du nu.
那藏在以法蓮山地的以色列人聽說非利士人逃跑，就出來緊緊地追殺他們。
23 Ale Yehowa ɖe Israel gbe ma gbe eye wowɔ aʋa la dze le Bet Aven ŋu.
那日，耶和華使以色列人得勝，一直戰到伯‧亞文。
24 Ale Israelviwo ɖo xaxa gã aɖe me gbe ma gbe elabena Saul bla ameawo kple atam be, “Fiƒode ava ame si aɖu nu hafi fiẽ naɖo la dzi eye ame aɖeke mekpɔ mɔ aɖu nu o, va se ɖe esime mabia hlɔ̃ nye futɔwo!” Ale ame aɖeke meɖu nu la aʋakɔ me gbe ma gbe o.
掃羅叫百姓起誓說，凡不等到晚上向敵人報完了仇吃甚麼的，必受咒詛。因此這日百姓沒有吃甚麼，就極其困憊。
25 Aʋakɔ blibo la ge ɖe ave la me eye wokpɔ anyitsi le anyigba.
眾民進入樹林，見有蜜在地上。
26 Esi wole avea me la, wokpɔ anyitsi wole dzidzim gake ame aɖeke mede asi eme ɖuɖɔ o, elabena wovɔ̃ Saul ƒe atam si wòka la.
他們進了樹林，見有蜜流下來，卻沒有人敢用手取蜜入口，因為他們怕那誓言。
27 Ke Yonatan ya mese se si fofoa de o eya ta wòtsɔ eƒe atikplɔ tɔ anyitsia me heno eye ŋusẽ gaɖo eŋu.
約拿單沒有聽見他父親叫百姓起誓，所以伸手中的杖，用杖頭蘸在蜂房裏，轉手送入口內，眼睛就明亮了。
28 Ke ame aɖe gblɔ nɛ be fofoa, Saul, ƒo fi de ame sia ame si aɖu nane gbe ma gbe la, evɔ dɔwuame na ame sia ame gbɔdzɔ hafi.
百姓中有一人對他說：「你父親曾叫百姓嚴嚴地起誓說，今日吃甚麼的，必受咒詛；因此百姓就疲乏了。」
29 Yonatan gblɔ be, “Se sesẽ kae nye esi fofonye de na ameawo? Se sia agblẽ nu le mía ŋu boŋ. Mikpɔ ale si ŋusẽ ɖo menye esi meno anyitsi sue sia ɖa!
約拿單說：「我父親連累你們了。你看，我嘗了這一點蜜，眼睛就明亮了。
30 Nenye ɖe woɖe mɔ be ameawo naɖu nu si wokpɔ le futɔwo dome la, anye ne míagate ŋu awu futɔ gbogbo aɖewo wu esia gɔ̃ hã.”
今日百姓若任意吃了從仇敵所奪的物，擊殺的非利士人豈不更多嗎？」
31 Ke wotsɔ dɔwuame nya Filistitɔwo eye wowu wo tso Mikmas yi Aiyalon ke, le esime woƒe ɖeɖiteameŋu nu ganɔ sesẽm ɖe edzi.
這日，以色列人擊殺非利士人，從密抹直到亞雅崙。百姓甚是疲乏，
32 Gbe ma gbe fiẽ la, wowu alẽ, nyi kple nyivi siwo woha le aʋa la me eye woɖu woƒe lã kple ʋua katã nenema.
就急忙將所奪的牛羊和牛犢宰於地上，肉還帶血就吃了。
33 Ame aɖe gblɔ nya si dzɔ la na Saul be ameawo nɔ nu vɔ̃ wɔm ɖe Yehowa ŋu to nuɖuɖu me. Saul gblɔ be, “Nu sia mesɔ kura o! Mimli kpe gã aɖe vɛ nam
有人告訴掃羅說：「百姓吃帶血的肉，得罪耶和華了。」掃羅說：「你們有罪了，今日要將大石頭滾到我這裏來。」
34 eye miagblɔ na ameawo be woahe nyiawo kple alẽwo ava wu le afi sia eye woatsyɔ ʋu le wo me ale be womawɔ nu vɔ̃ ɖe Yehowa ŋu to ʋuɖuɖu me o.” Ale ame ɖe sia ɖe kplɔ eƒe nyi ɖe asi yi le zã ma me eye wowu wo le afi ma.
掃羅又說：「你們散在百姓中，對他們說，你們各人將牛羊牽到我這裏來宰了吃，不可吃帶血的肉得罪耶和華。」這夜，百姓就把牛羊牽到那裏宰了。
35 Saul ɖi eƒe vɔsamlekpui gbãtɔ na Yehowa.
掃羅為耶和華築了一座壇，這是他初次為耶和華築的壇。
36 Le esia megbe la, Saul gblɔ be, “Mina míanya Filistitɔwo to zã blibo la me eye míawu ame siwo susɔ la dometɔ ɖe sia ɖe.” Ameawo lɔ̃ ɖe edzi be, “Enyo; wɔ nu sia nu si dze ŋuwò.” Ke nunɔla la gblɔ be, “Mina míabia Mawu gbã.”
掃羅說：「我們不如夜裏下去追趕非利士人，搶掠他們，直到天亮，不留他們一人。」眾民說：「你看怎樣好就去行吧！」祭司說：「我們先當親近上帝。」
37 Ale Saul bia Mawu be, “Ɖe míayi Filistitɔwo nyanya dzia? Ɖe nàkpe ɖe mía ŋu míaɖu wo dzia?” Ke Yehowa meɖo nya aɖeke ŋu le zã blibo la me o.
掃羅求問上帝說：「我下去追趕非利士人可以不可以？你將他們交在以色列人手裏不交？」這日上帝沒有回答他。
38 Ale Saul gblɔ na kplɔlawo be, “Ame aɖe wɔ nu vɔ̃ ɖe Mawu ŋu, ele be míadze si nu vɔ̃ si míewɔ egbe.
掃羅說：「你們百姓中的長老都上這裏來，查明今日是誰犯了罪。
39 Mele atam kam na Mawu ame si ɖe Israel dukɔ la be, nenye nye ŋutɔ vinye, Yonatan kurae wɔ nu vɔ̃ sia hã la aku kokoko.” Ke womekpɔ ame si wɔ nu vɔ̃ la o.
我指着救以色列－永生的耶和華起誓，就是我兒子約拿單犯了罪，他也必死。」但百姓中無一人回答他。
40 Tete Saul gblɔ na Israelviwo katã be, “Mitsi tsitre ɖe afi ma ke nye kple vinye Yonatan míatsi tsitre ɖe afii.” Ameawo ɖo eŋu nɛ be, “Wɔ nu sia nu si ke nyo na wo.”
掃羅就對以色列眾人說：「你們站在一邊，我與我兒子約拿單也站在一邊。」百姓對掃羅說：「你看怎樣好就去行吧！」
41 Ale Saul do gbe ɖa na Yehowa, Israel ƒe Mawu la be. “Nu ka ŋuti mètɔ na wò dɔla egbea o? Ne vodada la le menye alo vinye, Yonatan me la, ekema ɖo eŋu na mí to Urim dzi, gake nenye Israelviwo mee agɔdzedze la le la, tɔ na mí to Tumim dzi.” Ale wodzidze nu ɖe Yonatan kple Saul dzi eye wòdze wo dzi ale womebu fɔ ameawo o.
掃羅禱告耶和華－以色列的上帝說：「求你指示實情。」於是掣籤掣出掃羅和約拿單來；百姓盡都無事。
42 Azɔ Saul gblɔ be, “Midzidze nu ɖe nye kple Yonatan dzi.” Esi woagadzidze nua la, edze Yonatan dzi.
掃羅說：「你們再掣籤，看是我，是我兒子約拿單」，就掣出約拿單來。
43 Saul gblɔ na Yonatan be, “Vinye, nu kae nèwɔ?” Yonatan gblɔ be, “Meɖɔ anyitsi sue aɖe kpɔ, sue aɖe si nɔ nye atikplɔ ŋu koe meɖuɖɔ, ke azɔ la medze na ku.”
掃羅對約拿單說：「你告訴我，你做了甚麼事？」約拿單說：「我實在以手裏的杖，用杖頭蘸了一點蜜嘗了一嘗。這樣我就死嗎？」
44 Saul gblɔ be, “Ɛ̃, Yonatan, ele be nàku, Mawu neƒom ƒu anyi maku ne womewu wò ɖe nu sia ta o.”
掃羅說：「約拿單哪，你定要死！若不然，願上帝重重地降罰與我。」
45 Ke aʋawɔlawo ɖo eŋu be, “Yonatan, ame si ɖe Israel egbea nakua? Gbeɖe! Míeka atam kple Mawu ƒe agbe be ame aɖeke maka asi Yonatan ƒe taɖa ɖeka pɛ gɔ̃ hã ŋu o elabena Mawu wɔ eŋu dɔ hewɔ nukunu triakɔ aɖe egbe.” Ale ameawo xɔ na Yonatan.
百姓對掃羅說：「約拿單在以色列人中這樣大行拯救，豈可使他死呢？斷乎不可！我們指着永生的耶和華起誓，連他的一根頭髮也不可落地，因為他今日與上帝一同做事。」於是百姓救約拿單免了死亡。
46 Saul na aʋawɔlawo gbugbɔ eye Filistitɔwo trɔ yi aƒe.
掃羅回去，不追趕非利士人；非利士人也回本地去了。
47 Esi Saul zu fia ɖe Israel dzi la, ewɔ aʋa kple woƒe futɔwo le akpa sia akpa dzi: Moabtɔwo, Amonitɔwo, Edomtɔwo, Zoba fiawo kple Filistitɔwo siaa. Afi sia afi si ke wotrɔ ɖo la, eɖua wo dzi vevie.
掃羅執掌以色列的國權，常常攻擊他四圍的一切仇敵，就是摩押人、亞捫人、以東人，和瑣巴諸王，並非利士人。他無論往何處去，都打敗仇敵。
48 Ewɔ aʋa kalẽtɔe, ɖu Amalekitɔwo dzi eye wòɖe Israel tso ame siwo katã ha wo la si me.
掃羅奮勇攻擊亞瑪力人，救了以色列人脫離搶掠他們之人的手。
49 Viŋutsu etɔ̃, Yonatan, Isvi kple Malki Sua kple vinyɔnu eve, Merab kple Mixal nɔ Saul si.
掃羅的兒子是約拿單、亦施韋、麥基舒亞。他的兩個女兒：長女名米拉，次女名米甲。
50 Saul srɔ̃e nye Ahinoam, Ahimaaz vinyɔnu. Eƒe aʋafiae nye Abner, etɔɖia Ner viŋutsu
掃羅的妻名叫亞希暖，是亞希瑪斯的女兒。掃羅的元帥名叫押尼珥，是尼珥的兒子；尼珥是掃羅的叔叔。
51 Saul fofo, Kis kple Abner fofo, Ner wonye Abiel viŋutsuwo.
掃羅的父親基士，押尼珥的父親尼珥，都是亞別的兒子。
52 Israel wɔ aʋa kple Filistitɔwo edziedzi le Saul ƒe agbenɔɣi. Ne Saul kpɔ ɖekakpui sesẽ kalẽtɔ aɖe ko la, ehenɛ dea eƒe aʋakɔ la me.
掃羅平生常與非利士人大大爭戰。掃羅遇見有能力的人或勇士，都招募了來跟隨他。
