< Ijob 31 >

1 Mi faris interligon kun miaj okuloj, Ke mi ne atentu virgulinon.
«Мән көзүм билән әһдиләшкән; Шуниң үчүн мән қандақму қизларға һәвәс қилип көз ташлап жүрәй?
2 Kia estas la parto, kiun donas Dio de supre? Kaj kion destinas la Plejpotenculo el la altaj sferoj?
Ундақ қилсам үстүмдики Тәңридин алидиған несивәм немә болар? Һәммигә қадирдин алидиған мирасим немә болар?
3 Ĉu ne malfeliĉon al malpiulo, Kaj forpuŝon de malbonagantoj?
Бу гунаниң нәтиҗиси һәққанийсизларға бала-қаза әмәсму? Қәбиһлик қилғанларға күлпәт әмәсму?
4 Ĉu Li ne vidas mian konduton, Ne kalkulas ĉiujn miajn paŝojn?
У мениң йоллиримни көрүп туриду әмәсму? Һәр бир қәдәмлиримни санап туриду әмәсму?
5 Ĉu mi iradis en malvero, Kaj miaj piedoj rapidis al trompo?
Әгәр сахтилиққа һәмраһ болуп маңған болсам еди! Әгәр путум алдамчилиқ билән биллә болушқа алдириған болса,
6 Li pesu min per justa pesilo, Kaj tiam Dio konvinkiĝos pri mia senkulpeco.
(Мән адиллиқ мизаниға қоюлған болсам еди! Ундақта Тәңри әйипсизлигимдин хәвәр алалайтти!)
7 Se mia paŝo forkliniĝis de la vojo, Se mia koro sekvis miajn okulojn, Kaj se al mia mano algluiĝis makulo:
Әгәр қедимим йолдин чиққан болса, көңлүм көзүмгә әгишип маңған болса, Әгәр қолумға һәр қандақ дағ чаплашқан болса,
8 Tiam mi semu kaj alia manĝu, Kaj mia idaro elradikiĝu.
Ундақта мән териғанни башқа бириси йесун! Бихлирим жулунуп ташливетилсун!
9 Se mia koro forlogiĝis al virino, Kaj mi kaŝe atendis ĉe la pordo de mia amiko:
Әгәр қәлбим мәлум бир аялдин аздурулған болса, Шу нийәттә хошнамниң ишик алдида пайлап турған болсам,
10 Tiam mia edzino estu adultigata de aliulo, Kaj aliuloj kliniĝu super ŝi.
Өз аялим башқиларниң түгминини тартидиған күнгә қалсун, Башқилар уни аяқ асти қилсун.
11 Ĉar tio estus malvirto, Tio estus krimo, kiun devas puni juĝistoj.
Чүнки бу әшәддий номуслуқ гунадур; У сорақчилар тәрипидин җазалиниши керәктур.
12 Tio estas fajro, kiu ekstermas ĝis la abismo, Kaj mian tutan akiritaĵon ĝi elradikigus.
[Бу гуна] болса адәмни һалак қилғучи оттур; У мениң барлиқ тапқанлиримни жулуп алған болатти.
13 Ĉu mi malŝatis la rajton de mia servisto aŭ de mia servistino, Kiam ili havis juĝan aferon kun mi?
Әгәр қулумниң яки дедигимниң маңа қарита әрзи болған болса, Уларниң дәвасини көзүмгә илмиған болсам,
14 Tiam kion mi farus, kiam Dio leviĝus? Kaj kion mi respondus al Li, kiam Li esplordemandus?
Ундақта Тәңри мени сораққа тартишқа орнидин турғанда қандақ қилимән? Әгәр У мәндин соал-сорақ алимән дәп кәлсә, Мән Униңға қандақ җавап беримән?
15 Lin kreis ja Tiu sama, kiu kreis min en la ventro, Kaj Tiu sama pretigis en la ventro ankaŭ lin.
Мени балиятқуда апиридә қилғучи уларниму апиридә қилған әмәсму. Мән билән у иккимизни анилиримизниң балиятқусида төрәлдүргүчи бир әмәсму?
16 Ĉu mi rifuzis la deziron de senhavuloj? Aŭ ĉu mi turmentis la okulojn de vidvino?
Әгәр мискинләрни өз арзу-үмүтлиридин тосқан болсам, Әгәр тул хотунниң көз нурини қараңғулаштурған болсам,
17 Ĉu mian panpecon mi manĝis sola? Ĉu ne manĝis de ĝi ankaŭ orfo?
Яки өзүмниң бир чишләм ненимни ялғуз йегән болсам, Уни житим-йесир билән биллә йемигән болсам
18 Ĉar detempe de mia juneco mi estis kiel patro, Kaj de post la eliro el la ventro de mia patrino mi estis gvidisto.
(Әмәлийәттә яш вақтимдин тартип оғли ата билән биллә болғандәк уму мән билән биллә турған еди, Апамниң қосиғидин чиққандин тартипла тул хотунниң йөләнчүки болуп кәлдим),
19 Kiam mi vidis malfeliĉulon sen vesto Kaj malriĉulon sen kovro,
Әгәр кийим-кечәк кәмлигидин һалак болай дегән биригә, Яки чапансиз бир йоқсулға қарап олтарған болсам,
20 Ĉu tiam ne benis min liaj lumboj, Ĉu li ne estis varmigata per la lano de miaj ŝafoj?
Әгәр униң бәллири [кийимсиз қелип] маңа бәхит тилимигән болса, Әгәр у қозилиримниң жуңида иссинмиған болса,
21 Se mi levis mian manon kontraŭ orfon, Ĉar mi vidis en la pordego helpon al mi,
Әгәр шәһәр дәрвазиси алдида «[Һөкүм чиқарғанлар арисида] мениң йөләнчүкүм бар» дәп, Житим-йесирларға зиянкәшлик қилишқа қол көтәргән болсам,
22 En tia okazo mia ŝultro defalu de la dorso, Kaj mia brako rompiĝu de kano.
Ундақта мүрәм тағиқидин аҗрилип чүшсун! Билигим үгисидин сунуп кәтсун!
23 Ĉar mi timas la punon de Dio, Kaj ĝian pezon mi ne povus elteni.
Чүнки Тәңри чүшүргән балаю-апәт мени қорқунучқа салмақта еди, Униң һәйвитидин ундақ ишларни қәтъий қилалмайттим.
24 Ĉu mi faris la oron mia espero, Kaj la orbulon mi nomis mia fido?
Әгәр алтунға ишинип уни өз таянчим қилған болсам, Яки сап алтунға: «Йөләнчүкүмсән!» дегән болсам,
25 Ĉu mi ĝojis, ke mia riĉeco estas granda Kaj ke mia mano multe akiris?
Әгәр байлиқлирим зор болғанлиғидин, Яки қолум алған ғәниймәттин шатлинип кәткән болсам,
26 Kiam mi vidis la lumon brilantan Kaj la lunon majeste irantan,
Әгәр мән қуяшниң җуласини чачқанлиғини көрүп, Яки айниң айдиңда маңғанлиғини көрүп,
27 Ĉu tiam sekrete forlogiĝis mia koro Kaj mi sendis kisojn per mia mano?
Көңлүм астиртин аздурулған болса, Шундақла [буларға чоқунуп] ағзим қолумни сөйгән болса,
28 Ankaŭ tio estus krimo juĝinda, Ĉar mi forneus per tio Dion en la alto.
Буму сорақчи алдида гуна дәп һесаплинатти, Чүнки шундақ қилған болсам мән жуқурида турғучи Тәңригә вапасизлиқ қилған болаттим.
29 Ĉu mi ĝojis pri malfeliĉo de mia malamiko? Aŭ ĉu mi estis ravita, se lin trafis malbono?
Әгәр маңа нәпрәтләнгән кишиниң һалакитигә қариғинимда шатлинип кәткән болсам, Бешиға күлпәт чүшкәнлигидин хошал болған болсам —
30 Mi ne permesis al mia gorĝo peki Per eldiro de malbeno kontraŭ lia animo.
(Әмәлийәттә у түгәшсун дәп қарғап, униң өлүмини тиләп ағзимни гуна өткүзүшкә йол қоймиғанмән)
31 Ĉu la homoj de mia tendo ne diris: Ho, se oni ne satiĝus de lia karno!
Әгәр чедиримдикиләр мән тоғрилиқ: «Ғоҗайинимизниң дәстихинидин йәп тоюнмиған қени ким бар?» демигән болса,
32 Ne noktis fremdulo sur la strato; Miajn pordojn mi malfermadis al migrantoj.
(Мусапирлардин кочида қалғини әзәлдин йоқтур; Чүнки ишигимни һәрдайим йолучиларға ечип кәлгәнмән)
33 Ĉu mi hommaniere kovradis miajn kulpojn, Por kaŝi en mia brusto miajn pekojn?
Әгәр Адәм атимиздәк итаәтсизликлиримни япқан, Қәбиһлигимни көңлүмгә йошурған болсам,
34 En tia okazo mi timus grandan homamason, Kaj malestimo de familioj min timigus; Mi silentus, kaj ne elirus ekster la pordon.
Һәмдә шуниң үчүн пүткүл халайиқ алдида униң ашкарилинишидин қорқуп жүргән болсам, Җәмийәтниң кәмситишлири маңа вәһимә қилған болса, Шуниң билән мән талаға чиқмай жүргән болсам, ...
35 Ho, se iu aŭskultus min! Jen estas mia signo; la Plejpotenculo respondu al mi. Se mia akuzanto skribus libron,
— Аһ, маңа қулақ салғучи бириси болсиди! Мана, имзайимни қоюп берәй; Һәммигә Қадир маңа җавап бәрсун! Рәқибим мениң үстүмдин әрз язсун!
36 Mi portus ĝin sur mia ŝultro, Mi metus ĝin sur min kiel kronon,
Шу әрзни зиммәмгә артаттим әмәсму? Чоқум таҗлардәк бешимға кийивалаттим.
37 Mi raportus al li pri la nombro de miaj paŝoj; Mi alproksimiĝus al li kiel al princo.
Мән Униңға қәдәмлиримниң пүтүн санини һесаплап берәттим; Шаһзадидәк мән Униң алдиға бараттим.
38 Se mia lando kriis kontraŭ mi, Kaj ĝiaj sulkoj ploris,
Әгәр өз етизлирим маңа қарши гува болуп чуқан көтәрсә, Униң чүнәклири билән биргә жиғлашса,
39 Se ĝiajn fruktojn mi manĝis senpage, Kaj mi afliktis la animon de ĝiaj mastroj:
Чүнки чиқарған мевисини һәқ төлимәй йегән болсам, Һөддигәрләрни һалсизландуруп нәпәсини тохтатқан болсам,
40 Tiam anstataŭ tritiko kresku por mi kardo, Kaj anstataŭ hordeo dornoj. Finiĝis la paroloj de Ijob.
Ундақта буғдайниң орнида шумбуя өссун! Арпиниң орнида мәстәк өссун. Мана шуниң билән [мән] Аюпниң сөзлири тамам вәссалам!»

< Ijob 31 >