Psalms 2

1 Why have nations tumultuously assembled? And do peoples meditate vanity?

Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 Station themselves do kings of the earth, And princes have been united together, Against Jehovah, and against His Messiah:

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

3 'Let us draw off Their cords, And cast from us Their thick bands.'

"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 He who is sitting in the heavens doth laugh, The Lord doth mock at them.

Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

5 Then doth He speak unto them in His anger, And in His wrath He doth trouble them:

Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6 'And I — I have anointed My King, Upon Zion — My holy hill.'

"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

7 I declare concerning a statute: Jehovah said unto me, 'My Son Thou [art], I to-day have brought thee forth.

Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

8 Ask of Me and I give nations — thy inheritance, And thy possession — the ends of earth.

Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 Thou dost rule them with a sceptre of iron, As a vessel of a potter Thou dost crush them.'

Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 And now, O kings, act wisely, Be instructed, O judges of earth,

Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 Serve ye Jehovah with fear, And rejoice with trembling.

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 Kiss the Chosen One, lest He be angry, And ye lose the way, When His anger burneth but a little, O the happiness of all trusting in Him!

Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!