Psalmaro 120

1 Kanto de suprenirado. Al la Eternulo mi vokis en mia sufero, Kaj Li aŭskultis min.

Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

2 Ho Eternulo, savu mian animon de mensoga parolo, De falsa lango.

Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.

3 Kion Li donos al vi, Kaj kion Li alportos al vi, ho falsa lango?

Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?

4 Akrajn sagojn de fortulo Kun karboj genistaj.

Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.

5 Ve al mi, ke mi gastas en Meŝeĥ, Ke mi loĝas inter la tendoj de Kedar!

Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.

6 Tro longe loĝis mia animo Inter malamantoj de paco.

Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.

7 Mi estas pacema; Sed kiam mi ekparolas, ili komencas militon.

Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.