Psalms 144
1 By David. Blessed [is] Jehovah my rock, who is teaching My hands for war, my fingers for battle.
Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 My kind one, and my bulwark, My tower, and my deliverer, My shield, and in whom I have trusted, Who is subduing my people under me!
Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 Jehovah, what [is] man that Thou knowest him? Son of man, that Thou esteemest him?
Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 Man to vanity hath been like, His days [are] as a shadow passing by.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 Jehovah, incline Thy heavens and come down, Strike against mountains, and they smoke.
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 Send forth lightning, and scatter them, Send forth Thine arrows, and trouble them,
Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 Send forth Thy hand from on high, Free me, and deliver me from many waters, From the hand of sons of a stranger,
Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 Because their mouth hath spoken vanity, And their right hand [is] a right hand of falsehood.
Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 O God, a new song I sing to Thee, On a psaltery of ten strings I sing praise to Thee.
Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 Who is giving deliverance to kings, Who is freeing David His servant from the sword of evil.
Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Free me, and deliver me From the hand of sons of a stranger, Because their mouth hath spoken vanity, And their right hand [is] a right hand of falsehood,
Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 Because our sons [are] as plants, Becoming great in their youth, Our daughters as hewn stones, Polished — the likeness of a palace,
Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 Our garners [are] full, bringing out from kind to kind, Our flocks are bringing forth thousands, Ten thousands in our out-places,
Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 Our oxen are carrying, there is no breach, And there is no outgoing, And there is no crying in our broad places.
Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 O the happiness of the people that is thus, O the happiness of the people whose God [is] Jehovah!
Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
