Psalms 90
1 A Prayer of Moses, the man of God. Lord, a habitation Thou — Thou hast been, To us — in generation and generation,
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Before mountains were brought forth, And Thou dost form the earth and the world, Even from age unto age Thou [art] God.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Thou turnest man unto a bruised thing, And sayest, Turn back, ye sons of men.
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 For a thousand years in Thine eyes [are] as yesterday, For it passeth on, yea, a watch by night.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Thou hast inundated them, they are asleep, In the morning as grass he changeth.
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 In the morning it flourisheth, and hath changed, At evening it is cut down, and hath withered.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 For we were consumed in Thine anger, And in Thy fury we have been troubled.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Thou hast set our iniquities before Thee, Our hidden things at the light of Thy face,
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 For all our days pined away in Thy wrath, We consumed our years as a (meditation)
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 Days of our years, in them [are] seventy years, And if, by reason of might, eighty years, Yet [is] their enlargement labour and vanity, For it hath been cut off hastily, and we fly away.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Who knoweth the power of Thine anger? And according to Thy fear — Thy wrath?
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 To number our days aright let [us] know, And we bring the heart to wisdom.
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Turn back, O Jehovah, till when? And repent concerning Thy servants.
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Satisfy us at morn [with] Thy kindness, And we sing and rejoice all our days.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Cause us to rejoice according to the days Wherein Thou hast afflicted us, The years we have seen evil.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Let Thy work appear unto Thy servants, And Thine honour on their sons.
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 And let the pleasantness of Jehovah our God be upon us, And the work of our hands establish on us, Yea, the work of our hands establish it!
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
