Psalms 147
1 Praise ye Jah! For [it is] good to praise our God, For pleasant — comely [is] praise.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Building Jerusalem [is] Jehovah, The driven away of Israel He gathereth.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Who is giving healing to the broken of heart, And is binding up their griefs.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Appointing the number of the stars, To all them He giveth names.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Great [is] our Lord, and abundant in power, Of His understanding there is no narration.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Jehovah is causing the meek to stand, Making low the wicked unto the earth.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Answer ye to Jehovah with thanksgiving, Sing ye to our God with a harp.
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Who is covering the heavens with clouds, Who is preparing for the earth rain, Who is causing grass to spring up [on] mountains,
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Giving to the beast its food, To the young of the ravens that call.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Not in the might of the horse doth He delight, Not in the legs of a man is He pleased.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Jehovah is pleased with those fearing Him, With those waiting for His kindness.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Glorify, O Jerusalem, Jehovah, Praise thy God, O Zion.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 For He did strengthen the bars of thy gates, He hath blessed thy sons in thy midst.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Who is making thy border peace, [With] the fat of wheat He satisfieth Thee.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Who is sending forth His saying [on] earth, Very speedily doth His word run.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Who is giving snow like wool, Hoar-frost as ashes He scattereth.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Casting forth His ice like morsels, Before His cold who doth stand?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 He sendeth forth His word and melteth them, He causeth His wind to blow — the waters flow.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Declaring His words to Jacob, His statutes and His judgments to Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 He hath not done so to any nation, As to judgments, they have not known them. Praise ye Jah!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
