Psalms 50
1 A Psalm of Asaph. The God of gods — Jehovah — hath spoken, And He calleth to the earth From the rising of the sun unto its going in.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 From Zion, the perfection of beauty, God shone.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Our God cometh, and is not silent, Fire before Him doth devour, And round about him it hath been very tempestuous.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 He doth call unto the heavens from above, And unto the earth, to judge His people.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Gather ye to Me My saints, Making covenant with Me over a sacrifice.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 And the heavens declare His righteousness, For God Himself [is] judge. (Selah)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Hear, O My people, and I speak, O Israel, and I testify against thee, God, thy God [am] I.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Not for thy sacrifices do I reprove thee, Yea, thy burnt-offerings [Are] before Me continually.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 I take not from thy house a bullock, From thy folds he goats.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 For Mine [is] every beast of the forest, The cattle on the hills of oxen.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 I have known every fowl of the mountains, And the wild beast of the field [is] with Me.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 If I am hungry I tell not to thee, For Mine [is] the world and its fulness.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Do I eat the flesh of bulls, And drink the blood of he-goats?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Sacrifice to God confession, And complete to the Most High thy vows.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 And call Me in a day of adversity, I deliver thee, and thou honourest Me.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 And to the wicked hath God said: What to thee — to recount My statutes? That thou liftest up My covenant on thy mouth?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Yea, thou hast hated instruction, And dost cast My words behind thee.
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 If thou hast seen a thief, Then thou art pleased with him, And with adulterers [is] thy portion.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Thy mouth thou hast sent forth with evil, And thy tongue joineth deceit together,
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Thou sittest, against thy brother thou speakest, Against a son of thy mother givest slander.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 These thou didst, and I kept silent, Thou hast thought that I am like thee, I reprove thee, and set in array before thine eyes.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Understand this, I pray you, Ye who are forgetting God, Lest I tear, and there is no deliverer.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 He who is sacrificing praise honoureth Me, As to him who maketh a way, I cause him to look on the salvation of God!
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
