Sentencoj 16
1 Al la homo apartenas la projektoj de la koro; Sed de la Eternulo venas la vortoj de la lango.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 Ĉiuj vojoj de la homo estas puraj en liaj okuloj; Sed la Eternulo esploras la spiritojn.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Transdonu al la Eternulo viajn farojn; Tiam viaj entreprenoj staros forte.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 Ĉiu faro de la Eternulo havas sian celon; Eĉ malvirtulo estas farita por tago de malbono.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Ĉiu malhumilulo estas abomenaĵo por la Eternulo; Kaj li certe ne restos ne punita.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Per bono kaj vero pardoniĝas peko; Kaj per timo antaŭ la Eternulo oni evitas malbonon.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Kiam al la Eternulo plaĉas la vojoj de homo, Li eĉ liajn malamikojn pacigas kun li.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Pli bona estas malmulto, sed kun justeco, Ol granda profito, sed maljusta.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 La koro de homo pripensas sian vojon; Sed la Eternulo direktas lian iradon.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 Sorĉo estas sur la lipoj de reĝo; Lia buŝo ne peku ĉe la juĝo.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Ĝusta pesilo kaj ĝustaj pesiltasoj estas de la Eternulo; Ĉiuj pezilŝtonoj en la sako estas Lia faro.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Abomenaĵo por reĝoj estas fari maljustaĵon; Ĉar per justeco staras fortike la trono.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Al la reĝoj plaĉas lipoj veramaj; Kaj ili amas tiun, kiu parolas la veron.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 Kolero de reĝo estas kuriero de morto; Sed homo saĝa igas ĝin pardoni.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 Luma vizaĝo de reĝo estas vivo; Kaj lia favoro estas kiel nubo kun printempa pluvo.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 Akiro de saĝeco estas multe pli bona ol oro; Kaj akiro de prudento estas preferinda ol arĝento.
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 La vojo de virtuloj evitas malbonon; Kiu gardas sian vojon, tiu konservas sian animon.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Antaŭ la pereo iras fiereco; Kaj antaŭ la falo iras malhumileco.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Pli bone estas esti humila kun malriĉuloj, Ol dividi akiron kun fieruloj.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 Kiu prudente kondukas aferon, tiu trovos bonon; Kaj kiu fidas la Eternulon, tiu estas feliĉa.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 Kiu havas prudentan koron, tiu estas nomata saĝulo; Kaj agrablaj paroloj plivalorigas la instruon.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Saĝo estas fonto de vivo por sia posedanto; Sed la instruo de malsaĝuloj estas malsaĝeco.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 La koro de saĝulo prudentigas lian buŝon, Kaj en lia buŝo plivaloriĝas la instruo.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Agrabla parolo estas freŝa mielo, Dolĉa por la animo kaj saniga por la ostoj.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 Iufoje vojo ŝajnas ĝusta al homo, Kaj tamen ĝia fino kondukas al la morto.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 Kiu laboras, tiu laboras por si mem; Ĉar lin devigas lia buŝo.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 Malbona homo kaŭzas malbonon; Kaj sur liaj lipoj estas kvazaŭ brulanta fajro.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 Malica homo disvastigas malpacon; Kaj kalumnianto disigas amikojn.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 Rabemulo forlogas sian proksimulon Kaj kondukas lin sur vojo malbona.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Kiu faras signojn per la okuloj, tiu intencas malicon; Kiu faras signojn per la lipoj, tiu plenumas malbonon.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Krono de gloro estas la grizeco; Sur la vojo de justeco ĝi estas trovata.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 Pacienculo estas pli bona ol fortulo; Kaj kiu regas sian spiriton, tiu estas pli bona ol militakiranto de urbo.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 Sur la baskon oni ĵetas loton; Sed ĝia tuta decido estas de la Eternulo.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
