Song of Solomon 7
1 As the chorus of 'Mahanaim.' How beautiful were thy feet with sandals, O daughter of Nadib. The turnings of thy sides [are] as ornaments, Work of the hands of an artificer.
Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
2 Thy waist [is] a basin of roundness, It lacketh not the mixture, Thy body a heap of wheat, fenced with lilies,
Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
3 Thy two breasts as two young ones, twins of a roe,
Две дојке твоје као два близанца срнчета;
4 Thy neck as a tower of the ivory, Thine eyes pools in Heshbon, near the gate of Bath-Rabbim, Thy face as a tower of Lebanon looking to Damascus,
Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
5 Thy head upon thee as Carmel, And the locks of thy head as purple, The king is bound with the flowings!
Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
6 How fair and how pleasant hast thou been, O love, in delights.
Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
7 This thy stature hath been like to a palm, And thy breasts to clusters.
Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
8 I said, 'Let me go up on the palm, Let me lay hold on its boughs, Yea, let thy breasts be, I pray thee, as clusters of the vine, And the fragrance of thy face as citrons,
Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
9 And thy palate as the good wine — 'Flowing to my beloved in uprightness, Strengthening the lips of the aged!
И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
10 I [am] my beloved's, and on me [is] his desire.
Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
11 Come, my beloved, we go forth to the field,
Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
12 We lodge in the villages, we go early to the vineyards, We see if the vine hath flourished, The sweet smelling-flower hath opened. The pomegranates have blossomed, There do I give to thee my loves;
Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
13 The mandrakes have given fragrance, And at our openings all pleasant things, New, yea, old, my beloved, I laid up for thee!
Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
