Psalmaro 112

1 Haleluja! Bone estas al la homo, kiu timas la Eternulon Kaj tre amas Liajn ordonojn.

Благо човеку који се боји Господа, коме су веома омилеле заповести Његове.

2 Forta sur la tero estos lia semo; La gento de virtuloj estos benita.

Силно ће бити на земљи семе његово, род праведнички биће благословен.

3 Bonstato kaj riĉeco estas en lia domo; Kaj lia justeco restas eterne.

Обиље је и богатство у дому његовом, и правда његова траје довека.

4 En mallumo leviĝas lumo por la virtulo. Li estas kompatema, favorkora, kaj justa.

У тами сјаје видело праведницима од доброг, милостивог и праведног.

5 Bone estas al la homo, kiu kompatas kaj pruntedonas, Kiu pesas siajn farojn per justeco.

Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу речима својим на суду.

6 Ĉar neniam li falos; Virtulo estos memorata eterne.

Јер неће посрнути довека, праведник ће се спомињати увек.

7 Malbonan famon li ne timos; Fortika estas lia koro, ĝi fidas la Eternulon.

Не боји се злог гласа; срце је његово стално, узда се у Господа.

8 Senŝanceliĝa estas lia koro; Li ne timas, ĝis li vidas la pereon de siaj malamikoj.

Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видеће како падају непријатељи његови.

9 Li ŝutas kaj donas al la malriĉuloj; Lia justeco restas eterne, Lia korno altiĝos en honoro.

Просипа, даје убогима; правда његова траје довека, рог се његов узвишује у слави.

10 La malvirtulo vidas kaj ĉagreniĝas, Kunfrapas la dentojn kaj konsumiĝas. La deziro de malvirtuloj pereos.

Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти.